Srednjevekovni socijalista ili libertarijanski pobunjenik?

Iz zanimljivog teksta o Robinu Hudu u Reasonu, a povodom novog filma.

As scholars have noted, the earliest Robin Hood ballads, which date back to the 13th or 14th century, contain no mention of robbing the rich to give to the poor. The one person Robin assists financially is a knight who is about to lose his lands to the machinations of greedy and unscrupulous monks at an abbey. (Corrupt clerics using the political power of the Church are among Robin Hood's frequent targets in the ballads.) The Sheriff of Nottingham is Robin's chief opponent; at the time, it was the sheriffs' role as tax collectors in particular that made them objects of loathing by peasants and commoners. Robin Hood is also frequently shown helping men who face barbaric punishments for hunting in the royal forests, a pursuit permitted to nobles and strictly forbidden to the lower classes in medieval England; in other words, he is opposing privilege bestowed by political power, not earned wealth.

Ljudi, dabrovi i leptirići

Izgradnja novog velikog mosta u Drezdenu, zbog kojeg je taj nemački grad skinut sa Uneskove liste svetske baštine, trenutno je blokirana zbog jednog dabra čija je vrsta zaštićena u Nemačkoj.
Životinju koja se nastanila u zoni izgradnje mosta, naime, štiti zakon koji zabranjuje njeno uznemiravanje tokom sezone parenja koja pada u maju, piše dnevnik "Velt".
To je bio dovoljan razlog za novi prekid radova kojima se protive borci za zaštitu životne sredine. Radovi su već jednom obustavljani zbog otkrića retke vrste slepih miševa i jedne zaštićene vrste leptira.
Vlasti, međutim, mogu da donesu odluku o izdavanju specijalnog odobrenja kako bi se izgradnja mosta nastavila, ističe list.
Podizanje ovog velikog drumskog mosta u centru Drezdena izazvalo je veliko nezadovoljstvo Uneska, koji je 2004. godine grad stavila na svoju prestižnu listu svetske baštine da bi ga sa nje skinula prošle godine.

Drezden, koji će i dalje ostati prelep grad i bez UNESCO sertifikata (koji, uzgred, ne daje ikakve koristi već samo troškove) je ipak podlegao logici radikalnih ekologa novog doba prema kojem su ljudi poslednji na listi prioriteta. Nadam se da će dabar slatko da iskoristi sezonu, a to što će projekat od nekoliko desetina miliona evra da čeka je za radikalne ekologe manje bitno. Ja se samo nadam da se neki dabar neće nastaniti na špicu Ade Ciganlije, budući da su se već lepo proširili iz Zasavice.

Government failure

Ukrajinsko izdanje, predsednik Janukovič:

Prevod

Američka Agencija za zaštitu životne sredine je pripremila konkurs pod nazivom "Rulemaking Matters".

Na sajtu Reason.TV su dodali prevod reklami za ovaj konkurs.

Konkurencija

Skrećem pažnju na relativno novi blog Slobodno tržište. Iz posta "Najzad i Zakon o pivu":

U izjavama ministra kao i obrazloženju predloga zakona navodi se da će zakon „podržati industriju“ i doprineti njenoj „konkurentnosti“, paralelno navodeći kako je Srbija „lider u industriji piva u okruženju“. Neverovatno kako nije uočeno da ove stvari nisu baš konzistentne, i da je vrlo moguće da je Srbija lider upravo zato što nije bilo pokušaja države da reguliše ovu delatnost, tj. donosi zakone. Ako je već industrija piva postigla takve rezultate i privukla značajne strane investicije, a da se država nije u to previše uplitala, možda bi bilo bolje i da tako ostane, umesto da se ova oblast opterećuje?

Material boy

Naš redovni čitalac kaže da je Ivan Medenica, izvesni teatrolog, rekao u Peščaniku da je Grad Beograd subvencionisao Madonin koncert iznosom od 200 hiljada evra da bi se pokrila razlika između tržišne cene karte i cene koju su građani spremni da plate. Koja je ovo logika? Kada neko nije spreman da plati punu cenu proizvoda ili usluge onda do transakcije i ne treba da dođe. Da se radi o subvencionisanju cene hleba i mleka za siromašne stanovnike Beograda pa i da razumem, ali prelivati novac u džepove Madonine publike u Srbiji je ništa drugo nego otimačina da bi se subvencionisali bogati. Uz to, koncert je održan u vreme ekonomske krize, samo par meseci pošto je Đilas sebi i gradskim funkcionerima smanjio plate za 20 procenata i baš kada je, zarad štednje, smanjio broj autobsa u gradskom prevozu. Vrhunsko licemerje.

We're all kings now

Pogledajte zanimljiv kratak video koji najavljuje novu knjigu Meta Ridlija "Rational Optimist".

"Lenji" Grci

Baš sam pre neki dan pričao sa prijateljem koliko me iznenađuje stereotip o Grcima kao lenštinama. Za mene su Grci u velikoj meri upravo prototip preduzetničke kulture, sa svojim porodičnim restoranima, prodavnicama, pansionima, gde po tri generacije rade od ujutru do uveče, uvek uz osmeh i uz nameru da mušterija bude zadovoljna.

Zato sam baš bio zadovoljan kada sam video ovaj grafikon, koji pokazuje koliko se radi u kojoj članici OECD-a.



Kao što je na grafiku označeno, "lenji" Grci rade skoro 50% više od "vrednih" Nemaca.

Problem Grčke, izgleda, nije lenj narod, već izuzetno neefikasan i prezaštićen javni sektor. To mi je postalo jasno pre jedno tri godine, kada sam se igrom slučajeva našao u sudu, na overi ugovora, sa direktorom jedne grčke firme prisutne u Srbiji. Na moje pitanje kako komentariše činjenicu da mora da stoji u redu i čeka pola sata da overi kupoprodajni ugovor, rekao mi je bukvalno "Pa ovo je sjajno. U Atini bih verovatno morao da dolazim 2-3 puta pošto nikoga ne bi bilo na šalteru. Ovde bar znam da ću da završim posao."

Šoškić za Ramba Petkovića

Ako se po jutru dan poznaje onda će nam monetarna politika i dalje biti u funkciji rzavoja privrede umesto stabilnosti valute. Kako drugačije objasniti da kandidat za guvernera u obraćanju javnosti priča o svemu osim o onim stvarima za koje će biti odgovoran. Stigao je da pomene povećavanje izvoza, ulaganje u infrastrukturu, agregatnu tražnju i odmrzavanje plata i penzija. Ne bi me iznenadilo da uskoro i Antiću predloži izmene u reprezentaciji. O inflaciji i kursu naravno ni reči.

Budućnost evrozone

"Ova kriza dugova neodoljivo podseća na kraj socijalizma", piše Miroslav Prokopijević i predviđa da EU paket pomoći samoj sebi neće uspeti.

Problem ide i dalje od toga. Čak i ako nekako uspe da prebrodi naredne tri godine, Evrozona je u fundamentalnom problemu neusklađenosti fiskalnih politika. Za to se uvek znalo da može izrasti u problem, ali do sada se nadalo da mastriški kriterijumi predstavljaju nekakvu kočnicu. Sada gotovo nijedna zemlja evro zone (osim par novih članica) ne ispunjava početne uslove za ulazak u evro, budžetski deficit od najviše 3% GDP i javni dug od najviše 60%. Kada mastriški kriterijumi više ne postoje, šta je kočnica deficitima i dugovima?

Drugo, paket pomoći je samo pogoršao taj problem. Sada kada znaju da spasa ima, da u krajnjem slučaju Evropska centralna banka može otkupiti loš dug, vlade nemaju razloga da štede. Čak je malo glupo štedeti kad se zna da svi ostali troše sa zajedničkog računa.

Znači kako god da paket pomoći prođe, neminovna je ozbiljna reforma EU institucija koja bi ograničila budžetske deficite država. Jedna očigledna opcija je dalje političko integrisanje, da bi se imala zajednička fiskalna politika. Ali onda se upada u problem sa demokratijom jer bi nacionalne države gubile nadležnosti, odnosno neminovno bi bilo stapanje EU u pravu državu.

Druga i realnija opcija je kreirati nove mastriške kriterijume, ali sa pravim mehanizmom sprovođenja. Recimo evropske zemlje bi mogle biti u mogućnosti da jedne drugima zamrznu račune u slučaju da neka prekorači dozvoljeni deficit. Ili malo egzotičnije, možda neka zamena taoca. Svaka zemlja članica bi založila ponešto i onda Brisel može imati prava da proda Akropolj ili Ajfelovu kulu ili krivi toranj u slučaju da ove zemlje dođu u dug. Mastriški kriterijumi sami po sebi su bili dobri, samo je potrebno pronaći uverljiv mehanizam prinude.

Obamin kandidat

Američki predsednik je predložio kandidata za Vrhovni sud koji bi trebalo da zameni penzionisanog sudiju Stevensa - Elenu Kagan, sadašnjeg zamenika ministra pravde zaduženog za zastupanje vlade u Vrhovnom Sudu (Solicitor General).

Osoba ni ni po čemu nije posebno zanimljiva, niti odudara od profila prosečnog "liberalnog" pravnika u Americi. Ali neke njene odluke i pravna mišljenja bacaju vrlo zanimljivo svetlo na dihotomiju lične-ekonomske slobode, i znamenitu teoriju socijalističkih prozelita da libertarijanci treba da budu "sinteza" levice i desnice. Kao što nas oni uče, konzervativci su razumni u ekonomskoj sferi, podržavajući ekonomske slobode, ali su zato vrlo restriktivni kad je reč o građanskim i ličnim slobodama. S druge strane, "liberali" su vrlo loši u ekonomskim stvarima ali zato dobri u ličnim slobodama. Dobar "libertarijanac" bi trebalo da bude centrumaš, tj da spoji najbolje od oba sveta, ekonomski liberalizam konzervativaca sa političkim liberalizmom "liberala" (tj levičara, socijalista).

Jedini problem sa ovom teorijom je to što je zasnovana na čistom mitu. Levičari su bili i ostali mnogo veći naprijatelji ličnih sloboda od konzervativaca u Americi. Kao primer, evo, pokušajte da zamislite svu halabuku o "neviđenom neokonzervativnom ataku na temelje Ustava" recimo na Catou (umesto delikatnog distanciranja od Kaganove kao loše ali ne najgore koje čitamo), da je neki konzervativni kandidat za sudiju Vrhovnog suda, predložen od strane mrskog Buša, rekao u svom zvaničnom pravnom mišljenju ono što je rekla Kaganova:

Whether a given category of speech enjoys First Amendment protection depends upon a categorical balancing of the value of the speech against its societal costs

Srbija gubi od Brazila u finalu

Ako ne verujete, pogledajte grafikon, skenirano iz engleskog izdanja Wired-a (kliknite na sliku da lepo vidite o čemu se radi i kakva je metodologija korišćena).

Da se radujemo ili da strahujemo?

People think the Balkans are what we debated in the 1990s and now we can forget about it. In fact, it's a crucial area in foreign policy in the next five to 10 years and will get a lot of emphasis in the next Conservative administration.

Izjavio je pre 8 meseci budući ministar spoljnih poslova Velike Britanija, William Hague.

U zdravom telu šutanovčev duh

Dragan Šutanovac:
Smatram da je za razvoj sistema odbrane neophodna čvršća saradnja sa svim (fudbalskim)klubovima iz Srbije.

Zalihe nafte

"Sve zalihe nafte u svetu biće iscrpljene do 2047. godine", objavio je neki evropski energetski portal a prenosi B92.

Zalihe nafte u svetu neće nikada biti iscrpljene. Prvo što se dešava kada neki resurs postaje redak je da njegova cena raste. Kada njegova cena raste, postajemo štedljiviji sa njim. A kad poraste preko granice ispativosti, prestajemo da ga koristimo.

Kada nafta postane ređa biće skuplja, što znači da će alternative biti jeftinije. Kada se budemo okrenuli drugim izvorima energije, ne zbog građanske svesti nego zbog njihove cene koja će biti niža od nafte, milioni tona nafte ostaće da leže neiskorišćeni.

Evo i starog posta o uglju.

Ciao Amore

Održan je prvi sajam razvoda u Italiji. Relevantni izlagači su agencije za planiranje razvoda, advokati, dejting agencije, agencije za promet nekretnina, labarotorije za utvrđivanje očinstva i slične institucije. Za divno čuda ne pominju se apoteke ili terapeuti. Dakle ne očajavajte, razvod ne mora da bude isključivo izvor depresije već i dobar biznis projekat.

Leferova kriva

Dočekali smo da vidimo kako teorija odgovara praksi. Naravno, nisu se vlasti u Srbiji setile da snize poreze, ali su pokazale kako lakomost dovodi do kontraproduktivnih efekata. Promet naftnih derivata, koji su politikom 4 dl vožnje i 6 dl države učinjeni ekstremno skupim, pao je toliko da je uprkos velikim procentualnim zahvatanjima, apsolutni prihod države značajno opao. Naravno, nema želje da se smanje rashodi, nego se žele kazniti "Vlasi koji su se dosetili" TNG.

Šta je još interesantno. Prvo, odjednom ni reči o ekologiji. Valjda smo je ispucali za ovu godinu novim taksama na kupovinu bele tehnike, računara i sl, a da ne pričamo o reciklaži starih Zastavinih modela. Drugo, kako da ove godine poskupljenja nafte ne potpiruju inflaciju tako snažno kao što je to bio slučaj 2007-2008 i to samo u Srbiji?

Sve u svemu mnogo pitanja iz Zone sumraka ekonomske demagogije.

Grčka kriza i regulacija

Ima nekih zanemarenih sličnosti između svetske finansijske krize i grčko-evropske krize duga.

EU pomaže Grčkoj zato što je i sama u panici od širenja krize na druge zemlje. Ali koji su mehanizmi širenja krize? Jedan je da će se, ako se Grčka pusti niz vodu, rizik proširiti i na zemlje poput Španije, Portugala i drugih, što će onda i njihove vlade dovesti u situaciju da ne mogu pozajmljivati i stvoriti novi ciklus krize. Ali to je, sudeći po sadašnjem rastu procene njihovih rizika, ipak manji problem.

Veći problem je što grčki dug drže banke i što će sa Grčkom bankrotirati i banke. I tu dolazimo do sličnosti sa finansijskom krizom. Zašto banke drže toliko grčkog duga? Zato što, da bi ispunile standarde kapitalne adekvatnosti određene Bazelskim dogovorom, moraju ulagati u hartije koje nose najmanji ponder rizika. Bazelski kriterijumi su svim državnim obveznicama OECD država dali najmanji ponder rizika, jednak AAA obveznicama. U praksi, to znači da ako date komercijalni kredit firmi, za svakih 100 evra kredita morate imati 8 evra kapitala. Ali ako umesto izdavanja kredita kupite 100 evra obveznica grčke vlade, to ne morate podržati kapitalom. Pošto banke gledaju da sa minimalnim kapitalom ostvare dobar odnos rizika i profita, ova regulacija je sistematski podsticala kupovanje državnih obveznica zemalja kao što je Grčka.

Druga stvar, sada gotovo svuda u Evropi i svetu postoji državno garantovanje depozita. Ako evropske banke počnu da propadaju, to neće biti problem samo za banke, nego i za vlade, odnosno za poreske obveznike -- države će morati da isplate praktično sve depozitore u svim bankama. Ako to krene, lako dolazimo do situacije u kojoj će praktično cela EU morati da objavi bankrot.

Problem grčke države je što je sebe uvalila u dugove, ali problem svih ostalih država je što je opasnost od širenja krize tolika. Zajednička Bazelska regulacija je doprinela izloženosti banaka lošem dugu, a opšte državno osiguranje depozita je stvorilo situaciju u kojoj privatni finansijski problemi mogu prerasti u budžetske katastrofe.

Šta sa evrima?

Press prenosi:

Bankari, ali i pojedini ekonomisti, poručuju da ne bi bilo loše da se jedan deo štednje iz evra prebaci u dolare.

Uradite to jedino ako mislite da niko drugi osim vas još nije primetio da je u Grčkoj kriza.

Jer ako i svetski bankari znaju da je evro u potencijalnoj krizi, oni su ga već prodali i vrednost mu je vać pala -- što se i jeste desilo. Za koliko je vrednost evra pala? Za tačno onoliko koliko se u proseku misli da je ugrožen, za koliko se predviđa njegov dalji pad.

Ali opet, ako mislite da ste pametniji od ostatka sveta, da su ostali potcenili razmere krize, onda menjajte evre u dolare.

Đilasov danak

Takse za isticanje firme koje grad Beograd naplaćuje a o kojima je skoro pisao Pavle Mihajlović u politici su zaista katastrofalne. Naš redovni čitalac koji je skoro osnovao nevladinu organizaciju koja treba da se bavi projektima iz oblasti kulture, ima samo jednog zaposlenog i trenutno nula prihoda je dobio račun od 42,000 dinara, što je usput samo 20% od cene koju plaćaju privatne firme. Najzanimljivije u celoj priči je što ste kao pravno lice izgleda u obavezi da istaknete firmu u protivnom sledi još skuplja kazna. Okreni, obrni neko izgleda mora da plati Đilasove neimarske ambicije, socijalne stanove i hangar obdaništa.

Fiskalna odgovornost 2

Vlada Srbije već ima nacrt zakona o fiskalnoj odgovornosti o kome je Marko skoro pisao. Nažalost, taj nacrt još uvek nije dostupan. Profesor Petrović, jedan od autora zakona, napominje da zakon ograničava dug, deficit i javnu potrošnju. On kaže da će javni dug biti okraničen na 40% BDP a godišnje zaduživanje na 2,5% BDP. U tekstu nažalost nema reči o planiranom ograničenju deficita i javne potrošnje. Bilo bi lepo kada bi postojeći Nacrt negde objavili.

Svaki korak u ovom pravcu je dobar i zaslužuje pohvale. Međutim usvajanje zakona koji ogrničava potrošnju je po meni dokaz isljučivo PR značaja ovog procesa. Naime svaka vlada koja bude skrpila skupštinsku većinu da usovji budžet će desetak minuta pre usvajanja budžeta moći da izglasa i izimene Zakona o fiskalnoj odgovornosti. Moguće je da će ta vlada snositi neke političke posledice ali će kazna, ako ikada stigne, stići prekasno. Ako je ozbiljna u nameri da utiče na smanjenje javne potrošnje Vlada mora da ide na usvajanje ustavnog amandmana kojim se ograničava javna potrošnja.

Da je takav amandman neophodan upravo pokazuje i slučaj Grčke i drugih zemalja EMU koje se ne pridržavaju Mastriškog ograničenja deficita od 3%. Deklarativno opredeljenje nažalost nije dovoljno. Većina američkih država imaju neku vrstu ustavnog ograničenja javne potrošnje zbog čega ne čitamo u vestima kako federalna vlada kreditira neku od država da bi održala stabilnost dolara. Kongresmeni Pence i Hensarling su početkom marta izašli sa predlogom da se izglasa amandman kojim bi se sveukupna javna potrošnja na federalnom nivou ograničila na 20% BDP. Takva mera bi bila idealna i za Srbiju. Pogledajte Markov i moj stari post sa još nekim predlozima.

Srbija je svet

Ako je verovati istraživanjima Pressa (a ne treba im verovati previše) srpski obrazovni sistem polako sustiže američki.Za sada naši učenici pokazuju sličan stepen neznanja koji je često služio za sprdačinu kao rekaciju na slične ad hoc ankete sprovođene u SAD. Kako je prvi deo približavanja srpskog obrazovnog sistema američkom savladan, ostaje još samo da naš obrazovni sistem obezbedi sličan nivo utrživih veština za svoje korisnike i posledično zapošljivost i prihodnost svugde u svetu.

Kako bilo, pola posla je završeno.

Zastrašivanje zasnovano na dokazima

Škola u kojoj sam studirao u Americi se posebno hvalila svojim "pragmatičnim" pristupom državnoj politici, nečim što se često naziva evidence-based government. Jedan od alumnija je Ted Gebler, čovek koji je sa Dejvidom Ozbornom napisao knjigu "Reinventing Government", a koja je u vreme Klintona i Gora bila osnova za veliku inicijativu reforme državne uprave koju je nagledao Gor. Ovde se može naći dobar pedogodišnji izveštaj o sprovođenju programa.

Jedna od bitnijih stvari u celoj toj ideji je eksperimentisanje, nešto o čemu možete dosta saznati iz kratkog videa u kojem govori Ester Duflo, nedavna dobitnica Džon Bejts Klark medalje za najboljeg ekonomistu mlađeg od 40 godina.

Ideja eksperimentisanja deluje vrlo jednostavno - populacija se podeli na nekoliko grupa, na različite grupe se primene različiti "tretmani", a onda se vidi kako se koji tretman pokazao u odnosu na kontrolnu grupu. Teorijski, ukoliko je eksperiment dobro dizajniran, može se doći do državnih politika koje bolje ispunjavaju ciljeve od one koja se trenutno primenjuje.

U izvesnom smislu, radi se o simuliranju tržišta na kojem je trial and error praktično dominantni način usavršavanja proizvoda i slično. Elem, pošto država nema konkurenciju, nema novih ulazaka na tržište, nema nikog ko bi mogao nešto da isprobava i da uspeva/propada, ideja je da država sama eksperimentiše i pronalazi najbolje načine za ispunjavanje nekog cilja.

Ja sam učestvovao u jednom takvom eksperimentu upravo dok sam bio na master studijama u Americi. Pensilvanijska poreska uprava je angažovala moju školu da izađemo sa predlogom kako mogu da povećaju naplatu poreza bez ikakve izmene zakona, znači bez povećanja stope ili osnovice. Nakon dosta konsultacija, razgovora i rasprava, došli smo do sledeće ideje. Poreska uprava šalje pismo svakome ko duguje porez. Pismo je bilo prilično formalno i nejasno, pa je ideja bila da razvijemo nekoliko različitih modela pisma koja bi bila poslata dužnicima i da onda vidimo koje pismo najbolje "radi". Dekan škole, inače sociolog/kriminolog je verovao da će najbolje funkcionisati pismo u kojem se apeluje na "građansku svest" poreskih obveznika i u kojem im se objašnjava da bez poreza nema škola, puteva, policije itd. Nas nekoliko smo imali potpuno suprotni stav, da pismo treba vrlo jasno da ukaže poreskim obveznicima da su za neplaćanje poreza predviđene kazne, da se može završiti u zatvoru itd. Na moju tvrdnju da ljudi slabo reaguju na molbe, on mi je otprilike rekao "Možda je tako na Balkanu, ali ovde ljudi shvataju da porezi moraju da se plate." Na moje pitanje "Pa zašto onda ne plaćaju?" odgovor je bio da možda ne znaju da treba da plate, da su zaboravili i slično.

Sve u svemu, napravili smo 6 različitih modela pisma, koji su veoma varirali po strogoći - od "molimo vas" do "kazna je 2 godine robije" (ili koliko god da je bilo, zaboravio sam). IT sistem poreske uprave je modifikovan tako da je mogla da se prati naplata. Na kraju, nakon 6 meseci se pokazalo da je naplata u velikoj meri zavisila od "strogoće" pisma - što strože pismo, to bolja naplata. Ne sećam se sada konkretnih brojeva, ali recimo da je najstrože pismo povećalo naplatu za 10-ak posto u odnosu na status quo, a da je najblaže pismo dovelo do smanjenja naplate od 10-ak posto.

Elem, post bi se ovde završio da nisam juče video novu reklamu upravo Pensilvanijske poreske uprave.

Mislim da su sada malo preterali sa strogoćom.

Nuklearna renesansa

Posle predloga Bugarske da Srbija delimično učestvuje u izgradnji nuklearne elektrane Belane ponovo se pokreće rasprava o ulaganju u ovu vrstu energije.

Prednosti nuklearnih elektrana su što ne zagađuju okolinu (ukoliko se otpad pravilno odloži). Po pitanju mana spisak je poduži ali je verovatno najznačajnije da nuklearna energija izgleda nije isplatljiva, tvrdi Jerry Taylor iz Cato instituta. U Americi nuklearne elektrane dobijaju razne vrste poreskih olakšica koje predstaljaju subvenciju industriji, ubrzanu amortizaciju, državno garantovanje kredita, zaštitu od novčane odgovornosti za odlaganje nuklearnog otpada i naravno limit novčane odgovornosti na 10 milijardi dolara u slučaju nuklearne katastrofe. U Velikoj Britaniji limit je 140 miliona funti.

Sa svim ovim povlasticama trošak proizvedenog kilovata je 4.31 centi dok je taj trošak kod standardnih termoelektrana bez ikakvih povlastica svega 3.53 centa. S&P analitičar je izračunao da bi na slobodnom tržištu cena kilovata iz nove nuklearke koštala od 12 do 15 centi, ili četiri puta skuplje od struje dobijene od uglja. Čak i sa zelenim porezom, gde bi se termoelektrane dodatno oporezivale (pretpostavka $2 po toni ugljendioksida), nuklearne elektrane i dalje ne bi bile konkurentne.

Jerry Taylor tvrdi da nuklearke nigde u svetu nisu profitabilne. Nuklearne elektrane u Francuskoj, Rusiji, Kini i Indiji su u državnom vlasništvu i obično se dilema svodi na 1) prebacivanje troškova na potrošače umesto proizvođače energije ili 2) jeftinu konstrukciju uz nadanje najboljem.

Ja nemam ništa protiv da se nuklearna elektrana gradi u Srbiji privatnim sredstvima čak i uz neko ograničenje odgovornosti u slučaju katastrofe. Gradnja nuklearnih elektrana novcem poreskih obveznika nije samo nemoralni već moguće i neisplatljiv projekat. Investiranje u nuklearnu elektranu u Bugarskoj je u najmanju ruku glupo. Čak i da je u redu za državu da se bavi investicijama valjda bi bilo logično da potencijalne prihode uporedi sa alternativnim investicionim strategijama (kupovinom obveznica, deonica, gradnjom bioskopa u Rumuniji) i tek onda donese odluku o investiranju u Bugarsku nuklearnu elektranu čiji radovi kasne već dvadesetak godina. Sa druge strane, gde ima tu se i rasipa.

Nominalna dilema

Boris Begović:
U uslovima u kojima se nominalna prilagođavanja, poput nominalnog umanjenja penzija ili plata u javnom sektoru, ne mogu očekivati, jedino što preostaje jeste njihovo realno umanjenje depresijacijom nacionalne valute. Ukoliko hoćete da onemogućite takvo prilagođavanje privrede, najbolje je da uđete u monetarnu uniju, a ukoliko vam to već ne daju, onda pređite na fiksni kurs. Tako se najbrže stiže do Grčke.

Jedan problem sa realnim prilagođavanjem je što je preciznost na nivou tepih bombardovanja. Da bi se smanjile zarade državnih službenika dekretom (NBS shvatanje depresijacije) moraju da se osiromaše svi građani. Drugo, zaposleni po državnim institucijama i preduzećima takođe znaju da računaju pa nije jasno zašto bi progutali relano smanjenje a ne bi nominalno. Naprotiv, realnim smanjenjem zarada se utiče na veći broj ljudi pa je samim tim potencijalni problem veći. Konačno, najbolje rešenje i nije smanjenje individualnih zarada već smanjenje ukupnog troška zarada, kako je Marko već pisao (link?), što je bolje rešavati smanjenjem broja zaposlenih.

Od dinara korist imaju samo NBS (status) i Vlada (neograničena potrošnja). Za privredu i građane dinar, kontrolisani ili plutajući, predstavlja isključivo rizik.

Mito

Saznajemo da je uhapšen čovek koji je dao mito da se ubrza naplata njegovog potraživanja.

Pitanje je - da li bi uopšte trebalo kažnjavati ljude koji daju mito da se sprovede zakon?

Rasprava o porezima

Pre izvesnog vremena je FREN izašao sa studijom o poreskoj reformi. Osnovna ideja studije je da treba smanjiti oporezivanje plata, a povećati PDV, što je ministarka Dragutinović podržala. Na samoj konferenciji na kojoj je studia prezentovana su Milica Bisić i Boško Mijatović ukazali na neke manjkavosti ovog predloga, a i u NIN-u su izašli njihovi stavovi. Onda se u raspravu uključio i Saša Radulović, kritikujući kritičare predloga. Takođe, u Politici su izašli tekstovi dvojice autora studije, Milojka Arsića i Nikole Altiparmakova.

Prvo, moram da konstatujem da je sjajno što se ovolika rasprava vodi oko suštinski malih promena. Mnogo ozbiljnije promene poreskog sistema su ranije sprovođene uz manje razmene mišljenja.

Nekoliko mojih komentara.

1. Jedna od ideja autora studije je da se ukine doprinos za zdravstveno osiguranje i da se finansiranje zdravstva prenese sa Fonda ZZO direktno na budžet. O ovome mislim što i Boško i Milica - možda to i treba uraditi (mada sam skeptičan), ali o tome treba razgovarati u kontekstu rasprave o reformi finansiranja zdravstva, ne u kontekstu poreske reforme. Nikola kaže "Ukoliko se obezbedi da sredstva za socijalni sistem iznose nepromenjeni procenat BDP, uopšte nije ključno da li se sredstva obezbeđuju iz doprinosa ili opštih poreskih prihoda". Ovo je možda i tačno, ali je potpuno nerealno očekivati da prenošenje finansiranja na budžet ne bi imalo nikakve efekte na ukupne troškove. Na primer, time bi se sasvim sigurno povećao broj "osiguranika" jer bi u takvom sistemu pravo na zdravstvenu zaštitu bilo zaista univerzalno.

Slično važi i za ukidanje doprinosa za nezaposlenost. Ako to osiguranje već nije potpuno dobrovoljno, koji bi smisao imalo njegovo finansiranje iz prihoda od PDV? Dakle, ako je već obavezno, i ako iznos sutrašnje naknade koju ćete primati ako budete nezaposleni direktno zavisi od toga kolika vam je bila plata i koliko dugo ste doprinos uplaćivali, sadašnji sistem savršeno ima smisla. Meni bi takođe imao smisla i predlog da se obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti ukine i uvede dobrovoljno i time rasterete plate.

Što se samog finansiranja zdravstva tiče, ja bih mogao da podržim prelazak na finansiranje iz opštih poreza ukoliko bi time bila pokrivena samo zaista "minimalna zdravstvena zaštita" (šta god to značilo), a za "dodatnu" zaštitu bilo potrebno uplaćivati privatno zdravstveno osiguranje. Ali, ako bi cilj bio finansirati iz budžeta sve što se i sada finansira iz Fonda ZZO, mislim da je to odličan recept za eksploziju troškova zdravstvene zaštite, jer bi se cela priča dodatno politizovala, a nema tog političara koji će reći "ne" kada se radi o zdravlju i bolesti.

Dakle, nije sve jedno odakle će se nešto finansirati i da li odluke donosi vlada ili neka ipak kvazi nezavisna institucija, poput Fonda ZZO.

2. Ja u principu ne volim promenu strukture poreza sa direktnih ka indirektnim, zato što se time gubi na transparentnosti, odnosno građani (birači) nisu svesni punog troška države. Ja bih najviše voleo da postoje samo porez na imovinu i porez na dohodak, kao i da se oni plaćaju jednom godišnje, ali mi je jasno da je to nemoguće. Ali, sve jedno, volim da sistem što više liči na takav, poput američkog.

3. Uopšte nije očigledno da bi smanjenje poreza na plate "podstaklo konkurentnost domaće privrede", zato što su mnoge plate ugovorene u bruto iznosu. To znači da bi se neto plate povećale, a troškovi rada bi ostali isti. U stvari, najverovatnije ne bi ostali potpuno isti, neke plate su sigurno ugovorene u neto iznosu, ali bi efekat na konkurentnost sigurno bio mnogo niži nego što autori predloga tvrde. Pretpostavka da neto plate neće reagovati na smanjenje poreza i doprinosa prosto ne deluje previše realno, što nam pokazuje i iskustvo iz 2001. na koje se Boško poziva.

Hut River

Apsolutno fantastičan način borbe protiv regulacije. Čovek je napravio svoje privatno vojvodstvo usred Australije.

http://www.huttriver.net/

Ponzi u Darfuru

Stanovnici Darfura su poslednja žrtva Ponzi prevare. Prevara je trajala manje od godinu dana i procenjeno je da su prevaranti uzeli do 150 miliona dolara. Lokalni guverner koji je prvo obećao da će vlada vratiti novac se predomislio pošto je kamata zabranjena po islamskom učenju. U sukobima u glavnom gradu Severnog Darfura ima nekoliko poginulih uključujući i predstavnike lokalne policije. Inicijalna reakcija građana ponajviše podseća na Albaniju 1997. Podsećanja radi tada je poginulo 2,000 ljudi a Beriša je izgubio vlast.

Nove bajke

Iako su mnogi od vas mrava već ovo dobili meni se priča veoma dopala. A i pošiljalac je želeo da se prosleđuje mravima koji uglavnom pohode ovaj sajt


THE ANT AND THE GRASSHOPPER

This one is a little different.... Two Different Versions................. Two Different Morals

OLD VERSION
The ant works hard in the withering heat all summer long, building his house and laying up supplies for the winter.
The grasshopper thinks the ant is a fool and laughs and dances and plays the summer away.
Come winter, the ant is warm and well fed.
The grasshopper has no food or shelter, so he dies out in the cold.
MORAL OF THE STORY: Be responsible for yourself!


MODERN VERSION
The ant works hard in the withering heat and the rain all summer long, building his house and laying up supplies for the winter.
The grasshopper thinks the ant is a fool and laughs and dances and plays the summer away.
Come winter, the shivering grasshopper calls a press conference and demands to know why the ant should be allowed to be warm and well fed while he is cold and starving.
CBS, NBC , PBS, CNN, and ABC show up to provide pictures of the shivering grasshopper next to a video of the ant in his comfortable home with a table filled with food.
America is stunned by the sharp contrast.
How can this be, that in a country of such wealth, this poor grasshopper is allowed to suffer so?
Kermit the Frog appears on Oprah with the grasshopper and everybody cries when they sing, 'It's Not Easy Being Green.'
Acorn stages a demonstration in front of the ant's house where the news stations film the group singing, 'We shall overcome.' Rev. Jeremiah Wright then has the group kneel down to pray to God for the grasshopper's sake.
President Obama condemns the ant and blames President Bush, President Reagan, Christopher Columbus, and the Pope for the grasshopper's plight.
Nancy Pelosi & Harry Reid exclaim in an interview with Larry Kingthat the ant has gotten rich off the back of the grasshopper, and both call for an immediate tax hike on the ant to make him pay his fair share.
Finally, the EEOC drafts the Economic Equity & Anti-Grasshopper Act retroactive to the beginning of the summer.
The ant is fined for failing to hire a proportionate number of green bugs and, having nothing left to pay his retroactive taxes, his home is confiscated by the Government Green Czar and given to the grasshopper.
The story ends as we see the grasshopper and his free-loading friends finishing up the last bits of the ant's food while the government house he is in, which, as you recall, just happens to be the ant's old house, crumbles around them because the grasshopper doesn't maintain it..
The ant has disappeared in the snow, never to be seen again.
The grasshopper is found dead in a drug related incident, and the house, now abandoned, is taken over by a gang of spiders who terrorize the ramshackle, once prosperous and once peaceful, neighborhood.
The entire Nation collapses bringing the rest of the free world with it.
MORAL OF THE STORY: Be careful how you vote in 2010.

Istorijski kontekst

Broj Atinjana koji su prilikom plaćanja poreza prijavili da imaju bazen: 324.

Broj kuća sa bazenom u Atini koji se vidi satelitskim snimkom: 16,974.

Ne bih krivio nikoga što izbegava porez na bazen, ali ovo možda pomaže da se bolje razume grčka situacija. Za razliku od razmaženih, recimo, Francuza, deo grčkih problema dolazi iz istorije sukoba, građanskog rata i vojne diktature. Tako su oni koji su izgubili rat i kasnije bili pod diktaturom osećaju obespravljenim i ubeđeni su da im određene benificije zasluženo pripadaju. To objašnjava nasilnu reakciju, štrajkove i sukobe kad god se pokuša skraćivanje budžeta, kao i potpuno bizarnu tradiciju nasilnog anarhizma u Grčkoj. Posle građanskog rata, anarhizam je tu došao kao zamena za diskreditovani komunizam. Dok je komunizam u Francuskoj i drugim zemljama zamenjen postmodernizmom ili kritičkim teorijama i skrasio se na akademiji i po pariskim kafeima, u Grčkoj je promenio ime i ostao na ulicama. Tako su sindikati stalno besni na ove sa bazenima i kad god nekome pokušate da skrešete budžet on pali molotovljeve koktele. Slično je u Italiji, i tamo se građanski rat do skoro vodio, pre desetak godina ubijen je ekonomista, savetnik ministra rada koji se suprostavio sindikatima. Ukratko, kad je komunizam diskreditovan, neki su dobili Deride i Habermase, a neki crvene brigade i anarhiste.

Ako pogledate koje zemlje su u budžetskoj krizi, Grčka, Italija, Španija i Portugal, sve su u prošlosti imale građanske ratove i/ili vojne diktature. I njihovi problemi nastali su ne pre ili za vreme diktatura - naprotiv, čisto ekonomski su režimi dobro funckonisali - nego posle, kada je počela kompenzacija gubitnika. Od tada, kad levica na vlasti, onda kompenzuje, kad je desnica, onda zbog osećaja krivice i pritisaka opet ništa ne uradi. I na kraju dođe račun.

Socijalna pomoć za Veselina Jevrosimovića

Dinkić najavljuje subvencionisane kredite za kupovinu "domaćih" računara. Subvencije su uvek loša ideja. Prvo, narušavaju tržišne mehanizme ponude i tražnje. Veštački stimulišu tražnju za određenom vrstom proizvoda, ili u gorem slučaju tražnju proizvoda određenog proizvođača. Očigledni gubitnici ove vladine mere će biti distributeri uvoznih računara.

Subvencije (ili garancije svejedno) predstavljaju ne samo nepotreban trošak novca poreskih obveznika već i distorziju tržišta. Novac potrošen na računare je novac koji nije potrošen na nešto drugo. Da proizvodim krompir, obuću ili mobilne telefone bunio bih se.

Konačno, subvencije često predstavljaju svojevrsnu superhik redistribuciju. U ovom konkretnom slučaju najviše koristi od ove subvencije će imati Veselin Jevrosimović, vlasnik Komtrejda. Još uvek nije jasno koliko će ova subvencija da košta poreske obveznike, ali ako je celokupan iznos recimo milijardu dinara, prosečan poreski obveznik će Veselinu i drugovima pokloniti oko 150 dinara.

Dokaz da se sve radi zbog Veselina je i nedostatak objašnjenja zašto se subvencioniše samo kupovina domaćih računara (sklopljenih u Srbiji). Ministarka Matić: Ona je kazala da će kupovina domaćih računara putem subvencionisanih kredita omogućiti građanima i privrednicima da nabave nove tehnologije i da povećaju nivo znanja i produktivnosti. Za razliku od kupovine uvoznih računara koja bi verovatno smanjila nivo znanja i produktivnosti.

Plavi okean

Već duže vreme mi nije jasno zašto u Srbiji ne postoji stranka koja se bori protiv ulaska u EU. Evo jednog objašnjenja:

„Промена је увек ризична. Али, они су се добро држали неких емпиријских налаза који су показали да је три четвртине грађана проевропски оријентисано и видели су да је последњи тренутак да се мењају. Партије су организације створене да врше власт на основу изборне воље, а ако упорно игноришете изборну вољу три четвртине бирачког тела – ви нисте у игри”, оцењује Гоати.

Priznajem da mi ova logika u jednom proporcionalnom sistemu i nije najjasnija. Ako se sve stranke bore za ovih 70% - kao što Vladimir Goati svakoj pojedinačno savetuje - onda jedna stranka koja bi kao osnovu svoje kampanje stavila neulazak u EU bi imala sama za sebe onih 30%. Naravno, ne bi se to lako pretočilo u 30% glasova, ali ne bi ni moralo, pa bi opet bila medju najvećima.

Pozovi M

Na Kosovu su jutros nastavljena isključenja predajnika mobilne telefonije operatera iz Srbije.

Portparolka Eulex-a, Irina Gudeljević je rekla da misija EU prihvata odluku kosovskog regulatornog tela za telekomunikacije.

Dva dana posle postpuka prištinskih vlasti oglasio se i Eulex. Irina Gudeljević je rekla kako misija Eu prihvata akciju kosovsog regulatorlnog tela za telekomunikaciju protiv, kako je rekla, ilegalnih operatera mobilne telefonije.

Multikulturalno Kosovo, meet liberalnu EU.

Srpski san

Glorifikovanje američkog sna u Srbiji je bespredmetno. Razlog je da je u poređenju sa srpskim snom, američki san bolno ograničen set mogućnosti. Srpski san podrazumeva da ama baš svako može da postane bilo šta, da se bavi bilo čime, bez obzira na kvalitete i stepen inteligencije. Moj kandidat za srpski san u novinarstvu je Milan Grujić. Ja se iskreno divim kako je u jednoj šlajfni moguće reći toliko ordinarnih gluposti i da iste budu objavljene u provladinoj žutoj štampi.

Oblak u glavi

Na šta Amerikance asocira reč Srbija:

archduke area balkan care christian cleansing clinton cold conflict country crimes croatia eastern enough ethnic europe european familiar ferdinand fighting former genocide killing leader mass massacre milosevic muslims none nothing opinion people problems region religious russia serbia serbian serbs slobodan start states sure tito unrest violence war world wwi yugoslavia

created at TagCrowd.com

A evo i srpskog vidjenja Amerike.

Toranj

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je danas da je Avalski toranj prvi značajni državni objekat koji ima upotrebnu dozvolu.

Da se tako ponašao bilo koji privatnik, do sada bi ga proglasili mafijašem. Dulića svakako treba pohvaliti što izgleda da pokušava da tu uvede neki red. Ali, kaže i:

Podsećajući da je toranj građen u teška vremena i bez dovoljno para, Dulić je rekao da je to po veličini druga građevina u Evropi.

Nije baš sasvim tačno. U stvari, nije ni iz bliza tačno. Po Vikipediji, u Evropi ima 10-ak viših zgrada, a i makar još toliko viših TV tornjeva, a najviši je više nego tri puta viši od avalskog.

Treba da ukinemo vize za Indijce

Da mu nije trebala viza, Anand bi prošao kroz Srbiju.

What a STRANGE thing to want, and to admit wanting

To je komentar jednog od komentatora na post Brajana Kaplana. U tom postu on pita čitaoce da li da iz svoje buduće knjige "Sebični razlozi da imate još dece" izbaci sledeći pasus:

Priznajem da argumente kojima se osporava kloniranje shvatam lično. Ne samo da se njima vređaju moja dva identična sina koje već imam, već se vređa i moj sin koga se nadam da ću imati. Da, želim da kloniram sebe i da to dete uzgajam kao svog sina. Ozbiljno. Želim da doživim tu sjajnu vezu koju bismo sigurno imali. Uveren sam da bi i on bio oduševljen, zato što bih i ja voleo da sam sebe imao za oca. Ne teram druge da kloniraju sebe. Ne tražim od bilo koga da plati ostvarenje mog sna. Samo želim da vlada ostavi na miru mene i druge koji bi hteli da se bave kloniranjem. Jel tražim previše?

Teško je reći da li Brajan ovo zaista misli, ili samo želi da podstakne raspravu iz koje će se pokazati da protivnici njegove ideje i nemaju neke baš jake racionalne argumente.

Ja vidim nekoliko razloga zašto ja ne bih želeo tako nešto, ali ne vidim praktično nijedan razlog zašto bi tako nešto moralo da bude zabranjeno Brajanu. Efekti njegovog kloniranja sebe bi bili limitirani na njega i njegovu porodicu, što znači da su, valjda, njihova privatna stvar. Pozivanje na to da bi to bilo loše "za to dete" mi nisu previše uverljivi, jer bi to dete, valjda, više volelo da bude rođeno, makar kao klon svoga oca, nego da ne bude uopšte rođeno.

Ali, ovime se otvara jedno, čini mi se, bitnije i relevantnije pitanje - da li i šire shvaćeni "genetski inženjering" treba zabraniti? Prvo treba skrenuti pažnju na činjenicu da je "genetski inženjering" putem selektivnih abortusa i sada dozvoljen. Najočigledniji primer je izbor pola deteta - u Srbiji je danas sasvim dozvoljeno "isprobavati" sve dok ultrazvuk ne pokaže pol koji ti se sviđa. O tome koliko se ovo radi, pogledajte ovaj tekst iz The Economista, koji ukazuje na to da se u mnogim zemljama (pa i u Srbiji) rađa neprirodno mnogo dečaka. Možda najbolji dokaz rasprostranjenosti selektivnih abortusa je grafikon koji pokazuje da, kada se radi o trećem detetu, na 100 devojčica se u Južnoj Koreji 1992. godine rađalo skoro 200 dečaka.

Teorijski, ako bi inženjeri napravili ultra zvuk (ili neki sličan uređaj) koji bi mogao dovoljno rano da pokaže i boju očiju, selektivnim abortusima bi mogli da dođete do boje očiju koju želite. I to bi sada u Srbiji, ali i širom sveta, uglavnom bilo dozvoljeno.

Pitanje je zašto genetski inženjering treba da bude zabranjen ako se radi o direktnoj intervenciji na genu? Ako išta, to je manje nehumano od selektivnih abortusa, koji su dozvoljeni, a gde strada veliki broj sasvim nedužnih fetusa sa "pogrešnom" karakteristikom. A, ako se već dozvoli da se menjaju elementi genetskog koda, zašto onda zabraniti kopiranje nečijeg celog genetskog koda?

Priznajem da sve ovo meni deluje krajnje bizarno, ali postoji mnogo stvari koje smatram bizarnim, pa ne mislim da ih treba zabraniti. Bizarnost, prosto, ne treba da bude relevantan argument.

Huligani, rasizam i tržište

Milton Friedman je govorio da ekonomska konkurencija iskorenjuje rasnu diskriminaciju. Ako privatni vlasnik hoće da zapošljava samo belce, slobodan je da to radi, ali to znači da za istu platu neće zaposliti nekog kvalitetnog radnika drugačije rase. Cenu svoje diskriminacije platiće sam.

A kada cenu svoje diskriminacije plaćaju sami vlasnici, na scenu stupa ekonomska evolucija. Takvi vlasnici će, pod pritiskom troškova i konkurencije onih koji ne diskriminišu, morati ili da menjaju ponašanje ili će polako nestajati sa tržišta.

Evo odličnog teksta na B92 kako to funkcioniše u praksi, na primeru domaćeg sporta. Fudbalski klub Partizan je u poslednjih par godina izabrao da promoviše domaće igrače, dok Košarkaški klub Partizan ne diskriminiše. Razlika u rezultatima se vrlo brzo vidi.

Još lepše je što razliku vide i navijači, a verovatno i huligani među njima. Navijači FK Partizana već neko vreme podržavaju tamnoputog Portugalca Moreiru u borbi protiv trenera i uprave koja hoće da umesto njega u tim stavi "našeg" Sašu Ilića.

Tako je govorio Časlav

16. 4.
U narednih 10 do 15 dana oblak vulkanskog pepela sa Islanda neće se proširiti na Srbiju, izjavio je danas Tanjugu jedan od glavnih prognostičara vremena u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Časlav Stanojević.

16. 4.
Postoji mogućnost da vulkanska prašina sa Islanda u večernjim satima stigne i do Srbije. Otkazana trećina letova iz Beograda.

18. 4.
Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“ juče po podne bio je sablasno prazan jer su svi letovi posle 16.00 sati otkazani zbog pepelnog oblaka koji je nakon erupcije vulkan Ejafjalajoku na Islandu stigao i do Srbije.

Glavni ekspert je bio u pravu manje od 24h na prognozu od dve nedelje. Stvarno me zanima me šta čovek ima da kaže i o globalnom zagrevanju.

Frizerka Ljilja

Naš redovni čitalac Pavle Mihailović u Politici:

Ljilja se žali kako je od skora promenjen pravilnik po kome mora za svaku reklamu koja stoji na fasadi ili visi iznad ulice da plati 14.000 dinara,i to mesečno ... za natpis ili nalepnicu koja stoji na izlogu mora da plati 10.000 dinara.

Dakle, otprilike koliko košta naknada za isticanje reklame iznad radnje i na izlogu toliko košta da firma zaposli dodatnog šegrta. Vlasnici frizeraja su prinuđeni da biraju između reklame i zaposlenog.

U isto vreme država nudi kroz projekat ,,prva šansa” mogućnost da frizerskim salonima finansira zapošljavanje šegrta na šest meseci kao pripravnike. Ali država je visokim porezima, doprinosima i ovim novim taksama već ,,oduzela” te radnike i pripravnike...

Kralj je mrtav, živeo kralj!

Vlada je odlučila da osnuje novu državnu aviokompaniju u koju će preneti deo sredstava i zaposlenih iz JATa, dok će dugove JATa i nepotrebna radna snaga nekim delom biti namireni od prodaje JATovih nekretnina, a ostatak - zna se. Ovo deluje kao prihvatljiv scenario. Pokušali su da ga prodaju, nisu uspeli, pa su se odlučili na delimični stečaj. Međutim ono što je loše u ovom predlogu je što novu kompaniju neće da prodaju nego samo da dokapitalizuju (verovatno 49%). Znači ostaće državna, jer se prethodna državna aviokompanija valjda dobro pokazala. Ovo mora da je Dinkić smislio.

Loša vest za poreske obveznike je što će neko morati da plaća razliku između aerodromskih taksi naplaćenih od nacionalne i drugih aviokompanija. Manji profit državnog aerodroma je takođe porez. Loša vest za putnike je što će se državni ekonomisti i privrednici možda setiti još nekih ograničenja konkurencije koja mogu da znače relativno skuplje aviokarte.

Sindikat zatvorenika

Ratibor Trivunac:

Možemo zamisliti u kakvo stanje uma je čovek doveden kad želi da iz pritvora ide u zatvor, da radi u nekim potpuno nehumanim uslovima u kojima nije dozvoljeno sindikalno organizovanje – što je tema na koju mi posebno stavljamo akcenat, i kojom ćemo se u budućnosti intenzivno baviti.

Ceo tekst je interesantan ali ovaj sindikalni deo posebno. Organizovanje zatvorenika već postoji iako možda nije predviđeno zatvorskim pravilima ili zakonom o radu. Meni se čini da su grupni štrajkovi glađu i pobune neki vid sindikalne borbe. U svakom slučaju želim im sreću u daljem radu.

Nemci o globalnom zagrevanju

Dobar tekst u Špiglu o globalnom zagrevanju.

Anyone who speaks with leading climatologists today will discover how many questions remain open. The media, politicians and even scientists often talk about changes to the weather with a certainty that does not in fact exist.

Špigl je sproveo i anketu koja pokazuje da se javnost sve manje plaši globalnog zagrevanja.

Racionalni optimista

Met Ridli ima novi blog, na kojem se bavi raznoraznim temama - naukom, evolucijom, globalnim zagrevanjem, ekonomijom. Nekoliko zanimljivih postova i linkova sa bloga:

1. Odlaganje dobrih vesti
2. O "zlatnom dobu slobode"
3. O nauci. Science is not the cataloguing of facts or the accumulation of knowledge. It is the production of ignorance.
4. O topljenju leda na Grenlandu
5. Siromaštvo u svetu veoma brzo opada
6. Za kraj, pogledajte prelep prikaz matematičkih pojmova u živom svetu

Grčki dug, još nešto

Zanimljiv Excel u kojem možete menjati pretpostavke i videti kako se grčki dug kreće u zavisnosti od buduće inflacije, rasta GDP i budžetskog deficita i kamata.

Možete menjati sve što je u narandžastom i onda pratiti na grafiku kako se udeo duga u GDP-u menja.

Predavanje Pola Romera

Pogledajte zanimljivo predavanje Pola Romera o ubeđivanju, pravilima, kulturi i ekonomskom razvoju.

Grčka

1) Razmere pomoći su neverovatne, Grčka će dobiti 30 milijardi evra. Zemlje kao Južna Koreja i Indonezija su krize krajem 1990-ih dobile i više, ali mislim da je ovo sada najveća pomoć jednoj zemlji po glavi stanovnika -- to je oko 4.000 evra po stanovniku ili 18% grčkog GDP-a.

2) U paket pomoći Grčkoj uključen je i MMF. Da li to EU polako postaje zemlja trećeg sveta?

3) Iznenađujuće je retka upotreba public choice argumenta u medijima ili kod ekonomista. Grčka je dužnik, a kome je u najvećem interesu da dužnik ostane solventan? Tačno je da bi grčki bankrot imao uticaja na evro, na kamatne stope, da bi se kriza možda prelila i u neke druge evropske zemlje. Ali primarno su za spasavanje Grčke zainteresovane banke i investitori koji su vlasnici njenog duga. Spasavanje Grčke je na prvom mestu spasavanje njenih poverioca.

Izbori u Sudanu

U Sudanu su u toku izbori. Ovo su prvi izbori koje posmatram koji traju pet dana. Deluje mnogo ali je zaista neophodno jer se organizuju zakonodavni izbori za tri nivoa vlasti i izvršni izbori takođe za tri nivoa. Kako koriste kombinaciju proporcionalnog i većinskog sistema glasači u južnom sudanu glasaju na 12 glasačkih listića dok u ostatku Sudana koriste samo 9. Ukupno ima oko 1270 različitih vrsta glasačkih listića. Kao što je moglo da se pretpostavi veliki broj ovih listića je završio na pogrešnim glasačkim mestima. U toku drugog i trećeg dana su listići premeštani sa jednog na drugo glasačko mesto (koja mogu biti udaljena i po par hiljada kilometara jer je Sudan veličine pola Evrope) sa tim da glasanje uglavnom nije prekidano. Tako je na nekim mestima dan ili dva glasano za jedan set kandidata a osalih dana za kompletno drugu kombinaciju.

Organizovanje ovakvih izbora bi predstavljalo logistički izazov i u razvijenim zemljama a kamoli u Sudanu sa 40 procenata nepismenog stanovništva i 142 jezika u upotrebi. Da bi olakšali prepoznavanje partija izborna komisija je dolelila simbole politčkim partijama i kandidatima. Na njihovu žalost na mnogim glasačkim listićima su ovi simboli pomešani. U ovoj situaciji je gotovo komično delovalo negodovanje jednog od kandidata za lokalni parlament da obećani paun liči na pevca. Liste glasača su takođe često završavale na pogrešnim glasačkim mestima.



Jako je teško izneti generalnu političku analizu o toku procesa jer se ovaj proces može posmatrati jedino kao organizovanje izbora u bar tri zemlje, na primer Srbiji, Bosni i Kosovu. Problemi u glavnom delu Sudana (sever), Darfuru (zapad) i Južnom Sudanu su veoma različiti. Na severu su se izbori posmatrali kao prilika za demokratsku transformaciju zemlje što u prevodu znači Baširovu smenu koji je na vlasti preko 20 godina. Međutim kako je bilo izvesno da će Bašir dobiti izbore nekoliko značajnih opozicionih političkih partija su odlučili da ih bojkotuju (iako je to tehnički nemoguće jer su glasački listići već bili odštampani kada su se setili da obaveste javnost tri dana pre početka glasanja, tako da će i stranke koje bojkotuju verovatno osvojiti poneko mesto u parlamentu).

Najznačjniji politički pokreti u Darfuru ne mogu da učestvuju na izborima jer im nije bilo dozvoljeno da se registruju kao političke partije ako ne rasformiraju vojne jedinice, što ljudi koji žive u fazi permanentog sukoba nisu mogli da prihvate. Ipak i ovi pokreti su bili iznenađeni kada se više od 60% stanovništva registrovalo da učestvuje na izborima pre par meseci pa je najozbiljnija frakcija pokušala da na brzinu potpiše mirovni sporazum ne bi li uspela da odloži izbore dok se ne registruju kao stranka. Na njihovo razočarenje to se ipak nije dogodilo jer je predlog stigao prekasno.



Konačno, političare u Južnom Sudanu, koji je de facto nezavistan od potpisivanja mirovnog sporazuma 2005, interesuje jedino referendum koji prema odredbama ovog sporazuma mora biti organizovan početkom 2011. Pošto su izbori uslov za referendum vladajuća partija (u Južnom Sudanu) SPLM je odlučila da učestvuje na izborima i ispoštuje formu kako bi mogli legalno da se odcepe za šest meseci a da u narodu ne budu poznati kao "lažna država Južni Sudan". Ipak, da ne bude sve tako jednostavno, SPLM je odlučio da bojkotuje predsedničke izbore da bi izrazili solidarnost sa opozicionim strankama na severu ali i da bi u isto vreme učinili uslugu predsedniku Baširu kome ovaj bojkot praktično garantuje pobedu u prvom krugu. I pored toga malo je verovatno da će Bašir podržati ideju organizovanja referenduma bez obzira što se na to obavezao 2005.

Međunarodna zajednica dodatno komplikuje stvar. Amerika, koja je garant mirovnog sporazuma, šalje jako konfuzne signale. Amerika, Velika Britanija i Norveška tri dana pred izbore izdaju saopštenje da izbori trebaju da se održe bez odlaganja. Američki specijalni izaslnik izjavi da će izbori biti pošteni i slobodni. Posle dva dana američki ambasador u UN izjavi kako postoji mnogo nepremostivih problema za održavanje izbora i u ne toliko reči primeti kako bi trebalo da se odlože da bi portparol Stejt departmenta zatim zaključio da postoje problemi i da je svima jasno da izbori neće biti idealni ali da je to deo procesa. Posle dva dana u Sudanu Jimmy Carter izjavljuje da će izbori biti fer i pošteni, čisto zarad poštovanja zatvorene kompozicije ideja.

Velikom delu međunarodne zajednice je bitno da se ovi izbori što pre završe bez velikog talasanja kako bi moglo da se nastavi sa neminovnim odcepljenjem Južnog Sudana. Do tada su spremni da trpe Bašira optuženog za ratne zločine ali takođe i garanta mira. Zvuči poznato. Tek pošto se Južni Sudan odvoji krenuće se u rešavanje problema Darfura. Darfur se trenutno inače tretira isključivo kao humanitarni problem a nikako politički na žalost velikog broja zvezda i organizacija okupljenih oko koalicije Save Darfur. Isto kao što je Kosovo moralo da čeka da se završi rat u Hrvatskoj i Bosni, Darfur će čekati Jug.

Za par dana će ovi izbori biti okarakterisani kao uspešni. Narod Sudana će biti pohvaljen za organizovanje relativno mirnih izbora koji će biti okarakterisani kao prihvatljivi, doduše ne slobodni i fer, a izborna administracija će biti umereno kritikovana zbog gomile logističkih problema. Brže bolje će cela stvar biti zaboravljena i svi će se posvetiti organizovanju referenduma ili pripremanju za unilateralnu deklaraciju nezavisnosti.


Iako su ovi izbori u velikoj meri nebitni jer se praktično biraju samo privremene institucije dok ne dođe do podele zemlje, ne mogu a da ne primetim koliko je ljudima glasanje bitno. Satima ili čak danima traže svoje glasačko mesto a onda provode sate u redu čekajući da po prvi put učestvuju u procesu biranja predstavnika. Mi ovde često pričamo koliko su ekonomske slobode bitne a ponekad zaboravimo koliko su i one političke važne.