Letnja škola

ESPI iz Beograda (bivši G17 institut) organizuje veoma zanimljivu letnju školu: "Vienna and Chicago: Two Schools of Free-Market Economics". Imate još nedelju dana da se prijavite, pa požurite!

Racionalnost straha od blogovanja kod srpske akademije

Ne kažem da naši akademici treba da budu digerati i svetske blogerske zvezde poput Cowena, Boudreauxa ili Boettkea, niti da naši blogovi treba da pomrače slavu CafeHayek-a ili Reason-a (blogovski deo časopisa). Mada, imajući u vidu sve prednosti blogerskog delanja, nije jasno zašto naša prof. dr. Perić-Detlić ne bloguje. Možda postoje dobri razlozi za to?

1. Blogovanje je relativno zahtevan posao, ma koliko blogeri uživali u tim slatkim mukama. Morate da pišete svaki dan ili svake nedelje, odnosno da održavate neki nivo redovnosti. Inače blog izdahne, kao onaj nesrećni Tamagotchi. Elem, srpski akademici, i to naročito oni koji ne razbijaju atome ili razmatraju seksualne navike morskog krastavca, dakle, oni su malčice…lenji. Znam kako je, i mene, brate, mrzi da pišem, jedva da sklepam nešto za te platne bodove, grdna muka. A zamisli da svaki dan nešto napišem!? Daj, kod nas bar 20% akademije jedva/nikako na mejlove ne odgovara (provereno!)

2. Blogovanje je po definiciji ne-akademskog karaktera. Za profesorku Perić-Detlić to automatski znači degradaciju i tektonski udar na teško stečeni autoritet. Kako može jedan univerzitetski profesor da radi isto što i tupave šiparice, zaludne domaćice i napaljeni libertarijanski aktivisti? Mora čovek da drži do svog statusa. Nisu svi svojevoljno degradantni kao neki čudak Cowen koji tvrdi suprotno: “It is not an intellectual step-down,” Cowen says of blogging. “I think a lot of academics do not feel that way…”

3. … If you blog and make a mistake, the world lets you know in 10 minutes.” Ha, možete da ispadnete budala, za tili čas. Profesorki Perić-Detlić to se nikako ne može desiti…strateški marketing!

4. Blogovi akademika razlikuju se od blogova šiparica po tome što mogu da sadrže dimenziju ZAŠTO o jadima te šiparice. Po tome se naučnici razlikuju od novinara i književnika. Time dolazimo do sledećeg logičnog razloga zašto srpska akademija ne bloguje: srpski akademici su sociolozi, ekonomisti…a treba da budu frikolozi i frikonomisti tj. da koriste svoja metodološka i teorijska oruđa da razmatraju sve i svašta. Bukvalno. Ako svoju metodologiju možete da primenite samo na našminkane statističke podatke i svoju autističnu teoriju koristite za objašnjenje nepostojećih ili besmislenih fenomena – onda ste mudrolog, sociolog, ekonomista itd. a akademsko blogovanje podrazumeva “using economics and data analysis to explore topics that are not normally talked about.” Tako kaže profesor Cowen.

5. Blogovanje je pretežno entuzijastična aktivnost. Ili bar tako počinje. Ne znam koliko ima blogova, akademskih posebno, koji su nastali kao foliranje. Za razliku od fol časopisa koji se sponzorišu poreskim parama srpskih, norveških ili finskih obveznika, žive život morskog krastavca i ne menjaju našu karmu ni za jotu. Dakle, blogovanje akademicima ne donosi bodove, ne donosi pare, ne donosi ugled. Sve to bloger-akademik već treba da ima. Sve to treba da je već odradio u naučnim časopisima i drugde.

Neko bi rekao da akademsko blogovanje liči na ono što ekipa oko Dawkinsa i Pinkera zove Treća kultura. U stvari, nije. Blogovanje à la Marginal revolution jeste neka Četvrta kultura. Odnosno, nije poenta akademskog blogovanja u tome da se docira, da se populariše nauka, ono kao, nauku mladima, nauku narodu, uneti nauku u svet. Fora je uneti svet u nauku.

Iracionalnost straha od blogovanja kod srpske akademije

Nedavno me ovaj tekst o blogerima-akademicima sa GMU-a podsetio na fenomen kome se ne mogu načuditi: srpska akademija ne bloguje. Mislim, ako se zanemari Milan Ćirković na onom multikefalnom blogu B92, ne mogu se setiti nekoga ko je profesor, istraživač, tink-tenkista, šta god, a da piše blog ili nešto nalik tome. Naše TR malenkosti nećemo pominjati iz pristojnosti. NSPM-ovci pišu poslanice, a ne postove (ako je neko pomislio na ovu ekipu).

Postoji više razloga zašto bi srpski akademici morali da budu blog-manijaci.

1. Vaskolika globalna akademija, naročito ona socijalno orijentisana, voli da DAJE SUD O…izgleda da postoji mudrološki gen koji je u normalnoj populaciji recesivan, a kod akademije dominira. Naravno, nisu svi mudrolozi akademici ali svi akademici jesu mudrolozi. Blogovi su neverovatno dobro sredstvo za ispoljavanje mudrologije: pišeš šta, kada, kako hoćeš, tripuješ da neko čita i nema nikakvih ograničenja davanju sudova o svemu. Apsolutno svemu.

2. Akademija ne-tako-tvrdih (tzv. društvenih) nauka voli medije. Njima se prenose pomenuti SUDOVI O…Akademija obožava da koristi sve medije kao instrument prenošenja svoje mudrologije: knjigu, papirus, TV,…hm, zašto bi blog bio izuzetak? Nema logike.

3. Srpska ne-tako-tvrda akademija nije mnogo diskurzivna i prilično je autistična, koliko god nas zavaravali silni uvodnici, poslanice i wanna-be analize po medijima i konferencijama. U stvari, naša ne-tako-tvrda naučna zajednica je monološka. Profesorka Pera Perić-Detlić priča sama sa sobom. Profesorka citira samo sebe. Pofesorka raspravlja sa sobom o sebi. Ne-tako-tvrdi naučni proizvodi srpskih (a i nekih inih) akademika imaju revijalni karakter: stvari se objavljuju, ali ne radi debate, već da bi se sakupili bodovi za državnu platu, obogatio kliping opskurnih obožavateljki ili hranila nezajažljiva sujetica. Štagod da jeste, blog bi bio divno mesto za sve tri stvari.

4. Blogovi su tako anti-elitistični što je sjajno za velike komplekse malih akademika. Ok, Marginal revolution ima 17475 posećenih stranica, Becker-Posner nekoliko stotina, a profesorka Pera Perić-Detlić mogla bi da namakne nekoliko desetina. Sjajno! To je sve jedna velika blogosfera i to može samo da imponuje (vidi gore "sujetica")…

5. Faktor malog jezika treba da bude podsticajan: niko ne očekuje da srpska akademija raspravlja na engleskom, pošto to ne čini ni na srpskom. Monološko emitovanje mudroloških proizvoda na domaćem jeziku, međutim, ima jednu slatku notu: daje vam osećaj da vas mogu razumeti i regionalci i dijasporaši…taj osećaj je tako dobar, pošto akademici imaju i sklonost ka megalomaniji – to je na istom alelu gde i onaj mudrološki gen…

No sve ovo nije dovoljno našoj akademiji. Očigledno je da pored pomenutih debelih razloga za blogovanje, postoje još deblji razlozi zašto se ipak ne bloguje.

Udarnici

Živeo Velja Ilić! Živela vlada - vikali su okupljeni dok su zvanice na čelu sa predsednikom vlade i ministrima peške obilazili novoizgrađeni most na Prijevorcu, dug 205 metara...
Glas.

Budžet

Vlada je usvojila novi i veći budžet. Nije problem sa velikom državnom potrošnjom samo to što država troši umesto da ostavi privatnim preduzetnicima da to produktivnije urade. Problem je i ugrožavanje makroekonomske stabilnosti.

Guverner Jelašić:
Rast budžetskih rashoda od 27 odsto u odnosu na prošlu godinu svakako neće doprineti makroekonomskoj stabilnosti u Srbiji, ali to ne znači automatski da se može očekivati znatno veći rast cena od projektovanih 6,5 odsto. NBS će, kako je najavio guverner Radovan Jelašić, preduzeti sve potrebne mere.

Tako je, ali mere NBS kojima se neutrališu efekti ekspanzivnog budžeta imaju i svoje druge, neželjene efekte. NBS će na ovaj ili onaj način smanjiti ponudu novca (povećanjem referentne kamatne stope ili prodajom zapisa), ali to onda dovodi i do povećanja kamata. Otuda visoke kamatne stope, za privredu, za kupovinu stanova ili potrošnju. Dalje, smanjenje ponude dinara, zajedno sa povećanjem kamata, dovodi do rasta kursa dinara, što onda stvara problem izvoznicima. Dobro je što će NBS sprečiti inflaciju, ali tek da se zna da budžetski deficit nije besplatan.

Samo strategija Srbiju spasava

Nabrojane su ovde -- nisam znao da ih ima ovoliko. Između ostalog imamo Strategiju razvoja zdravlja mladih i Strategiju razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji. A u pripremi je i još jedan biser, Nacionalna strategija za mlade. Otkud im ideja da država, kao prinudna organizacija koja ima monopol sile na određenoj teritoriji, treba da se bavi "mladima"? Zašto?

Novu upotrebu reči strategija su izmislili evropski levičarski intelektualci nakon što je originalni termin "plan" diskreditovan padom komunizma. To ne znači da su sve po definiciji loše -- recimo za Strategiju podsticanja i razvoja stranih ulaganja kažu da je najliberalniji srpski dokument od negde 1914. Ali to da se država bavi razvojem mladih i obrazovanjem starih je direktno nasleđe socijalizma. Srbija će se vremenom ekonomski manje ili više liberalizovati, ali biće mnogo teže osloboditi se ideje o državi kao vaspitačici.

Preporuka

Moram priznati da u principu ne čitam blogove na B92. Na osnovu ovo malo iskustva, čini mi se da dva bloga koja bitno odstupaju od ostale histerije su blogovi Ivana Marovića i Saše Radulovića. Ivan objavljuje tekstove na teme koje su mi uglavnom zanimljive, a Saša ima dobre stručne tekstove. Šteta što retko postuje (poslednji post od 19. marta).

Sviđa mi se i ideja da Đorđe Bobić, gradski arhitekta, preko bloga iznosi svoje ideje vezane za urbanističko uređenje nekih delova grada. Naravno, uglavnom se ne slažem sa onime što on i komentatori pričaju, ali to je već moj problem...

Da li si Srbin?

Ako nemaš bar jedan sudski proces protiv nekog iz familije nisi. To sam bar negde davno čuo, a čini mi se da je prilično tačno. Takođe može da se zaključi da u Srbiji nisi javna ličnost ukoliko nisi tužio ili bio tužen (naravno najbolje je oba) za klevetu i povredu ugleda ličnosti. Kada bi duševna bol mogla da se izvozi Mlađen Kovačević ne bi mogao da plače zbog deficita.

Koliko duševnog bola Beba ili odrastao čovek može da podnese? Ako nema ograničenja onda nema ni prevelike štete, pa bi duševna bol trebalo da se ukine kao osnov za tužakanje.

Problem je takođe što se ovakve tužbe koriste kao izgovor za gušenje slobode govora. Koliko ovi procesi koštaju poreske obveznike je posebna priča.

U Americi javne ličnosti ne mogu da tuže za klevetu (ili mogu pod jako specifičnim uslovima). Jednostavno kada su prihvatili da se bave javnim poslom, prihvatili su i činjenicu da će biti kritikovani. Ja mislim da bi to trebalo da se odnosi na sve građane bez obzira kojim se poslom bave.

Strateška preduzeća

Koja su preduzeća "strateška"? Šta to uopšte znači?

Ovde jedan profesor Ekonomskog fakulteta piše da se "strateška" preduzeća moraju na poseban način privatizovati, i to tako da ne postanu privatna:
А у приватизацији јавних предузећа од стратешког интереса треба примењивати модел задржавања већинског власништва државе (51 одсто)...

"Strateška" bi moglo da znači bezbednosno strateška. Ali pretpostavljam da nije mislio na to jer mi takvih javnih preduzeća i nemamo.

Druga mogućnost je da "strateška" samo znači profitabilna. Zna se da su jedina profitabilna državna preduzeća državni monopoli. Ali državni monopoli se u ekonomiji zovu "državni monopoli", a ne tepa im se sa "preduzeća od strateškog interesa".

Moralni hazard

Moralni hazard je jedan od ključnih pojmova u društvenim naukama i nalazi se u osnovi mnogih državnih politika. Radi se o tome da ljudi prosto menjaju svoje ponašanje kada su osigurani. Na primer, ukoliko je lečenje zuba besplatno (jer ste osigurani), pićete više koka-kole. Ako ste osigurani za slučaj nezaposlenosti, nećete se baš truditi na poslu, jer vas baš i nije strah od otkaza. Ako ste javno preduzeće, ne morate baš da vodite računa o poslovanju, jer znate da ne možete da odete u stečaj. Ako država zna da će MMF priteći u pomoć, može da bude malo opuštenija pri vođenju ekonomske politike. Ako znate da vas čeka starosna penzija, zašto biste štedeli kada ste mladi?

Čini mi se da je ovaj argument relativno malo korišćen od strane liberala, naročito u Srbiji. Možda je problem u tome što je jako teško meriti efekte. Niko ne zna za koliko se tačno smanjuje štednja usled postojanja starosne penzije ili za koliko se smanjuje disciplina i napor na poslu jer postoji osiguranje za nezaposlenost.

Primer sertifikacije

Mnogi liberali, pa i ja među njima, smatraju da je sertifikacija proizvoda dobra tržišna zamena za licenciranje. Znači, umesto da neki državni organ ima pravo da zabrani prodaju određenog proizvoda ili pružanje neke usluge zbog niskog kvaliteta te usluge, mogao bi umesto toga da izdaje sertifikat o kvalitetu. Tada bi potrošači sami mogli da biraju da li će kupiti sertifikovan (verovatno skuplji) ili nesertifikovan proizvod. Samim tim, sami bi snosili sve posledice svoje odluke (ušteda para u dobrom, ili trovanje u lošem slučaju). Još bi bolje bilo da se time ne bavi državni organ, ali tada ima drugih problema, vezanih za finansiranje.

Jedna od organizacija koja može da reši problem finansiranja je crkva. Tako saznajemo da će Mešihat Islamske zajednice u Srbiji osnovati agenciju za sertifikovanje "halal" kvaliteta. Taj sertifikat će značiti da namirnica ne sadrži svinjsko meso. Pravo tržišno rešenje.

Naravno, neki imaju problem sa time. Novi direktor Uprave za veterinu kaže kako njega niko nije obavestio (a i zašto bi?) i dodaje "To je samo jedna preporuka da je sastav ili kvalitet određene namirnice ovakav ili onakav. Bitno je šta piše na deklaracijama koje su na svim proizvodima", što se može čitati kao "nema veze šta oni kažu, bitno je šta ja kažem". Direktor jednog od veterinarskih instituta dodaje "Bez obzira na sve, ko god hoće da se bavi tim poslom, morao bi da ima potrebnu zakonom propisanu opremu, kao i kadar određenog profila". Zakon ne poznaje pojam "halal kvaliteta", tako da sam siguran da nije propisana ni potrebna oprema, ni potrebni kadar.

Šliht za medalju

Grupa Srba iz Kanade pokrenula je peticiju kojom traži od Putina da svojom mudrošću i visokom etičnošću nastavi da brani Kosovo od militantnih zapadnih zemalja. Tekst kao da su pisali nadrealisti. Pitam se da li bi, da žive u Rusiji, mogli da organizuju peticije u kojima traže od Buša da ih zaštiti od militantnog Putina.

Još nekoliko peticija vezanih za Srbiju možete naći ovde.

Direktan let za Njujork

Srbija je konačno dobila direktan let za Njujork. Tri avio kompanije leteće iz Prištine na ovoj relaciji. Čestitke Vladi Srbije na strategiji razvoja avio saobraćaja.

Odakle ste iz Amerike?

Koji vam je američki engleski akcenat? Saznajte ovde. Prema komentarima izgleda da se radi o dosta kvalitetnom testu.

Ja sam dobio Midland, navodno prilično neutralan, mada bih pre rekao da imam prijatan turski akcenat.

Tajkuni

Ko je krivac za ekonomsko propadanje Srbije u prethodnoj deceniji? Slobodan Antonić optužuje tajkune.

Ja bih ipak optužio one koje su napravili sistem u kojem su se tajkuni obogatili. Miloševići, Marjanovići i Tomići su glavni krivci, a Subotići, Karići i Miškovići su se samo lepo snašli u tom sistemu društvene svojine, monopola, zabrana, dozvola i kvota. Da bi se lepo snašli, tajkuni su morali da budu u sprezi sa ovim prvima i zato ih ne treba moralno opravdavati. Verovatno su čak i aktivno podsticali političare da održavaju takav sistem. Ali svejedno, kada bi me neko pitao da imenujem krivce za osiromašenje zemlje, ne bi mi prvo pali na pamet tajkuni nego tadašnja vlast. Tajkuni su posledica.

Laferova kriva

Vladimir Ilić, državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja rekao je juče da postoji mogućnost da se od 2009. godine ponovo smanji porez na plate. On je kazao da bi u tom slučaju poreska opterećenja na zarade, umesto sadašnjih 62 dinara na neto osnovicu od 100 dinara, bila 50 dinara. On je rekao da su gubici u budžetu na osnovu dosadašnjeg smanjenja poreza na zarade bili manji od očekivanog. (Glas)

To zavisi od toga ko je šta očekivao. Jedan od najvažnijih principa u oporezivanju je da povećanje poreza ne donosi proporcionalno povećanje poreskih prihoda. Ako je privredna aktivnost 100 dinara, a porez je 20%, prihod za budžet je 20 dinara. Ali ako se porez onda poveća na 30%, privredna aktivnost neće više biti 100 nego će se destimulisana porezima smanjiti na možda 90. Tako poreski prihod nije 30 nego 27 dinara. Još važnije, privredna aktivnost je smanjena na 90.

Ovo je jednostavnan princip, ali ga treba uvek imati na umu. Povećanje poreza vam neće doneti prihod koji očekujete, a smanjenjem ćete izgubiti manje nego što ste mislili. Poznat je i kao Laferova kriva.

Posebna stvar je utaja poreza. Kod većih poreza i utaja se više isplati. Kada se to uzme u obzir efekat je još jači.

Dan poreskog oslobođenja

Prema proceni Adriatic instituta hrvatski građani 15. juna slave dan poreskog oslobođenja. Dan kada u proseku građani prestaju da rade za državu (poreze) i počinju da rade za sebe.

U Srbiji smo ovaj dan slavili prošle nedelje, ili preciznije 7. juna, prema kalkulaciji koju je uradio Andrej Stanimirović.

Hrvatska javna potrošnja je 45% a zvanični podaci za Srbiju pokazuju 43%, što objašnjava nedelju dana razlike. Tu bi još mogao i da se doda trošak rada javnih preduzeća pa bi se ovaj praznik u Srbiji slavio još kasnije. Ipak, kako to baš nije najlkaše izračunati, ostaje nam da ga slavimo 7. juna.

Ovde možete naći kada se slavi ovaj praznik u zemljama koje ga računaju. Metodologije su prilično različite, ali je ipak interesantno pogledati.

Bože moj

Iako nisam tačno upućen u trenutnu situaciju u Energoprojektu, i ne znam koja je strana u pravu, jedna izjava iz Politike mi je bila jako interesantna.

Predsednik akcionara "Energoprojekta" naveo je da "ima najava" da će Vrhovni sud po ubrzanom postupku osporiti tužbu jednog od akcionara... Tako nešto očekuje, jer je ta odluka potpuno legitimno usvojena na Skupštini akcionara, a i odobrena od strane Komisije za hartije od vrednosti i vlade, bez obzira na to što nije našla uporište u određenom zakonskom aktu.

Nije po zakonu, nema problema.

Norveška, ponovo

Pošto smo utvrdili da je Norveška veoma zanimljiva zemlja (vidi ovde i ovde), red je da nastavimo. Za prethodnog premijera Norveške, Kjella Magnea Bondevika (1997.-2000. i 2001.-2005.) vezane su dve vrlo čudne stvari.

Prva je da je on sveštenik. Dakle, u periodu u kom je on bio premijer, samo Norveška i Iran su imali svešteno lice za prvog čoveka zemlje (naravno, ako komunizam ne smatrate religijom; ako smatrate, onda ih je bilo više). Druga stvar je još čudnija. Naime, Bondevik je jedini šef države koji je, za vreme svog mandata, tražio bolovanje zbog depresije. Bolovanje je trajalo oko mesec dana. Posle toga se vratio na posao i završio prvi mandat. To Norvežanima očogledno nije smetalo jer su ga kasnije ponovo izabrali.

Šta da radi ova vlada

Već smo dovoljno komentarisali stavove ekonomista i političara. Šta kažu biznismeni?

Iz današnjeg Blica:

Direktor "Bambi-Banata": Vlada Srbije treba kao prvo da donese strategiju privrednog razvoja gde bi se jasno utvrdili prioriteti razvoja i privredne oblasti koje mogu zemlju vući napred i biti konkurentne razvijenom svetu.

Predsednik "Si end Si grupe": Vlada Srbije trebalo bi da podstiče proizvodne u odnosu na druge sektore jer samo proizvodnja stvara realnu dodatnu vrednost.

Direktor "Floresa": Zato bi nova Vlada Srbije trebalo da iz razvojnih fondova daje beskamatne kredite uspešnim firmama, koje su spremne da ulažu u nove projekte. Vlada bi morala da se bavi i podsticajem izvoza.

Prvo, Vlada vec sve ovo radi. Strategija privrednog razvoja postoji, kao i podsticanje proizvodnih aktivnost. Vlada, preko Fonda za razvoj već daje skoro beskamatne kredite skoro isključivo uspešnim firmama. Ako je ovo najbolje što su mogli da smisle, onda nije ni čudo što nam kao državi ne ide bolje. Mada, ima i svetlih primera:

Direktor "Polimarka": U ovoj zemlji, jednostavno, treba etablirati kapitalizam... Treba restituisati privatnu svojinu i obezbediti njenu ustavnu zaštitu.

Materijalna baza

Dragan Đilas:
Vlada Srbije, inače, izdvaja od 2.000 do 5.000 evra dotacija za svako novootvoreno radno mesto u kompanijama koje pokrenu proizvodnju.

To je zato što se Vlada Srbije, inače, ne razume mnogo u ekonomiju. Jer da se razume, znala bi da prosperitet ne donosi materijalna proizvodnja. U osnovi toga je stara marksistička ideja da "proizvodne" delatnosti stvaraju novu vrednost, dok su "neproizvodne" manje više beskorisne.

To je zabluda. Svaka razmena resursa, odnosno svaka ekonomska aktivnost donosi korist. Danas udeo industrijske proizvodnje u tržinim privredama ne prelazi 20% GDP i nikome ne pada na pamet da posebno podstiče proizvodnju. Podstiče se slobodna privredna aktivnost -- da li će to biti proizvodnja, trgovina, turizam, bankarstvo ili zabava, nema nikakve veze sa poboljšanjem životnog standarda. Šta to beše proizvodi Luksemburg?

Suvi genije

Irska je poslednjih 20 godina u svoje investicione programe uložila oko 20 milijardi evra i napravila sasvim novu državu u odnosu na ono što je bila pre 20 godina. Mi, međutim... moramo da idemo i brže i jače.

Ovaj genijalac je Đilas. Ovako nas obaveštava da će se sredstva za Nacionalni investicioni plan povećavati. Đilas je još jedan političar u nizu koji vidi korelaciju između državnih investicija i ekonomskog rasta i kao dokaz te brilijantne teorije navodi Irsku kao primer. Kao njegove kolege pre njega, za koje javna potrošnja predstavlja dokazani put do uspeha, i on greši. Irska se razvila zahvaljujući slobodnom tržištu i niskoj državnoj potrošnji.

Argument da su fondovi za razvoj EU presudno uticali na razvoj Irske je netačan. Na grafikonu možete da vidite da je jedina korelacija između privrednog rasta Irske i EU subvencija negativna. Ako vam to nije dovoljno odgovorite na pitanje zašto Španija, Portugalija i Grčka nisu zabeležile isti rast kao Irska kada su već dobijale subvencije od EU?

Đilas bi najviše doprineo ekonomskom razvoju Srbije ukoliko bi zatvorio svoje ministarstvo i otpustio sve zaposlene na čelu sa njim samim.

Koga zanimaju detaljnije analize irskog ekonomskog razvoja neka pogleda Ivanov članak u Vremenu ili članak Bendžamina Pauela u Kejtovom žurnalu.

Odlazak

Ovo je vest, ali obavezno pogledajte i komentare. Nijedno "ali".
Evo i zašto.

Putokaz

Ako se izgubite u Brazilu ovaj znak vam može pomoći da se vratite u Srbiju. Preuzeto odavde.

Stiže račun

Još malo pa će stići račun za rusku podršku po pitanju Kosova. Premijer Koštunica kaže da će Rusi imati prioritet pri prodaji akcija NIS-a. Razlika između toga koliko plate i onoga koliko bi platio najbolji ponuđač da je sve čisto predstavlja račun za njihovu podršku.

Ako oni preuzmu NIS, nisam optimista po pitanju ukidanja famozne uredbe.

Kome treba dozvoliti da glasa

Slavišin post o obaveznom glasanju me je podsetio na suprotni predlog - ograničavanje biračkog prava za određene kategorije ljudi. Za to se može izneti više primera i argumenata. Jedan - sada u Srbiji i u skoro svim drugim zemljama nije dozvoljeno glasanje onima koji su mlađi od 18 godina. Dva - u Americi nije dozvoljeno glasanje svima koji imaju prebivalište u gradu Vašingtonu. Tri - kada bi pitali ljude u Srbiji "da li svima treba dozvoliti da glasaju?", odgovor bi sasvim sigurno bilo većinsko NE (na primer, poznajem mnogo ljudi koji misle da starijima od 70 godina ne treba dozvoliti da glasaju).

Što se mene tiče, mislim da pitanje ko može da glasa uopšte nije od presudnog značaja. Mislim da je mnogo važnije pitanje - "o čemu uopšte može da se glasa?". I tu dolazimo do kvake 22. Mislim da o tome ko može da glasa ne bi trebalo da se odlučuje demokratski, jer imam utisak da bi narod vrlo rado mnogima ograničio pravo glasa - svima onima koji ne misle kao on. Biračko pravo treba da svima bude garantovano Ustavom, koji ne može lako da se menja.

Belgrade open?

Marko je već pisao kako je Tipsarević primetio da su za uspeh srpskih tenisera odgovorni samo oni i njihovi roditelji. Tada je naveo da u Srbiji nema jakog saveza niti teniske akademije koja bi pomagala mlade talente. Nije pominjao nedostatak državne teniske akademije, već teniske akademije uopšte. Kao potvrdu te ideje Đokovićevi roditelji planiraju osnivanje privatne teniske akademije (ne mogu da nađem link sada).

Ipak, izgleda da je vlada pogrešno protumačila reči mladih tenisera. Đelić kaže: Srbija ne ulaže u tenis, a naši teniseri su prepušteni sami sebi. To mora da se menja. Treba napraviti Akademiju tenisa, turnir "Belgrade open", na koji bi došle zvezde.

To ne mora da se menja. Iako su prepušteni sami sebi naši teniseri se dobro snalaze. Pa i da su neuspešni opet ne bi trebalo ništa menjati. Organizovanje turnira, njegov naziv i ko bi bili gosti takođe ne treba da brine vladu Srbije.

Državne investicije u sport me jako podsećaju na politiku Istočne Nemačke gde je tajna policija sportistima davala hormone i steroide od malih nogu da bi postizali bolje rezultate na takmičenjima.

Obavezno glasanje

U Belgiji je, kao i još nekim zemljama, glasanje obavezno. U zavisnosti od kazne koja je predviđena, ovaj sistem obaveznog glasanja možemo tretirati kao ekstra porez ili kao prinudni rad. U svakom slučaju nije dobro i ne priliči slobodnom društvu.

Ali interesantno pitanje je kakvi bi bili efekti obaveznog glasanja. Kako obavezno glasanje menja izborne rezultate?

Čini mi se da bi dovelo do još veće trivijalizacije politike. Demokratija inače nije izbor najbolje, nego najpopularnije politike. Zato i veći broj glasača nije garancija da će izbor politike biti kvalitetniji.

Najveći broj apstinenata čine oni koje politika mnogo ne interesuje. Kada ih glasanjem primorate da se zainteresuju, verovatno ni tada neće mnogo razmišljati, analizirati, gledati političke emisije ili slušati mišljenje eskperata. Prosto će izabrati ono što im na prvi pogled izgleda najbolje. Izabraće primamljivu populističku opciju.

Ima i drugih apstinenata, onih koji sve dobro razumeju, ali bojkotuju sve opcije. Mada takvi apstinenti i nisu apstinenti, jer uzdržavanjem od glasanja svoj glas ustvari delegiraju onima koji glasaju. (Ako ste apstinirali na poslednjim izborima vi ste glasali 30% za SRS, 25% za DS, itd.) Njih prvo što ima manje nego onih koji ne glasaju zato što ih politika ne interesuje, a drugo, kada bi morali da izađu na izbore oni bi zaokružili "neopredeljen" ili poništili listić. Prema tome, razliku na obaveznim izborima bi napravili slabo obavešteni i nezainteresovani glasači.

Da sumiram: da je glasanje u Srbiji obavezno, do sada bi već imali samostalnu vladu Radikala, a Velja Ilić bi bio lider opozicije.

Najbolji ministar

Velja traži deo vlasništva nad lukom Bar. Kaže ulagali "smo" u autoput i prugu pa "zaslužujemo" i deo luke. Čak uslovoljava i gradnjom jadranskog autoputa i renoviranjem pruge. Hteo je da širi tunele ali neće ako sebičnjaci ne daju deo luke.

Malo mu je državnih preduzeća u Srbiji pa bi da nacionalizuje i ona u Crnoj Gori. Građani i preduzeća iz Srbije ne bi imali apsolutno nikakve koristi od udela u luci. U Baru bi se usluge plaćale bez obzira ko je vlasnik. Ukoliko bi nekim nesrećnim slučajem Srbija kupila deo vlasništva u Luci Bar, 7 miliona građana bi bilo u minusu dok bi samo par potencijalnih članova upravnog odbora nešto zaradili.

U sebi sam dodao II

Prenosimo deo intervjua datog Tajm magazinu a objavljenog na blogu Božidara Đelića, 27. januara.

Tajm: Tražite najvišu poziciju u Vladi Srbije? Da li biste se zadovoljili nečim manjim?
Đelić: Imajući u vidu da su glasači prodemokratskog bloka dali veliku prednost mojoj stranci, i budući da je stranka odabrala mene kao svog kandidata za premijera, odgovor na Vaše pitanje može jedino da bude Ne.

U sebi je dodao, funkciji se u zube ne gleda.

Ja bih al' ne mogu

Glas piše kako neki Odbor RTB Bor traži od ministarstva energetike da im se kupi mašina od 2,5 miliona evra. Ministar Aleksandar Popović kaže da su radnici u pravu i da treba kupiti novu mašinu. Nažalost, on može predlog da podrži ali ne i da odobri, jer nije nadležan.

Pravi titoizam; studenti su u pravu. Ministri su jako simpatetični prema trošenju novca poreskih obveznika u sopstvenom resoru. Pošto posao ministra ne podrazumeva samo vozača i sekretaricu, možda bi mogao i da kaže samouprvnoj ekipi u Boru da od nove mašine nema ništa dok se ne privatizuju. Ako već nije nadležan, ministar bi trebalo da ćuti jer ga niko nije pitao za njegovo lično mišljenje.

Ovo me podseća na jedan citat iz nekog starog domaćeg filma koji otprilike glasi "Tačno je da sam rekao da ću podneti ostavku, ali sam u sebi dodao da ću to učiniti samo ako to od mene zatraži partija." Mislim da se i tu radilo o nekom rudniku.

Svaki Ciga svoga konja hvali

Svetlana Vukajlović je dobila nagradu Privrednik godine od Privredne komore. To i ne bi bila neka vest da Svetlana ne vodi Fond za zdravstveno osiguranje. Fond, osim što je državna institucija je takođe i monopolista. Zar nije najboljij privrednik onaj ko ostvari najbolje rezultate na konkurentnom tržištu? Izgleda da to i nije bitna pretpostavka kada tu nagradu daju činovnici.

Možda će sledeće godine nagradu najboljeg privrednika dobiti Velja za izgradnju najviše kilometara puteva u Srbiji.

Kako se zvati?

Najbolje bi bilo da se prosto zovemo "liberali". Ali ta reč je izgubila originalno značenje. U Americi već odavno liberal znači levičar ili simpatizer demokrata. A gubi i u Evropi, naročito tako što liberalima sada sebe zovu razne političke stranke levice i centra. Ako danas kažete prolazniku u Srbiji da ste liberal, misliće da ste iz LDP-a, ili sledbenik misli Biljane Srbljanović, ili da imate vikendicu na Povlenu. Jozef Šumpeter je to lepo rekao: najveći kompliment koji su protivnici slobodnog tržišta ikada dali liberalizmu je to što su preuzeli njegovo ime.

Najbliže etiketi po kojoj nas već poznaju bi bilo "neoliberali". Tako nas zovu levičari. Ali tu je problem što neoliberali nigde ne postoje. Neoliberal je negativan termin koji služi za identifikaciju onih koji ga koriste (odmah znate da su nekakvi antiglobalisti), a ne da identifikuje jednu grupu u pozitivnom smislu. Niko sebe ne zove neoliberalom. Uostalom, nema ni potrebe da sami sebe zovemo neoliberalima kada tu ništa nije "neo". Ceo termin je nastao zato što protivnici liberalizma ipak nisu mogli ništa da prigovore Loku, Hjumu i Adamu Smitu. Onda su izmislili da su današnji liberali "neo".

Sledeći kadnidat je "libertarijanci". U Americi je ovaj termin postepeno prihvaćen. Kada su videli da su im levičari ukrali naziv "liberal", ljubitelji političkih i tržišnih sloboda su sebe počeli da nazivaju libertarijancima i do danas je taj termin postao dobro poznat i u širim krugovima. Postoji i Liberterijanska stranka. Ali malo teže je to uraditi sada u Srbiji, i Evropi uopšte. Trebalo bi mnogo vremena, a ionako zvuči rogobatno.

Poslednji, i naziv za koji ja glasam je "tržišni liberali". Taj termin je jasan, precizan i na srpskom zvuči prirodno. Istovremeno označava i politički liberalizam i veru u slobodno tržište. Pri tome je manje omiljeni termin "tržište" povezan sa uvek pozitivnim "liberal".

Dosta je jedan listić

Sheryl Crow se uključila u borbu protiv globalnog zagrevanja, tako što obilazi Ameriku i propoveda. Evo jedne genijalne ideje:

"I have spent the better part of this tour trying to come up with easy ways for us all to become a part of the solution to global warming. Although my ideas are in the earliest stages of development, they are, in my mind, worth investigating. One of my favorites is in the area of forest conservation which we heavily rely on for oxygen. I propose a limitation be put on how many squares of toilet paper can be used in any one sitting. Now, I don't want to rob any law-abiding American of his or her God-given rights, but I think we are an industrious enough people that we can make it work with only one square per restroom visit, except, of course, on those pesky occasions where 2 to 3 could be required."

Kakve veze očuvanje šuma ima sa globalnim zagrevanjem, nije rekla. Ne znam ni kako bi se to sprovodilo. Čak ni u Britaniji, koja ima 5 miliona instaliranih kamera za nadgledanje građana, to ne bi funkcionisalo. Možda da se uvede posebna toalet policija, koja bi, kada za to postoji osnovana sumnja, mogla da upada u toalete i kontroliše potrošnju papira.

Iskreno, kada vidim kakve sve gluposti pričaju američki celebrities, shvatim da naši nisu uopšte loši.

Još jedan zanimljiv sajt

CEPR (Center for Economic Policy Research) iz Londona od nedavno ima nešto što liči na blog, a zove se VoxEU. Budući da se na spisku osnivača nalaze Aghion, Blanchard, Giavazzi, Alesina, Whyplosz, Burda i Tibellini, verujem da će biti zanimljivo.

Ideja je da komentarišu ekonomska pitanja u EU.

Citat iz posta Alesine i Tibelinija o rastućoj razlici u razvijenosti Amerike i Evrope: "The economic decline of continental Europe relative to the US since the early nineties is not a statistical artifact. In fact, if GDP were measured correctly, the relative economic decline might be even more pronounced than what is recorded in the official statistics."

Na slici se vidi da je gep između gdp-ja Francuske, Italije i Španije sa jedne i SAD sa druge strane u periodu 1990-2000 porastao sa 38% na oko 55%. Kod Zapadne Nemačke, rast gepa je sa 24% na 38%.

A ja budala slao CV

Štrajk glađu je izgleda rešenje za nezaposlenost. Čeda Tepić je tako našao posao sekretara u "Prosvjeti" što mu izuzetno odgovora jer ga knjiga i kultura prate ceo život. Sada će se fokusirati na sistemsko uređenje rada u organizaciji. Nešto mi govori da se "Prosvjeta" finansira iz budžeta, ali nisam siguran.

Prolupao

Vladimir Putin:
"У Северној Америци ужас; мучење, бескућници, Гвантанамо. У Европи жесток обрачун са демонстрантима, а о постсовјетском простору да не говорим.
Од како је умро Махатма Ганди, нема човек с ким да разговара.”

Država i sport, ponovo

Janko Tipsarević u tekstu u New York Times-u o srpskim teniserima (i teniserkama, naravno) kaže:

“The thing is, people have to understand that all we have in tennis here came from mud, from nothing,” he added. “There was no big tennis academy. There was no big tennis federation behind their success. Nobody was investing anything. So the only people who we can say thanks to today are our families.”

I ipak su uspeli.

Koliko zarađuju dileri?

Koliko zarađuju Njujorčani? Koliko taksista a koliko diler droge, pročitajte u odličnom članku u Njujork Tajmsu.

Dva pogleda na svet

Dobar tekst Arnolda Klinga na TCS Daily sajtu o dva suprotstavljena pogleda na svet.

Jedan od zanimljivih citata: "For pro-capitalists, capitalism offers an endless wellspring of renewal. For anti-capitalists, there seems to be an endless wellspring of reasons for capitalism's doom. The tug-of-war between the two sides is likely to be endless."

Državna religija

Slavišin post o Norveškoj me je podsetio na jednu jako zanimljivu stvar.

Naime, Norveška i dalje ima državnu religiju. U članu 2 Ustava piše: "All inhabitants of the Realm shall have the right to free exercise of their religion. The Evangelical-Lutheran religion shall remain the official religion of the State. The inhabitants professing it are bound to bring up their children in the same." U članu 4 piše: " The King shall at all times profess the Evangelical-Lutheran religion, and uphold and protect the same." A ovo je prosto sjajno (član 12, stav 2): "More than half the number of the Members of the Council of State shall profess the official religion of the State".

Dakle, ne samo da je Ustavom definisana državna religija, nego je nametnuta i obaveza roditeljima da svoju decu obrazuju i vaspitavaju u skladu sa državnom religijom. Što se Vlade tiče, najmanje pola članova moraju da budu vernici.

Ustav je, inače, donet još 1814. godine. Međutim, od tada je toliko puta menjan da su mogli baš da izbace i ove odredbe.

Status skvo

Izgleda da je u najavi prvi sukob u novoj vladi. Đelić i Dinkić ne samo da imaju oprečna mišljenja o preregistraciji vozila sa crnogorskim tablicama, već su spremni da se po toj temi sukobe i javno. Biće interesantno pratiti nastavak ove diskusije.

Da se razumemo, zakon koji propisuje da se mogu uvesti samo polovna vozila sa Euro 3 motorom je loš zakon jer sprečava građane Srbije da jeftino dođu do automobila. Sa druge strane, može nešto i da se kaže u prilog činjenici da pravila igre moraju biti jednaka za sve i da su oni koji su kupovali vozila u Crnoj Gori bili svesni rizika.

Najbolje rešenenje je dozvoliti slobodan uvoz polovnih vozila bez obzira na Euro 3 ili bilo koji drugi standard. Ako bih morao da se odlučim između Đelićevog ili Dinkićevog predloga, izabrao bih prvi. Čini mi se da je on više u duhu slobodnog tržišta.

Najverovatniji ishod je ipak produžavanje statusa kvo, koji će u suštini više odgovarati Đeliću jer će građani nastaviti da koriste svoja vozila. Znači, Dinkić na potezu.

A kad pljušti...

Liberalizacija kursa, priče o smanjenjima poreza i privatizaciji JAT-a i NIS-a, Karla del Ponte zadovoljna, poternica za Canetom, jedan Karić u zatvoru, teniseri svi u polufinalu, fudbaleri u gostima pobedili Finsku, Evrovizija -- Srbiju nije ovako krenulo još od Dušana Silnog. I na vrh svega, razumni ekonomski komentari: uvodnik Danasa o uvozu i trgovinskom deficitu.

Najšokantnija rečenica dana

U Norveškoj je država prinudno sterilizovala Rome sve do 1977. godine.
To je iz Wikipedije. Još o tome ovde. Između ostalog:
Tek 1988. su u Norveškoj ukinuti svi posebni zakoni za Rome.

Kejnzijanizam i diktatura u online igricama

Ne znam da li je iko od vas čuo za Hattrick, online simulaciju fudbala u kojoj vodite tim imaginarnih igrača koje kupujete i prodajete na aukcijama, trenirate ih, postavljate taktiku i igrate 2 meča nedeljno. Igra je veoma zanimljiva, ima nas oko 6.000 aktivnih igrača iz Srbije i skoro milion u svetu.

Problem (navodno) je što je ekonomija u Hattrick svetu u depresiji. Na forumima se igrači žale kako su cene igrača niže nego ikada i kako se "više ne isplati trenirati igrače". Naravno, neki zahtevaju da se "upumpa" novac u ekonomiju, tako što će game masteri ("država") svima dati određeni iznos novca. Drugi zahtev je da se obore kamatne stope kako bi se smanjila štednja.

"Država" za sada ćuti. Koliko vidim, vode dobru ekonomsku politiku i mislim da neće popustiti pred pritiscima naroda. Na kraju krajeva, radi se o čistoj diktaturi, gde se narod ništa ne pita. Odluka se donosi u uskom krugu ljudi, negde u Švedskoj - tipični otuđeni centar moći. Možda to i nije tako loše.

Crveno zlato

Kako su u Srbiji izgleda poznate maline. Za sada se malinari oko cene svađaju samo sa prerađivačima, ali nije nemoguće da do kraja leta poreski obveznici dobiju račun i možda agenciju. Ipak se radi o strateškom proizvodu.

Interesantno je kako malinari računaju cenu. Nas proizvodnja košta 67 dinara i na to, kao što je običaj u svetu, dodamo još 33% profita. Na stranu kako to rade malinari u svetu ali možda ima više smisla videti koliko tržište plaća pa onda razmisliti da li treba proizvoditi maline ili ne, umesto da svake godine glume Kalimera.

Plate u NGO sektoru, ili mešanje baba i žaba

Jučerašnji Blic piše o sektoru sa najvišom prosečnom platom u zemlji (74.481 dinar) - nevladine organizacije, odnosno "organizacije na bazi učlanjenja".

Saradnik IZIT-a, Saša Đogović, kaže: "Plate tih organizacija koje posluju na bazi učlanjenja nisu bile rezultat poslovanja već su se oslanjale na donacije, ali i isisavanje novca iz privrede“.

Ovo jeste u određenim slučajevima tačno, zato što često u Srbiji učlanjenje nije dobrovoljno. Da je Privredna komora Srbije dobrovoljno udruženje niko se ne bi bunio protiv visokih plata. Ovako, oni su skoro državna institucija, jer se finansiraju iz kvazi poreza i njihova potrošnja bi vrlo lako mogla da se svrsta i u javnu potrošnju. Samim tim bi i na njihove plate mogla da se primenjuju pravila koja važe za plate u državnom sektoru. Isto važi i za političke stranke, koje se finansiraju iz budžeta.

Međutim, neka udruženja su potpuno dobrovoljna (recimo, Udruženje proizvođača cementa, ili Foreign Investors Council), tako da plate zaposlenih ne treba bilo koga da brinu (osim one koji plaćaju članarinu). Takođe, dobar deo nevladinog sektora suštinski radi na tržištu, pa se ni na njih ne odnosi izneta ocena, da "plate nisu rezultat poslovanja".

Jednostavno, nisu sva udruženja ista.

Kad pada, pljušti

Guverner Jelašić je dao par odličnih izjava Glasu. Guverner traži smanjenje javne potrošnje i privatizaciju javnih preduzeća jer upravo ova preduzeća i njihovi monopoli utiču na rast inflacije. Takođe kritikuje stručnjake koji se sezonski zalažu za tržište, a bune se protiv plivajućeg kurs jer je promena izvršena naglo. Valjda je prvo stručna komisija trebala da uradi strategiju i akcioni plan.

Zakačio je i profesore ekonomskog fakulteta (u Čovićevom stilu ne navodi imena jer izgleda nije dobar trenutak) koji kritikuju povlačenje novca iz opticaja radi održavanja stabilnosti dinara. Navodi da u Srbiji 230,000 ljudi prima platu preko budžeta, i da će se ta stavka videti posebno u budžetu. To je za mene nova informacija.

Jedino mu zameram što pozitivno priča o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, koja osim što rizikuje pare građana Srbije vrši redistribuciju sredstava od siromašnih ka bogatima. Ipak, ovo je dobar dan za Jelašića.

Još jedna dobra vest, Đelić najavljuje smanjenje poreza na kapitalnu dobit do kraja godine. Držimo ga za reč.

Plivajući kurs

Da ne bude da se samo bunimo.

Narodna banka Srbije (doduše, krajnje vreme je da se ovo "Narodna" pretvori u Centralna, Glavna ili nešto drugo. "Narodne" su u Kini i na Kubi. U Frankfurtu je Centralna, u Londonu je Banka Engleske.)

Dobro, Narodna banka Srbije je, malo po malo, liberalizovala kurs dinara i sada se potpuno povlači sa međubankarskog tržišta. Prošlog leta, kada je dinar usled priliva deviza rastao, izvoznici i ostali koji prihoduju devize su tražili od NBS da uradi nešto. Od sada neće moći to da traže, jer se NBS već ogradila od intervencija na deviznom tržištu. Ona sa kursom nema ništa.

Kažu da je ipak ostavljena mala rezerva -- moguće je da će NBS intervenisati ako je "ugrožena platnobilansna pozicija", (što bi značilo sprečavanje preterang rasta dinara), ili ako kurs "utiče na cene" (to bi bilo sprečavanje preteranog pada). Videćemo šta će to u praksi značiti, ali nadam se da neće mnogo.

Desilo se na današnji dan

Ako bi se birao "Dan ekonomije", mislim da bi 5. juni bio u najužem izboru, jer su se na taj dan rodila dvojica verovatno najuticajnijih ekonomista svih vremena - Adam Smit (1723.) i Džon Mejnard Kejns (1883.).

Takođe, Wikipedia kaže, a ja joj verujem, da je na današnji dan prošle godine srpski parlament proglasio nezavisnost Srbije. Ne vidim da su ijedne današnje novine pisale o tome i nije mi jasno zašto.