Mujo i Haso

Još jedan paralelni intervju Dinkića i Đelića. Večernje novosti su im postavili 7 pitanja i skoro na sva pitanja su bivši ministri i bivši prijatelji odgovorili identično, što i nije loše. Recimo radujem se što oboje žele veći nadzor od strane MMF, iako je vlada u kojoj je sedeo Dinkić imala prilike da produži aranžman. Oboje bi smanjili neke poreze (Đelić PDV na kompjutere a Dinkić na plate) iako su obojica imali prilike da to urade ranije a nisu.

Najinteresantnije je što obojica misle (i greše) da Srbija treba da ima dobre državne kompanije, Dinkić čak kaže da sva profitabilna javna preduzeća ne treba privatizovati. Pretpostavljam da prvo treba sačekati da postanu neprofitabilna.

Jedino se ne slažu po pitanju privatizacije NIS-a. Đelić misli da je bolje privatizovati manjinski paket akcija, jer će iz nekog samo njemu znanog razloga vrednost NIS-a za deset godina biti mnogostruko veća. A samim tim ćemo i "mi" (pretpostavljam građani) bolje proći ako ga prodamo kasnije. Neka hvala. Dinkić veruje da treba privatizovati većinski paket NIS-a jer ćemo dobiti više love i garantovaćemo tržišnu cenu goriva. Drugim rečima ako ne privatizujemo NIS veoma je moguće da će svaka naredna vlada imati motiv da čuva monopol na uvoz nafte. Tu je u pravu.

Atak na pravoslavlje

Sa zakašnjenjem sam naišao na ovu vest na B92. Telekom kaže: "učestale krađe telekomunikacione infrastrukture namerne su, a cilj im je ugrožavanje funkcionisanja države..." Ja bih dodao i ugrožavanje pravoslavlja uopšte. Ja još nisam čuo da je neko nešto slučajno ukrao, a takođe mi je teško da poverujem da je cilj prosečnog lopova (pa i u Srbiji) rušenje ustavnog poretka.

Kada Telekom ne bi imao monopol nad komunikacijama, ovakve krađe bi imale manje dramatične posledice, jer bi korisnici mogli da koriste komunikacione usluge drugih firmi u slučaju namerne krađe bakarnih, a bogami i optičkih kablova.

Harmonizacija

Čudno je kako takozvana poreska harmonizacija Evropske unije uvek podrazumeva harmonizaciju nagore, nikad nadole. Kada neka zemlja smanji poreze onda se to zove nelojalna konkurencija. Sledeće nedelje EU će objaviti plan harmonizacije iza kojeg stoje poreski paklovi Francuska i Nemačka, a Irci se osnovano pribojavaju da ta tehnička harmonizacija ne bude trojanski konj za opšte povećanje poreza u Uniji. Irska je do ovakvog ekonomskog uspeha (od 20% manjeg došli su 30% većeg GDP per capita od ostatka EU) došla dobrim delom pomoću niskih poreza, posebno poreza na profit od 12.5%. Uz Irsku su sada i nove EU članice sa nižim porezima kao Estonija, Slovačka i druge. Biće zanimljivo videti kako će plan završiti.

Ali ni to nije dovoljno. EU odavno vrši pritiske na Švajcarsku da se drži ove ili one regulative, a sada je, sinhronizovano sa skorom objavom novog poreskog plana, krenula ofanziva na švajcarsko pravo da sami sebi određuju poreze. U Švajcarskoj se čak i kantoni takmiče jedni s drugima u smanjenju poreskih stopa što logično dovodi do manjih poreza u celoj zemlji. Sada EU misli da švajcarski kantoni treba po ugledu na EU da zabrane konkurenciju. Štaviše, tvrde da je to što Švajcarska radi iz nekog razloga "nelegalno", iako je Švajcarska suverena zemlja, a ne član EU. Sada se Brisel bavi dokazivanjem da obaveza "harmonizacije" nekako sledi iz ugovora o slobodnoj trgovini EU sa Švajcarskom.

Mile analitičar

Mile Božić iz Instituta za vodoprivredu traži 200 miliona evra od države za navodnjavanje.

Činjenice:
Prva činjenica: Samo 2000. ratari su izgubili 500 miliona evra zbog nenavodnjavanja.
Druga činjenica: Žitarice su previše jeftine i ratarima se ne isplati da sami grade sisteme za navodnjavanje.

Rešenje:
Mile: Bar 400 miliona evra je neophodno da se uloži u sisteme za navodnjavanje, od toga bar 200 da da država.
Matematičar: Ako 500 miliona gube godišnje onda im se isplati da ulože 400 miliona sada.
Genijalac: Ako država plati navodnjavanje samo će biti pod većim pritiskom da otkupi dodatne količine žitarica koje nikom ne trebaju.

Ljubiša - jedna teorija

Ljubiša Samardžić nije pobedio na festivalu u Berlinu jer je doneta politička odluka da srpski film ne može da pobedi a Jevrejima koji su bili zaposleni u Svetskom trgovinskom centru je javljeno da napuste zgrade pre napada 11. septembra. Daj Ljubiša stvarno.

Ograničena demokratija

U doktrini liberalizma individualna sloboda je važnija od demokratije. Hayek, koji je najviše naglašavao ideju da je sloboda iznad demokratije, govorio je da je trenutna volja većine u krajnjoj liniji ograničena dugom tradicijom ličnih sloboda i svojinskih prava. Ograničena je pre toga ustavom, ali samo je jaka tradicija garant da se i ustav neće kršiti. Ali Hayek je pričao o zapadnoj Evropi. Šta ćemo tamo gde takve tradicije nema?

Turci imaju sreću da taj nedostatak popunjava vojska. Još od generala Ataturka vojska je najjači garant očuvanja poretka i odbrane sekularne liberalne tradicije od islamizma. Bilo bi lepo kada bi Turska bila Engleska i kada bi to išlo spontano. Ali pošto to nije slučaj, sledeća najbolja stvar koja se mogla dogoditi Turcima je da imaju Ataturka i njegove sledbenike kao garante slobode. Na zapadu je demokratija ograničena ustavom -- u Turskoj je demokratija ograničena vojskom. Za sada funkcioniše.

Zašto odžačar donosi sreću?

Zato što ga nikad nema. Ređi su od deteline sa četiri lista. Ja mislim da sam video odžačara dva puta u životu. A i zašto bismo ih viđali kada ih plaćamo i to bez obzira na to da li se grejemo na drva ili ne? Komunalije su otprilike 30 dolara mesečno (bez centralnog), a usluga je očajna. Moj lift, na primer, više ne radi nego što radi. Dokle god se ne ukine monopol na komunalije, imaćemo jako lošu uslugu i plaćaćemo čak i ono što ne koristimo.

Garda svetog cara Lazara

Ovo je odlična vest. U Kruševcu se formira dobrovoljačka Garda svetog cara Lazara da ratuje za Kosovo.

Prvo, apsolutno podržavam ovakve ratove. Dobrovoljci s jedne, dobrovoljci s druge strane. Uslov bi bio da ne ratuju po gradovima i selima, da ne uznemiravaju živinu, nego u šumi, polju, gde god im odgovara. Gazimestan je odličan za to. U srednjem veku su ratovi bili takvi. Kneževi ili carevi okupe plaćenike i ratuju. Običan narod i ne zna da se vodi rat.

Drugo, sada se vidi koliko ih ima. Stotinak za sada, a prema proceni samog organizatora pet hiljada u celoj Srbiji. Dodaj tu Tadića, Koštunicu, Tomu i ostale. Očigledno je da onih ostalih sedam miliona devetsto devedeset pet hiljada Srba ima preča posla.

Pravda u Srbiji

Učesnik atentata na Ibarskoj magistrali, Vidan Mijailović, saobraćajni policajac, osuđen na 9 meseci zatvora.

Za gajenje marihuane u jednoj saksiji, Marina Simić iz Smedereva, osuđena na 8 meseci.

Praznično raspoloženje

Dan jednakih zarada je dan kada se zarade žena izjednačuju sa zaradama muškaraca iz prošle godine. Kako žene u Americi zaradjuju oko 77% od plate muškaraca, ovaj dan se slavi 22. aprila. Ovaj praznik lično ne slavim, i ne samo zato što ne nosim suknju (stalno), već zato što mislim da otvara Pandorinu kutiju.

Na primer Barak Obama ima predlog. Priključio se grupi senatora koji traže usvajanje zakona koji bi omogućio zaposlenima da tuži poslodavce ukoliko su plaćeni manje od svojih kolega koji "jednako rade". To u suštini znači da bi sekretarica mogla da tuži kompaniju jer je manje plaćena od svog šefa a podjednako su zauzeti. Samo da Lalović ne čuje za ovaj genijalni predlog.

Danas je i poljubi-prijatelja dan. Još zanimljivih praznika možete naći ovde.

Dan poreskih sloboda

Dan kada građani prestaju da rade za državu (poreze) i počinju da rade za sebe. Ovaj praznik u Americi ove godine pada u nedelju 30. aprila, dva dana kasnije nego prošle godine. Na Tax Foundation sajtu možete da nadjete podatke od 1900. na ovamo. U Hrvatskoj ovaj praznik se slavi 15. juna, Sloveniji 21. juna, a Švedskoj 8. avgusta. Još neke zemlje možete naći ovde.

U Srbiji nažalost niko nije izmerio kada pada ovaj praznik. Svojevremno smo Slaviša i ja hteli da se time pozabavimo ali pošto je perfekcionista kakav jeste nismo uspeli da se dogovorimo oko metodologije. U svakom slučaju, mi bi ovaj praznik verovatno slavili negde krajem juna ili u julu.

South Park

Naravno, jedna od najboljih TV serija ikada. O njoj i njenom uticaju na filozofiju, kulturu i politiku je već napisano nekoliko knjiga (recimo, ova, ova i ova). Čak je izmišljeno i novo političko opredeljenje - South Park Conservatives (meni se čini da vezivati pojam konzervativizma za ljude koji vole South Park može da prođe samo u Americi).

Ako volite South Park, pogledajte obavezno i Team America, film Treja Parkera i Meta Stouna iz 2004. godine, u kome su svi glumci marionete. U Americi je zaradio rejting "R", što znači da ga ne mogu gledati mlađi od 18 godina, a objašnjenje je sjajno - "For graphic crude and sexual behavior, violent images and strong language - all involving puppets."

Alter glob(a)

Malo, malo, pa naši javni budžeti istresu finu sumicu para za neko antiglobalističko smeće iz skupa "kulturnih projekata" koji se bave "pred-narativnim i meta-kognitivnim" ili beše "meta-kolektivnim i sub-narativnim"...Whatever, bitno je jedno: pod taj kišobrančić koji Grad i Država altruistično plate za projekte koji se bave "meta-sub-ultra" pitanjima kosmosa, mogu da stanu svi ti angažovani talenti koje inače niko neće da angažuje...svi performativni i vaginalni recitatori i drombuljaši, a podrazumeva se da je uvek lepše sa neizbežnim Žižekom.

Vreme je za proklete vaučere u kulturi. Meni molim jedan vaučer kojim ću si omogućiti projekciju Dead Meat-a u Beogradu!

Javna preduzeća II

Mislim da se prečesto, kada se govori o javnim preduzećima, postavlja pitanje privatizacije. Meni je neuporedivo bitnije pitanje konkurencije.

Zato, da sam u prilici, ne bih pitao Dinkića i Đelića "kada će biti privatizovan NIS?", nego "kada će biti ukinuta uredba o zabrani uvoza nafte?". Ne bih ih pitao "kada će biti privatizovani JAT i Železnica?", nego "kada ćete dozvoliti low-cost kompanijama da lete iz Beograda i Niša?" i "kada će biti omogućeno privatnim vozovima da saobraćaju?".

Ne kažem da privatizacija nije bitna, nego da su ova druga pitanja ipak mnogo bitnija. Kada bi bio slobodan uvoz nafte, kada bi postojali jeftini letovi iz Beograda i kada bi privatni vozovi išli prugama, ne bi mi toliko smetalo postojanje državnih firmi, kao što mi ni sada previše ne smeta postojanje Komercijalne banke, koja je većinski državna.

Javna preduzeća

Paralelni intervju Đelića i Dinkića. Prvo ćete se prijatno iznenaditi Dinkićem:
Zato moram da priznam da sam bio neprijatno iznenađen najnovijim predlozima DS-a, pre svega Božidara Đelića i Slobodana Milosavljevića, da bi NIS trebalo da ostane državna firma, jer je to u suprotnosti sa stavovima većine ozbiljnih srpskih ekonomista, kao i sa stavovima MMF-a. To je očigledan uticaj francuskog etatizma na nove ekonomske stavove DS-a, sa kojima se G17 Plus apsolutno ne slaže.

Ali onda on nastavlja:
Što se tiče ostalih javnih preduzeća, država mora da odluči šta želi da privatizuje, a šta ne ... Sve dok se njime efikasno upravlja i dok stvaraju profit i plaćaju odgovarajuće dividende budžetu, nisam pobornik njihove privatizacije. Telekom je takav primer i smatram da za vreme mandata nove vlade ne treba ni razmišljati o njegovoj privatizaciji, pri čemu treba pustiti konkurenciju, koja će naterati Telekom da permanentno poboljšava svoje usluge. Smatram, takođe, da ne bi trebalo privatizovati ni Aerodrom, a za železnicu, na žalost, čak i kada bi hteli, ne bi mogli da nađemo kupca.

Dakle NIS je za njega poseban slučaj. (Razlog?) A druga javna preduzeća ne treba privatizovati. Ono sa francuskim etatizmom se odnosi samo na NIS.

Blagostanje u tri koraka

Da ne bude da samo kritikujem evo predloga za ekonomski program.

1. Stabilna valuta
2. Slobodna trgovina
3. Smanjenje redistribucije bogatstva

Ove tri stvari je Milton Friedman naveo kao odgovor na pitanje koja bi koraci ekonomske politike garantovali najbrži razvoj. Milton Friedman je dodao i obrazovanje ali verujem da je to pomenuo jer se pred kraj života najviše bavio obrazovanom politikom.

Stabilna valuta znači prelaz na evro:

• Inflacija - Naša centralna banka jednostavno nije dovoljno kredibilna da garantuje stabilnost cena. Okvirno možemo da nagadjamo da će inflacija biti bilo gde izmedju 2 i 20 posto. To naravno ne pomaže privrednicima da planiraju. Evropska banka je dosta kredibilnija. Težimo tome da budemo deo EU nema razloga da samoinicijativno ne predjemo na evro. Naravno prvih par godina imali bi višu inflaciju od zemalja EU ali samo dok se cene u Srbiji ne izjednače sa cenama u okruženju. Crna Gora danas ima inflaciju na nivou EU.
• Liberalizacija tokova kapitala - Danas mislim da samo dve hiljade evra možete da iznesete iz zemlje bez odobrenja. Liberalizacija kapitala doprinosi većim investicijama. Ako znam da mogu da iznesem pare iz zemlje bez problema, znači da ću radje i da ih unesem.
• Trgovinski deficit - Deficit, precenjenost dinara i slične gluposti koje okupiraju pažnju domaćih ekonomista bi bile stvar prošlosti.

Slobodna trgovina bi značila:

• ukidanje svih državnih monopola (uvoz nafte, Telekom, EPS i slično)
• privatizaciju svih javnih i društvenih preduzeća (zbogom politički upravni odbori)
• ozbiljno smanjenje a možda i ukidanje carina (zbog prelaska na evro ne bi bilo više trgovinskih deficita)

Smanjenje redistribucije bogatstva:

• smanjenje javne potrošnje (neophodna reforma penzionog sistema, ukidanje svih subvencija, privatizacija obrazovnog i zdravstvenog sistema)
• smanjenje svih poreza (pogotovu poreza na zarade)
• ukidanje nekih poreza (možda na dobit, kapitalnu dobit i finansijske transakcije)

Kako to bolje rade u Kambodži

U Kambodži takođe ovih dana rade na povećanju zaposlenosti, tako što su odlučili da drastično smanje minimalnu zaradu radnicima treće smene u tekstilnoj industriji. Do sada su dobijali 80 dolara mesečno ali je vlada ove nedelje odobrila smanjenje na 50 dolara. Iako su se sindikati bunili, prihvatili su objašnjenje da treće smene po ovoj ceni gotovo i da nema, dok će sniženje otvoriti desetine hiljada novih radnih mesta. Ne mogu da zamislim da se nešto slično desi u Srbiji.

Iako ne podržavam koncept minimalne zarade, u Kambodži nisu imali izbora nego da je uvedu jer je to bio jedan od uslova za dobijanje preferencijalnog statusa za izvoz tekstila u Ameriku, što održava industriju u životu.

Šminkanje svinje

Ministar Lalović je izjavio kako je nezaposlenost mladih najveći problem u Srbiji danas. Po njegovim podacima 300,000 ljudi mladjih od 30 godina je nezaposleno, i vladina politika koja ima za cilj stimulaciju zapošljavanja mladih ljudi smanjivanjem poreza na zarade već daje rezultate. Do 2010. ministar planira da prepolovi broj nezaposlenih medju mladima.

Uvek podržavam smanjenje poreza i doprinosa pa i ovako selektivno. Naravno, ako bi zaista želeli da rešavaju problem nezaposlenosti vlada bi morala da drastično smanji poreze i doprinose na zarade. Ako je već tako uspešno sa mladima kao što kažu onda bi bilo još bolje kada ne bi bilo starosnih ograničenja. Ovim kozmetičkim promenama, bojim se, samo šminkaju svinju.

Komentator na B92 je sjajno primetio da će Lalovićev plan do 2010. uspeti jer će do tada pola mladih da ostari.

Šta će biti s berzom?

Indeksi Beogradske berze su se od početka godine duplirali. Da li je ovakav rast ordživ? Kako je moguće da su indeksi skočili za 100% dok je ekonomija rasla za 6%?

Indeksi su ove nedelje pali za nekoliko procenata, ali meni se čini da do većeg pada neće doći. Kretanje berze ne zavisi od ekonomije nego od raspoloženja ulagača. Da, u krajnjoj liniji zavisi od ekonomije, ali bar još par godina mi i nećemo znati koji je taj relativno stabilni nivo indeksa koji odgovara stanju ekonomije. Ono što je sada važno je da ima još dosta potencijalnih novih ulagača, dok je sa druge strane ponuda akcija manje više ograničena. Dok se javljaju novi ulagači indeks će rasti.

Kejnz je govorio da je ulaganje na berzi slično glasanju na izboru za mis -- s tim što vi ne treba da odlučite ko je najlepša devojka, nego da pogodite koga će ostali učesnici proglasiti za najlepšu. Nije bitno šta vi mislite o daljem kretanju berze, bitno je šta vi mislite da drugi misle, a te dve stvari nisu uvek iste.

Samoubistvo

Velja kaže da DSS-NS koalicija treba da "postigne dil sa radikalima da napravimo manjnsku vladu." Ta vlada bi bila oročena do kraja godine, a onda bi se održali izbori na svim nivoima.

Da sam na Tadićevom mestu odmah bih prihvatio taj predlog. To bi značilo brisanje DSS-a sa političke mape do kraja godine i 15% novih glasača za DS na tim narednim izborima.

Značaj ljudskih prava

U zanimljivom editorijalu u WSJ Eric Posner zaključuje kako poštovanje ljudskih prava (medjunarodnih konvencija) ne utiče na ekonomski razvoj i predvidja im bledu budućnost.

Sa druge strane Lorenz Blume i Stefan Voigt u svojoj studiji o ekonomskim efektima ljudskih prava zaključuju da poštovanje ljudska prava (doduše ne i potpisivanje medjunarodnih konvencija) utiče pozitivno na investicije a samim tim i na ekonomski razvoj.

Ima smisla, ja bih pre uložio u zemlju u koja ima razvijenija ljudska (gradjanska) prava. Možda bi i Singapur bio još uspešniji da ima veće političke slobode.

Ekologija u Srbiji

Današnji Glas javnosti:

"Direktor Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Miroslav Nikčević ocenio je u izjavi Tanjugu da je ekološka situacija u Srbiji, prema svim pokazateljima, "danas mnogo bolja nego što je bila pre tri godine".
- Prema svim pokazateljima, kao što su broj zakona iz oblasti zaštite životne sredine, inspekcijskih rešenja, zabrana rada i naređenja zagađivačima, daleko je više urađeno nego ikada ranije u toj oblasti - rekao je on."

Ako se napredak u stanju čovekove okoline u Srbiji meri brojem inspekcijskih rešenja, zabranama rada i naređenjima, onda je u Srbiji nesumnjivo učinjen veliki napredak. Mada, ja bih više voleo da je tvrdnju o mnogo boljoj situaciji potkrepio podacima o zagađenosti vazduha, na primer. To je ipak malo smisleniji pokazatelj.

Poljoprivredne subvencije

Odavno me zanima zašto bogate zemlje daju visoke subvencije za poljoprivredu, a skoro ništa za industriju. Pozivanje na Olsona nije baš prikladno, jer ima dosta dobro organizovanih malih grupa u industriji koje bi mogle da izvuku subvencije - recimo, proizvođači šrafova. Ali, poljoprivrednici imaju i carine i subvencije, a proizvođači šrafova samo carine i to niske. Zašto? Odgovor je u sledećem - zemlja je fiksni resurs.

O čemu se radi? Pretpostavimo da neko pravi šrafove i da ga koštaju 1.8 dolara, a prodaje ih za 2, znači zarađuje 0.2 dolara po komadu. Pretpostavimo da pri toj situaciji pokriva troškove (u ekonomskom, ne u računovodstvenom smislu). Onda taj proizvođač šrafova počne da dobija subvencije od države od 0.5 dolara po komadu. Šta se dešava? Pa, počinju i drugi ljudi da prave šrafove, a cena pada na 1.5 dolar. Rezultat je da su šrafovi jeftiniji, a ponovo svi zaradjuju samo po 0.2 dolara po komadu. Budući da proizvodjači znaju da će to biti efekat, niko i ne traži subvencije.

U poljoprivredi to nije baš tako, jer kada država da subvenciju (recimo 100 evra po hektaru), niko nov ne može da udje na tržište i da im "raspe" rentu, jer se nova zemlja ne može proizvesti. Sa druge strane, ako se daju subvencije po proizvodu (recimo, 0.1 dolar po kg), desilo bi se isto što i sa šrafovima (povećala bi se proizvodnja tog proizvoda na račun nekog drugog i smanjila cena). Zato, kada traže subvencije, poljoprivrednici ili traže i neki mehanizam ograničavanja proizvodnje, poput proizvodne kvote (kako opet ne bi niko mogao da udje na tržište), ili traže isplatu po hektaru. I upravo takva dva sistema i postoje u razvijenim zemljama. Konačni rezultat su skupa hrana, visoki porezi i skupo zemljište.

Ko je kriv?

Iz današnjih Novosti:

"Po Denčiću, jedan od krivaca za sve izraženije smanjenje proizvodnje pšenice je prethodna ministarka za poljoprivredu Ivana Dulić - Marković koja je nametnula devizu da je pšenica tržišni proizvod i da je treba proizvoditi samo onoliko koliko je konkurentna na tržištu."

Samo mogu da kažem - bravo Ivana!

Jorgosove donacije Janisove subvencije

Donacije i strana pomoć često predstavljaju subvencije domaćim proizvodjačima. Tako na primer kondomi koje USAID deli u Aziji i Africi su svi proizvedeni u Americi, iako bi bilo mnogo jeftinije te proizvode kupiti od proizvodjača iz drugih zemalja. Naravno proizvodjači kondoma iz Amerike se jako trude da ubede svoju vladu da donira što više ovih proizvoda.

Ista je priča i sa koridorom 10 u Srbiji. Grčki diplomata u Blicu tvrdi kako će Grčka vlada dati 100 miliona evra za autoput Leskovac - makedonska granica ako Grčka državna kompanija Egnatija dobije posao vredan 450 miliona. Ovo naravno nije donacija Srbiji već subvencija Grčkoj kompaniji.

Ministar Kapitalac sada razmišlja da li da zaobidje redovan tenderski proces koji može da traje 2 godine ili da prihvati ovu ponudu i da odmah krene sa radovima. Ako je vrednost posla zaista 450 miliona (procena Egnatije) onda bi gradjani Srbije bili na dobitku i mogli bi da kažu samo efharisto svojim Grčkim komšijama. Sa druge strane, nepoštovanje zakona (tenderskih procedura) nikako ne može da bude u interesu gradjana Srbije. Zato, na tender.

Denuncijacija

Biljana Srbljanović je komunista. Ne levičar nego komunista. Pogledajte i komentare tamo.

Preliminarno za Miss

U Francuskoj ambasadi u Pnom Penu je završeno glasanje i prebrojani su glasovi. Kako je Kambodža bivša francuska kolonija i danas mnogo Francuza živi i radi ovde. Kako se priča, izbori u Kambodži dosta dobro predvidjaju rezultate u Francuskoj. Hajde da proverimo.

Sarkozi - 31%
Rojal - 30%
Bajru - 25%
Le Pen - 5%

Izlaznost, 719 glasača.

Francuski izbori - liberalizam u tragovima...

Danas je veliki dan! Prema anketama od petka, izgleda da ćemo u drugom krugu videti Sarkozija (ankete: podrška od 27 do 30 posto) i Raojalovu (ankete: podrška od 22 do 26 posto). U nekim istraživanjima Bajru se približava Segolen, ali uglavnom je na nivou Le Pena (oko 16-17 obojica). Naravno, kod Le Pena treba računati na „faktor radikali“, jer ljudi ne govore uvek da će glasati za njega. Ipak, postoji i faktor „Filip de Vilije“ koji bi mogao da poništi ovu latentnu lepenovštinu. De Vilije bi mogao pokupiti nekoliko procenata na priču francuskog konzervativizma. To znači ukratko ovo: evroskepticizam, antiglobalizam, ekonomski protekcionizam, forsiranje SME, fleksibilizacija tržišta rada, PLUS katolicizam, otvoreni antiislamizam, PLUS fetiš manuelnog rada, PLUS predlog da se uvede obavezna „patriotska služba“ za sve mlade u trajanju od šest meseci. Mada, Le Pen se trudio da proširio svoje biračko telo među „subalternima“ pariških predgrađa, držeći tirade Magrebljanima o tome kako ih je Francuska zaboravila i da su oni punokrvni Francuzi. Možda ovo može samo da ga košta, da otera ljude De Vilijeu. Ko zna...

Liberalizam u programima kandidata? Ovu jednačinu mesecima pokušavaju da reše ljudi sa Libérte Chérie . Nisu uspeli. Sve je to umuljano u solidarizam i „francuzizam“, potreban je vrlo osetljiv detektor da bi se izmerile liberalne čestice. Sarkozi je nekakav liberal-jakobinac, Roajalova je ispala više retro (država dadilja) u poređenju sa Bajruom koji hoće da inovira mama-državu i pretvori je u pravu trećeputašku vaijantu...

Da, Bajru. Nisam sigurna da je dobra odluka stranke Alternative Libérale da se zvanično podrži Bajru. O tome se sada otvoreno diskutuje među francuskim liberalima. Bajru je otvoreni trećeputaš, „klintonovskog tipa“, samoineovani pomiritelj levice i desnice...Nije tražio ukidanje subvencija državnim firmama, skoro da potpuno ignoriše pitanje poreske politike, zalaže se za neke veoma socijalne zahvate u javnom sektoru. Ispostavilo se da neki drugi kandidati, kroz svoje koktel-ideologije predlažu više tržišnih rešenja...

Dakle, Bajru (i Roajalova) ignorišu kobna pitanja poreske politike, dok De Vilije, Le Pen i Sarkozi daju neke predloge. De Vilije predlaže ukidanje „poreza solidarnosti“ za bogate (ISF - Impôt de Solidarité sur la Fortune, plaća se na imovinu veću od 760 hiljada evra) za koji kaže da je ideološki porez. Le Pen se zalaže za "fiskalni šok" smanjenja marginalne poreske stope. Sarkozi predlaže smanjenje tzv. bouclier fiscal ("fiskalnog štita") na 50%, u odnosu na sadašnje ograničenje da porez na prihod ne može preći 60% prihoda. Bajru se protivi ovome, smatrajući da je u redu ako bi se npr. kroz formu poreza ISF oduzme više od 60% prihoda „bogatašu“. Pored toga, Bajru zastupa uvođenje ekološkog poreza (carbon tax).

Pitanje nezaposlenosti predstavlja glavnu temu svih ključnih kandidata, a sve ih povezuje „kult rada“ u govorima. Sarkozijeva parola „raditi više, da bi se zaradilo više“ postala je reper za ostale kandidate. Svi su imali nešto da kažu o 35-časovnoj radnih nedelji, jedino se Roajalova nije eksplicitno odredila prema ovome. Sarkozi predlaže „vraćanje izvesne slobode“ i smanjenje socijalnih davanja na prekovremeni rad, kako bi se „više radilo i više zaradilo“. De Vilije je na istoj liniji, ali nešto radikalniji, budući da on predlaže da se vrati sloboda pregovaranja između poslodavca i zaposlenog. Bajru se zalaže za ukidanje poreskih opterećenja na prekovremeni rad, ali Bajru ima druge socijalne planove: npr. izgradnju 20.000 „hipersocijalnih“ stanova. Sarkozi i Le Pen predlažu ukidanje nejednakog statusa radnika u privatnom sektoru i državnim firmama, ali vrlo stidljivo. Što se tiče pitanja urušavanja neodrživog penzionog sistema, niko ozbiljno ne ulazi u ovu temu.

Da sumiram: nije lako biti liberal u Francuskoj danas. I ne samo danas. Nema lakog rešenja i nema Mr.Right kandidata. Još uvek važi ono što sam čula na jednom samitu: da li je to neki poseban francuski usud da ništa istinski liberalno ne može da se ukoreni tamo, od Tokvila do danas?

Rebrasti za robne rezerve

Kao što je Marko već pomenuo u postu "Vruć krompir", znanje je kada proizvedeš nešto što niko neće da kupi pa ga onda prodaš državi. Odbor za krompir je uspeo da ubedi vladu da otkupi 7,000 tona krompira koji će se koristiti izmedju ostalog i za čips u robnim rezervama, za otprilike 525 hiljada evra. Nije mnogo za strateški proizvod.

DHL anarhija

Ako niste znali, ja sigurno nisam, Vlada (ne parlament) je 2005. donela zakon kojim se daje isključivo pravo PTT da transportuje pošiljke lakše od 350 grama. Što naravno znači da desetine kurirskih agencija uključujući FedEx i DHL posluju krajnje nelegalno i na uštrb nacionalnog šampiona. Ovaj monopol je dat pošti samo dok ne dodje do potpune liberalizacije kaže Snežana Marković, poštin sindikalac, u Glasu. Naravno kasni se sa otvaranjem agenencije koja bi uvela red na ovo tržište, tako da sada privatne firme nude jeftinije i bolje usluge od pošte i niko u tome ne može da ih spreči.

Od koga nas štiti Komisija za zaštitu konkurencije?

Jedini pravi monopol je onaj koji garantuje država, kao što je opština Zrenjanin prošle godine pokušala da garantuje SBB-u ekskluzivno pravo na kablovsku. Ali ako ima slobodnog ulaska drugih firmi u posao, kako onda zabraniti bilo kome da radi sa svojim cenama šta hoće? Do pre nekoliko godina niko nije imao kablovsku, a sada je kablovska televizija odjednom postala ljudsko pravo i država mora da se brine da je neko ne naplati preskupo. A zaboravlja se da kad ne bi bilo borbe za profitom, kablovska kao prvo ne bi ni postojala.

Ali to je priča od prošle godine. Tada je SBB bio na udaru zbog povećanja cena, a sada je na udaru zbog promotivne kampanje, odnosno smanjenja cena! Komisija za zaštitu konkurencije zabranjuje SBB-u da potrošačima nudi promotivne cene. Ako se ovako nastavi velika je šansa da građani Srbije shvate da antimonopolska politika najviše šteti njima.

Antimonopolska politika je a) štetna jer plaši investotore i obeshrabruje potencijalna ulaganja, b) nelegitimna jer nema osnova zabraniti privatnim firmama da prodaju po kojoj ceni hoće. A na vrh svega toga treba dodati ljudski faktor. Kada se načelno govori o državnim komisijama koje nešto treba da regulišu, kao da se podrazumeva da u njima sedi Patrijarh Pavle. A u realnosti je drugačije. Recimo predesdnik srpske Komisije je do pre dve godine bio dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

Kupujmo domaće i sl.

Juče je na berzi prodat Putnik. Prvo su u procesu za preuzimanje učestvovale dve firme. Firma koja je na početku ponudila manje novca je ipak kupila Putnik kasnije jer je država odlučila da iznenada proda svoje akcije na berzi. U Glasu kažu da je na ovaj način izigran kupac iz Rusije u korist kupaca iz Srbije.

Ako je to tačno, izgleda da naša vlada stvarno smatra da je ruski kapital nepoželjan u Srbiji ali takodje ne želi da dokazuje da se radi o prljavom novcu već ih indirektno sprečava da kupuju preduzeća. Nažalost cena nije jedini faktor kojim se rukovodi u privatizaciji. Kao mali akcionar Putnika rado ću prodati svoje akcije ruskim "tajkunima" ukoliko ponude višu cenu za preostale akcije.

Zahvalna Patrijaršija

Ne bih da se mešam ali i Crnogorci mogu da nadju duhovni mir u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kaže predsednik Tadić u Blicu. On kao da se nameračio na glasače DSS-a i radikala. Prvo Kosovo pa sada SPC. Šta je sledeće? Ne znam koliko je to pametno ali neka mu je sa srećom.

Meni se čini da vernici u Crnoj Gori mogu da se nadaju boljoj usluzi zbog formiranja tržišta religije i konkurentnosti dve crkve. Možda će početi da otvaraju besplatne vrtiće, frizerske salone, agencije za pronalaženje partnera ili preregistraciju vozila u cilju privlačenja većeg broja vernika. Danas je u svakom slučaju bolje biti vernik u Crnoj Gori nego u Srbiji.

Prognoze

Zanimljiv tekst koji daje predviđanja iz 1900. godine kako će svet izgledati 2000. (za ljubitelje starih tekstova, skenirani original je ovde).

Veoma me je iznenadilo to koliko je stvari tačno predvidjeno - avioni, televizori, kolor fotografija, sveprisutni automobili, razvoj telekomunikacija, frižideri, daljinsko grejanje, klima uređaji i slično. U detaljima naravno postoje greške, ali relativno male. Treba imati u vidu da prvi avion još uvek nije poleteo, da je prvi komercijalni automobil napravljen 1902. godine, a prvi telefonski razgovor Njujork-London obavljen je tek 1927.

Neke stvari su veoma promašene, bilo u smislu da je razvoj potcenjen (recimo, put Amerika-Evropa će trajati samo dva dana, a prosečno trajanje života će biti povećano na čak 50 godina) ili precenjen (nema gradskog saobraćaja, sve se odvija u tunelima, visokim mostovima i pokretnim trakama).

Za prognoze kako bi svet mogao da izgleda u bližoj i daljoj budućnosti, pogledajte Economist Intelligence Unit (3.2 MB), National Intelligence Council, ili izvesnu Silviju Browne.

Ako mislite...

...da ste imali težak dan na poslu, pogledajte ovde.

Francuski predsednički kandidati i obrazovanje: sve, sve, ali plan...

Na sajtu Liberte Cherie urađena je analiza programskih orijentacija glavnih kandidata na francuskim izborima (22. april). Pokušali su da pronađu zrnce liberalizma u predsedničkim programima. Vrlo deprimirajući rezultati! Iz najliberalnije uzdanice, Bajroa, vrišti socijalizam na sve strane.

Evo priče o obrazovanju.

„Školski plan“ (carte scolaire) predstavlja važnu tačku na agendama. To je rigidni sistem geografskih školskih „parcela“ koji služi kao okvir za upravljanje upisom učenika, brojem odeljenja, zapošljavanjem nastavnika i sl. Upis učenika u škole baziran je striktno na mestu stanovanja roditelja. Da bi se zaobišao sistem, roditelji pribegavaju lažnom prijavljivanju boravka kod rođaka u zoni kojoj željena škola pripada. Ili kupuju stan u poželjnoj zoni, pa cene nekretnina skaču zahvaljujući tome...Naravno da ovo konstantno reprodukuje neverovatno segregirani sistem, koji na feudalan način vezuje učenike za loše škole.

Sarkozi i Le Pen zalažu se za ukidanje Školskog plana, a Segolen Roajal takođe zastupa reformu. Zanimljivo je da se Bajro protivi ukidanju ovog školskog feudalizma, što je u koliziji sa zvaničnom pozicijom liberalne stranke Alternative Liberale, koja ga je podržala. On se zalaže za klasične trećeputaške reforme u pravcu veće pedagoške autonomije škole, stavljanja učenika u fokus itd. Ukratko, mlaćenje slame oko marginalnih stvari.

Na kraju ću pomenuti još nešto vrlo bitno u vezi sa obrazovanjem: Le Pen predlaže sistem finansiranja „po učeniku“, umesto sistema direktnog finansiranja škola. Zar Žan-Mari treba da im kaže?

Konzistentno, nema šta

U današnjem "Blicu" se, pod alarmantnim naslovom "Bez vlade gubimo 280 miliona" piše o upozorenju guvernera NBS da, ako se ne formira vlada, država neće moći da realizuje četiri kredita Svetske banke, u iznosu od 280 miliona dolara.

Naglasak je na reči kredit. Ma koliko povoljni bili (a i nisu, jer nemamo više pun IDA status), ovi krediti se moraju vratiti. Dakle, niti su oni poklon, niti njihova propast znači gubitak poklona. Jednostavno, nećemo se zadužiti. Da li je to dobro ili loše, zavisi samo od konkretne namene tih kredita. Na sajtu Svetske banke se detalji mogu naći, ali je jako teško proceniti da li su predloženi projekti dobri i zaista neophodni.

Međutim, hteo sam da skrenem pažnju na nešto drugo. Upravo su MMF, Svetska banka i NBS sve ovo vreme opravdano skretali pažnju na preveliku javnu potrošnju, na "pregrejanu tražnju" i, usled toga, na opasnost od inflacije. NBS je reagovala restriktivnom monetarnom politikom, kroz otežavanje zaduživanja domaćih firmi i banaka u inostranstvu, putem podizanja obavezne rezerve. Ali, kada se radi o zaduživanju države, odjednom pregrejana tražnja nije problem, nego se čak sa zabrinutošću konstatuje da bi krediti mogli da propadnu.

Kontrola oružja

Evo kako je ubica 32 studenta na Virginia Tech univerzitetu kupio oružje:
Cho procured one of the guns he used in the rampage, a Walther .22-caliber pistol, Feb. 9 from a pawnshop on Main Street in Blacksburg near the Virginia Tech campus. On March 16, he bought the second gun, a 9mm Glock 19, from Roanoke Firearms, a gun shop on Cove Road in Roanoke. He used his driver's license as identification and had no problem buying the guns because he was complying with Virginia law, which permits the purchase of one gun a month, investigators said.

Potpuno legalno, dva poluautomatska pištolja u razmaku od mesec dana. Cho čak nije bio ni građanin SAD nego je imao zelenu kartu. Liertarijanci su po pravilu za slobodnu kupovinu oružja, ali ovo će oslabiti argumente. S jedne strane, skadalozno je da student čijeg su se ponašanja mnogi već pribojavali može kupiti dva poluautomatska pištolja u roku od mesec dana. Sa druge, teško je reći zašto zbog toga treba kazniti dobronamerne farmere koji oružje kupuju da bi se zaštitili od divljih životinja i eventualnih napasnika tamo gde policije nema na desetine kilometara razdaljine. Jedino što preostaje je sistem dozvola, verovatno uz garanciju psihologa i par svedoka.

Političari imaju tendenciju da posle velikih tragedija iskoriste trenutak i prekomerno reaguju. Tako su emocije posle terorističkog napada 11. septembra iskorišćene za ograničavanje nekih građanskih sloboda, onda (opravdano) rat u Avganistanu, i na kraju rat u Iraku koji nije imao nikakve veze sa samim napadom. Pretpostavljam da će pretežno demokratski Kongres sada ovo iskoristiti za pokretanje inicijative za jaku federalnu regulaciju kupovine oružja. Najjači lobi u SAD je i dalje National Rifle Association čiji je jedini posao lobiranje za slobonu kupovinu oružja, ali se za sada posle incidenta nisu oglasili.

Prostitucija i poljoprivreda

Priča o legalizaciji prostitucije se nastavlja danas u Kuriru, pričom o poljoprivrednicima iz Požege koji podržavaju akciju. Tu sam pročitao jedan od najinventivnijih argumenata za legalizaciju prostitucije:

"Sa druge strane, najvažnije od svega jeste da se u Srbiji počne rađati što više dece, a to dođe kao neka vrsta obuke. "

Mislim da se to, od strane profesionalaca, zove "learning-by-doing" tehnika.

Velja!

Za razilku od Miloševićevog "Srbija se saginjati neće!" iz 1992., Velja Ilić 2007. ima potpuno drugačiju viziju: "Srbija više neće da se savija!"

U Pressu je ceo intervju, ima još mnogo monumentalnih rečenica.

Legalizacija prostitucije u Srbiji

Kada smo pre nekoliko nedelja pomenuli tu temu, nisam imao pojma da je predlog zakona o legalizaciji prostitucije vec pripremljen od strane Udruženja noćnih barova. Doduse, ne zna se kakav je stav vlasti po tom pitanju.

O tome piše Press (a ko bi drugi) ovde. Takođe, najavljuju se protesti 7000 prostitutki.

Vruć krompir

Olsonova teorija o kolektivnoj akciji se iz dana u dan pokazuje ispravnom. Današnji tekst u Novostima:

"Zajednica za voće i povrće Srbije i Odbor za krompir uputili su predlog Direkciji za robne rezerve, ministarstvima za poljoprivredu i trgovinu da se otkupi 10.000 tona merkantilnog krompira, kako ne bi završio u jarugama." Sledi i nastavak: "Trošak za državu na ime otkupa bio bi neznatan, oko milion evra, ali izuzetno finansijski značajan za proizvođače, navode u Odboru za krompir".

Mogli bi i meni da daju milion evra. To država ne bi ni osetila, a meni bi bilo izuzetno značajno. Ili ipak treba prvo da proizvedem nešto što niko neće da kupi, da bih ostvario pravo na to?

Privatizacija nije dovoljno spektakularna

Iz današnjeg Blica:

"Analiza o tome šta je privatizacija donela prehrambenoj industriji ne postoji. Sekretar Udruženja za poljoprivredu PK Srbije Milan Prostran za sada i ne vidi veliki pomak.
- Izuzev ulaganja u visokoproduktivnu mehanizaciju, a čime je nadoknađeno smanjivanje broja zaposlenih, ja ne vidim ništa spektakularno - kaže Prostran."

Ovo me po malo podseća na čuveni razgovor iz Žitija Brajanovog na temu "Šta su Rimljani učinili za nas?".

Globalno zagrevanje - Ivan Janković

Preporučujem tekst Ivana Jankovića Globalno za-grevanje ili za-hlađenje, izašao je u Vremenu (12.april). Bravo Janki!

Btw, može mala ekskluziva za TR-ovce? Pošto tekst nije dostupan bez pretplate, mogao bi Janki da nam baci tekst na TR ili bar dajdžest...

Kada će Srbija u EU

Pitanje nije hipotetičko, zaista me zanima procena kada bi Srbija mogla da postane članica EU, ili barem da ispuni glavne ekonomsko-tehničke (znači, nepolitičke kriterijume) za punopravno članstvo. Pitam zato jer je pre neki dan ambasador Cobel pomenuo rok od 20-25 godina.

Meni se lično čini da će to biti 2014. godine. Toliko vremena (14 - 15 godina) je i drugim državama trebalo, iako ja mislim da je recimo Litvanija bila u većim problemima 1990. nego Srbija 2000. godine (i pored sankcija, bombardovanja i svega ostalog, ovde su ljudi bili spremniji za tranziciju nego Litvanci). Takođe, za narednih 6-7 godina bi čak i DSS uspeo da sprovede preostale reforme, a koje, što se EU tiče, ne podrazumevaju neke drastične zahteve. Uglavnom se radi o reformi sudstva i državne uprave, znači o nespornim stvarima. Neke tehnički zahtevnije stvari, poput usklađivanja zakonodavstva u oblasti standarda i zaštite čovekove okoline, se mogu uraditi uz pomoć EU - znači nema velikih problema.

Glavni argument za 2014. godinu je ipak simboličke prirode i tiče se stogodišnjice sarajevskog atentata i početka I svetskog rata - znači idealno vreme za prijem Bosne i Srbije u EU. Tako bi evropski političari mogli da kažu da je sto godina nakon početka jedne od najvećih tragedija, Balkan postao deo Evrope.

Do tada će se sigurno, možda čak i prirodnim putem, rešiti "pitanje Mladić". Ostaje samo Kosovo, a to me, sada već ozbiljno, zabrinjava.

Ja, igrač!

Ne znam da li iko drugi ovde čita "Svet kompjutera", ali ga ja čitam od '89. godine.

Elem, tamo već pet-šest godina izlazi kolumna "Ja, igrač" koju piše Miodrag Kuzmanović - Kuzma, koja je uglavnom izvanredna. Pogledajte, recimo, ovde, ovde, a za nešto ekstremniju verziju - ovde.

Tekst iz pretposlednjeg broja (mart 2007.), u kome napada već pominjani SBB još uvek nije dostupan online, ali pretpostavljam da će biti uskoro. Uvod je ovde.

Sledeća knjiga koju ću da naručim

Radi se o knjizi Stivena Lendsburga More Sex is Safer Sex. Prethodne dve knjige koje sam pročitao, Fair Play i Armchair Economist su prosto sjajne i uopšte ne sumnjam da će i nova biti odlična.

Fair Play (sa zanimljivim podnaslovom - What Your Child Can Teach You About Economics, Values and the Meaning of Life) se pored ekonomskih, bavi i drugim pitanjima, poput pravde, pravednosti, tolerancije, a poslednje poglavlje se zove Advice to an Economists' Daughter. Ovde ću navesti nekoliko zanimljivih saveta, u skraćenom izdanju:

1. If you are not making mistakes, you are not taking enough risks... If you never miss your plane, you're spending too much time in airports.
2. Beware of those who tell you to eat natural food... Natural foods are derived from creatures who have survived the natural selection, where it's an advantage to be deadly. Artificial foods have survived in the marketplace, where it's an advantage to be nourishing.
3. Surf the Internet... Let's be honest - access to pornography is not a part of the costs of the Internet, it's one of the benefits.
4. Don't make a mistake of marrying the best possible husband, anymore than you would make the mistake of buying the best possible car.... A perfect husband is a costly extravagance. Most costly extravagances turn out to be mistakes.

Naravno, profesor Lendsburg je liberal i evo šta o tome kaže: "One of the great joys of being a libertarian economist is that libertarianism and economic analysis are so frequently in harmony—as a general rule, freedom tends to promote the fulfillment of human desires."

S vremena na vreme piše i kolumnu Everyday Economist za Slate. Obavezno pogledajte.

Tužiti SBB!

Evo, na manje od sat vremena smo od početka prenosa trke F1 u Bahreinu. U Srbiji pravo prenosa ima B 92. Ne morate da budete veliki stručnjak za moto sportove (kao što ja nisam) da bi vas beskrajno nervirali neznalački ("izvinite, gledao samo pogrešne podatke") i nemaštoviti komentari voditelja koji je prekjuče čuo da postoji formula 1, i njegovog stručnog konsultanta uz koga vam treba jaka doza turske kafe da održite budnost. Da nema draži slušanja brundanja motora, najbolje bi bilo isključiti ton i ograničiti se na sliku.

U davna vremena kada "oblast medija nije bila zakonski uređena", imali ste izbor. Ako ste recimo pretplaćeni na kablovsku mrežu, onda ste mogli da gledate sjajne prenose na HRT-u, ukoliko vam se naši ne sviđaju. Isto je važilo i za druge sportske događaje, ne samo F1, za recimo fudbalsku Ligu šampiona. Sećam se jedne od najbojih utakmica koje sam gledao u poslednjih 10 godina, Mančester Junajted-Real Madrid (4:3) 2003. Umesto da slušam Kovinjala ili Andrijaševića na RTS-u, koji vrlo dobro paze da ne izuste išta smisleno, pametno, o duhovitosti ili dinamici prenosa i ne sanjaj, okrenuo sam HRT 2 i slušao dvojicu sjajnih momaka koji su mi ulepšali dan svojim fenomenalnim komentarom nečeg što je i samo po sebi bilo jedna od najboljih utakmica ikad.

Međutim, sada su se naši dosetili jadu, čvrsto rešeni da nas liše i poslednje mogućnosti slušanja dobrih TV prenosa. Od sada ste osuđeni na Andrijaševića i nemušti dvojac sa B92, jer kablovske mreže isključuju HRT2 u vreme kada traju prenosi sprotskih stvari na koje neko u Srbiji ima monopol. Ceo fudbalski mundijal prošle godine smo patili kao sinji kukavci pod neopisivim terorom nepismenih i dosadnih RTS-ovih gnjavatora, umesto da slušamo recimo Božu Sušeca kome u komentarisanju utakmica pomaže Tomislav Ivić! 5 minuta pred početak trka F1 HRT2 se na SBB-u isključuje i gledamo crni ekran dok se prenos na B 92 ne završi. Horor i katastrofa.

Pozivam čitaoce Tržišnog rešenja koji su pravnici ili se razumeju u pravo da pomognu i priključe se sledećoj kampanji - hajde da kolektivno svi tužimo SBB (oni koji su pretplaćeni na njega) za kršenje ugovora sa nama kao potrošačima. Kada platimo pretplatu na njihovui mrežu, mi plaćamo 24-oročasovnu mogućnost za gledanje njihovih kanala. Isključivanjem HRT2 za vreme prenosa Lige šamiona i Formule 1 oni krše ugovor koji imaju sa nama. Da li grešim?

Hajde da probamo da razbucamo jednu pravu i istinsku monopolističku zaveru protiv javnosti. Ljudi nas sprečavaju da koristimo dobra za koja smo unapred platili, i primorava nas da subvencionišemo domaće monopole.

Biće teško

Serbia faces two linked macroeconomic challenges:
• to sustain economic growth; and

• to entrench low inflation.

This will be tough.

Ovako glasi početak, a ovde je ostatak izveštaja MMF-a o Srbiji.

Privatizacija? Može, ali samo u smislu svojine

Ako se ikada bude pisala "Antologija srpske tranzicije", ovo prosto mora u njoj da se nađe ("Ekonomist", 16. april, str. 32):

"Iako bi javna veterinarska stanica u Novom Sadu uskoro trebalo da dobije privatnog vlasnika, direktor te institucije ne misli da bi njom trebalo da gazduje „neko sa strane“.

- Privatizacija bi trebalo da bude dobar potez samo ako stanica dođe u ruke ljudi koji sada njome rukovode. Očekujemo promenu vlasništva u smislu svojine, ali ne i nove rukovodioce, rekao je za Ekonomist Branislav Popov, direktor te stanice koja pokriva četiri vojvođanske opštine i dvadesetak naseljenih mesta."