Šta se zapravo desilo sinoć? Neko je podmetnuo dinamit da ubije ili bar zaplaši Čedu Jovanovića, ili je on sam podmetnuo petarde, da bi skrenuo pažnju na sebe i ispao žrtva, kako sledi iz policijskog saopštenja u kome se kaže da ispod kola nije bila nikakva eksplozivna naprava već ovlažene petarde?
Nenad Milić, bivši zamenik Ministra policije a sad član LDP kaže da nisu u pitanju nikakve petarde već "pet šest štapina eksploziva", i to vitezita, izuzetno snažnog industrijskog eksploziva koji služi za rušenje građevinskih objekata, što su izjavili ljudi iz MUP-a koji su vršili uviđaj!!! Kako se kasnije u zvaničnom saopštenju MUP-a vitezit pretvorio u petarde, možemo samo da nagađamo.
Ovde je kljakava, cenzurisana vest B 92 o ovom događaju, bez mogućnosti da čitaoci šalju komentare što je inače uobičajeno (sa smešnim obrazloženjem da ih je, zbog izborne ćutnje, tako savetovao advokat), a ovde reakcija samog LDP-a.
Nisam primetio da DS, DSS, mediji, udruženja novinara, NGO-i i ostali imaju šta priopćiti. O ministru policije da i ne govorimo. Ćutanje vlasti može da znači oklevanje da se Čedi da dodatni publicitet pred same izbore (kad i ovako izgleda da će dobiti previše glasova za njihov ukus), ali mnogo pre da i oni sami imaju neke veze sa incidentom.
Jer, kao i u svakom krimi zapletu, pita se: ko ima motiv? Mislim da je ovde odgovor dosta očigledan i jednostavan. Onaj ko žrtvu patološki mrzi i godinama proglašava kriminalcem i narkomanom i kome ona na predstojećim izborima može dramatično pomrsiti račune, uključujući i isterivanje iz buduće vlade. Čini se da je vlast, ili neka njihova kriminalna ispostava, podmentula eksploziv, ali bez želje da ga detonira i ubije Jovanovića, već samo da ga zastraši. To objašnjava i činjenicu da su ga ljudi iz njegovog obezbeđenja tako lako otkrili. On je i bio postavljen da bi bio otkriven i poruka "narkomanu" odaslata (kao što mu je "poetski" odaslata i sa bine novogodišnjeg koncerta pre neki dan).
Mislim da im je to ispao prilično glup i kontraproduktivan potez, što će se verovanto videti i po rezultatima izbora.
20 January 2007
Pssss
B92 blogovi poštuju izbornu tišinu i čak su komentari na vesti ukinuti.
Ali ima li izborna tišina smisla u doba interneta? Ovaj blog pripada Googleu i tehnički nema nikakve veze sa Srbijom, a jednako se vidi u Srbiji kao i sajt B92 ili Politike.
Da bih pokazao da se izborna tišina više ne može kontrolisati, pozivam vas da glasate za Obrena. I komentari su otvoreni.
Ali ima li izborna tišina smisla u doba interneta? Ovaj blog pripada Googleu i tehnički nema nikakve veze sa Srbijom, a jednako se vidi u Srbiji kao i sajt B92 ili Politike.
Da bih pokazao da se izborna tišina više ne može kontrolisati, pozivam vas da glasate za Obrena. I komentari su otvoreni.
19 January 2007
Okrugli sto o Litvinenku
Kategorija:
Svet
Front page maagizine je organizovao vrlo zanimljiv panel o ubistvu Aleksandra Litvinenka, bivšeg ruskog špijuna i novinara, inače Putinovog protivnika koji je otrovan pre mesec i po metodom i supstancom koje je KGB ranije vrlo široko koristio (o tome je na Tržišnom rešenju već bilo dosta reči).
Među panelistima su bivši KGB direktor Oleg Kalugin, Ričard Pajps, poznati istoričar Rusije i Sovjetskog Saveza, disident Vladimir Bukovski i još dvojica bivših bezbednosnih oficira istočnoevropskih službi.
Posebno je vredno spomena svedočenje iz prve ruke Ion Mihai Pacepe, prebeglog šefa bivše rumunske Sekuritetee, koji je bio prisutan na sastanku na kome je Hruščov ubedio tadašnjeg rumunskog diktatora Georgiu Deža da treba likvidirati spoljne neprijatelje i onda optužiti CIA-u čime se "ubijaju dve muve jendim udarcem". Takođe svedoči da je Brežnjev preko KGB poslao radioaktivni talijum Čaušeskuu (isti onaj kojim su ubijani protivnici Kremlja za vreme komunizma i posle i kojim je ubijen i Litvinenko):
In the late 1970s, Leonid Brezhnev gave Ceausescu, via the KGB, radioactive thallium that could be inserted in food to silently kill his own political enemies abroad. The substance was described to Ceausescu as a new generation of the radioactive thallium weapon unsuccessfully used against Khokhlov in West Germany in 1957. (Khokhlov lost all his hair but did not die.) Ceausescu baptized it with the codename “Radu” (from radioactive), and he used it to secretly kill his own political enemies. The polonium 210 that killed Litvinenko looks to me just like an upgraded form of “Radu.”
U ovoj raspravi ima još jedna zanimljiva informacija koja je, za razliku od prethodne, za mene bila potpuna novost: u Rusiji postoji čak i zakonsko pokriće za teorističke aktivnosti FSB u inostranstvu. Ruska Duma je prošlog leta donela zakon kojim se ruskom predsedniku daje moć da koristi službe bezbednosti za eliminisanje "ekstremista" čak i u inostranstvu, pri čemu se definicija ekstremista proširuje sa naoružanih teorističkih grupa i na političke protivnike koji šire neprijateljsku propagandu:
Consider this: in July of this year, the Russian Duma passed a law authorizing the Russian President to use secret services as "death squads" in order to eliminate "extremists" -- even on the foreign territory (Federal Law of 27 July 2006 N 153-F3).
At the same time, the Duma amended another law, expanding the definition of "extremism" to include anyone "libellously" critical of the current Russian regime (Federal Law of 27 July 2006 N 148-F3)
Političke analize prirode Putinovog režima koje se u ovom panelu prirodno nadovezuju na temu Litvinenko ne kazuju mnogo toga novog, čak ni u delu analiza istorijskog zaleđa ruskog autoritarizma i oslanjanja na policijske metode vladavine, ali sve skupa deluje kao dosta realistična i moram priznati, tužna slika Rusije XXI veka. To je slika polufašističke diktature u kojoj vlada jedna kriminalizovana klika bivših KGB-ovaca koji progone i ubijaju političke protivnike, guše svaku nezavisnu misao i medij, i nacionalizuju veliki deo imovine privatnih lica. A sve uz podršku Zapada.
Moj završni komentar je vezan za pogrešnu procenu Putina koju sam i sam imao u prvih dve ili tri godine njegove vladavine. Za razliku od dobrih posmatrača i poznavalaca Rusije, poput Pajpsa, Ljube Sirca ili Džeralda Posta koji su odmah tvrdili da je Putin običan KGB-ovac, aparatčik željan neograničene vlasti i moći a vrlo ograničene vizije, koji će učiniti sve da obnovi diktaturu u Rusiji, ja sam imao iluziju da Putin želi da reformiše zemlju u pravcu mnogo većeg otvaranja, liberalizacije itd, a da je njegov pomalo tvrdi i autoritarni stil vladanja oprostiv i privremen. Izgledalo je čak u jednom trenutku da ide u pravom smeru u ekonomskoj politici, angažmanom Andreja Ilarionova i uvođenjem nekih mera liberalizacije i smanjenja poreza. Ali, sve je bilo vrlo prividno i kratkotrajno. Sad vidim koliko je bilo pogrešno verovati u njega i koliko je bio u pravu Džerald Post, inače politički psiholog, koji je tvrdio da je Putinov mentalni sklop vrlo sličan Miloševićevom.
Među panelistima su bivši KGB direktor Oleg Kalugin, Ričard Pajps, poznati istoričar Rusije i Sovjetskog Saveza, disident Vladimir Bukovski i još dvojica bivših bezbednosnih oficira istočnoevropskih službi.
Posebno je vredno spomena svedočenje iz prve ruke Ion Mihai Pacepe, prebeglog šefa bivše rumunske Sekuritetee, koji je bio prisutan na sastanku na kome je Hruščov ubedio tadašnjeg rumunskog diktatora Georgiu Deža da treba likvidirati spoljne neprijatelje i onda optužiti CIA-u čime se "ubijaju dve muve jendim udarcem". Takođe svedoči da je Brežnjev preko KGB poslao radioaktivni talijum Čaušeskuu (isti onaj kojim su ubijani protivnici Kremlja za vreme komunizma i posle i kojim je ubijen i Litvinenko):
In the late 1970s, Leonid Brezhnev gave Ceausescu, via the KGB, radioactive thallium that could be inserted in food to silently kill his own political enemies abroad. The substance was described to Ceausescu as a new generation of the radioactive thallium weapon unsuccessfully used against Khokhlov in West Germany in 1957. (Khokhlov lost all his hair but did not die.) Ceausescu baptized it with the codename “Radu” (from radioactive), and he used it to secretly kill his own political enemies. The polonium 210 that killed Litvinenko looks to me just like an upgraded form of “Radu.”
U ovoj raspravi ima još jedna zanimljiva informacija koja je, za razliku od prethodne, za mene bila potpuna novost: u Rusiji postoji čak i zakonsko pokriće za teorističke aktivnosti FSB u inostranstvu. Ruska Duma je prošlog leta donela zakon kojim se ruskom predsedniku daje moć da koristi službe bezbednosti za eliminisanje "ekstremista" čak i u inostranstvu, pri čemu se definicija ekstremista proširuje sa naoružanih teorističkih grupa i na političke protivnike koji šire neprijateljsku propagandu:
Consider this: in July of this year, the Russian Duma passed a law authorizing the Russian President to use secret services as "death squads" in order to eliminate "extremists" -- even on the foreign territory (Federal Law of 27 July 2006 N 153-F3).
At the same time, the Duma amended another law, expanding the definition of "extremism" to include anyone "libellously" critical of the current Russian regime (Federal Law of 27 July 2006 N 148-F3)
Političke analize prirode Putinovog režima koje se u ovom panelu prirodno nadovezuju na temu Litvinenko ne kazuju mnogo toga novog, čak ni u delu analiza istorijskog zaleđa ruskog autoritarizma i oslanjanja na policijske metode vladavine, ali sve skupa deluje kao dosta realistična i moram priznati, tužna slika Rusije XXI veka. To je slika polufašističke diktature u kojoj vlada jedna kriminalizovana klika bivših KGB-ovaca koji progone i ubijaju političke protivnike, guše svaku nezavisnu misao i medij, i nacionalizuju veliki deo imovine privatnih lica. A sve uz podršku Zapada.
Moj završni komentar je vezan za pogrešnu procenu Putina koju sam i sam imao u prvih dve ili tri godine njegove vladavine. Za razliku od dobrih posmatrača i poznavalaca Rusije, poput Pajpsa, Ljube Sirca ili Džeralda Posta koji su odmah tvrdili da je Putin običan KGB-ovac, aparatčik željan neograničene vlasti i moći a vrlo ograničene vizije, koji će učiniti sve da obnovi diktaturu u Rusiji, ja sam imao iluziju da Putin želi da reformiše zemlju u pravcu mnogo većeg otvaranja, liberalizacije itd, a da je njegov pomalo tvrdi i autoritarni stil vladanja oprostiv i privremen. Izgledalo je čak u jednom trenutku da ide u pravom smeru u ekonomskoj politici, angažmanom Andreja Ilarionova i uvođenjem nekih mera liberalizacije i smanjenja poreza. Ali, sve je bilo vrlo prividno i kratkotrajno. Sad vidim koliko je bilo pogrešno verovati u njega i koliko je bio u pravu Džerald Post, inače politički psiholog, koji je tvrdio da je Putinov mentalni sklop vrlo sličan Miloševićevom.
Indeks ekonomskih sloboda 2007
Kategorija:
Svet
Izašao je novi indeks Heritage fondacije, sa promenjenom i poboljšanom metodologijom. I dalje neprikosnoveni Hong Kong pa Singapur, onda Australija, SAD, Novi Zeland, UK, Irska... Pogledajte celu listu.
Nije mi jasno zašto i Fraser institut i Heritage i dalje izostavljaju Srbiju sa ovih lista. Ovog puta Heritage kaže da je zbog nasilja i političkog haosa u zemlji, a izostavljeni su još jedino Irak, Sudan i Kongo. I da čitaju samo Tržišno rešenje opet ne bi mislili da je ovde sve tako crno.
Boris Tadić je pre nekoliko meseci održao govor u Heritage fondaciji i to u organizaciji Kima Holmesa, urednika Indeksa. Možda bi trebalo da ga podseti da nije više 1999. Ovaj indeks gleda veliki broj ozbiljnih ljudi i nije najbolja reklama imati Srbiju u društvu sa Irakom, Sudanom i Kongom. Za investitore je važnije šta kaže indeks iza kojeg stoje Heritage & Wall Street Journal nego plaćeni oglas na CNN-u.
Nije mi jasno zašto i Fraser institut i Heritage i dalje izostavljaju Srbiju sa ovih lista. Ovog puta Heritage kaže da je zbog nasilja i političkog haosa u zemlji, a izostavljeni su još jedino Irak, Sudan i Kongo. I da čitaju samo Tržišno rešenje opet ne bi mislili da je ovde sve tako crno.
Boris Tadić je pre nekoliko meseci održao govor u Heritage fondaciji i to u organizaciji Kima Holmesa, urednika Indeksa. Možda bi trebalo da ga podseti da nije više 1999. Ovaj indeks gleda veliki broj ozbiljnih ljudi i nije najbolja reklama imati Srbiju u društvu sa Irakom, Sudanom i Kongom. Za investitore je važnije šta kaže indeks iza kojeg stoje Heritage & Wall Street Journal nego plaćeni oglas na CNN-u.
18 January 2007
Restitucija
Kategorija:
Lične slobode
Prvo, kada su komunisti preuzeli vlast prvo su ubili mnogo ljudi, onda su političke protivnike poslali u zatvor i prinudni rad, ukinuli su slobodu govora i druge lične i političke slobode i na kraju nas ekonomski, socijalno i moralno sve unazadili. E da, oduzeli su i dosta privatne svojine. Ako naslednici bivših vlasnika imaju pravo na nadoknadu, imaju ga i svi ostali koji su u komunizmu oštećeni. A to su svi. Ko onda plaća odštetu?
Recimo Borislav Pekić je proveo svoje najbolje godine u zatvoru i posle morao da emigrira zato što je u gimnazijskim danima organizovao neku smešnu đačku političku grupu. Ko je više oštećen, on ili neko čijem je dedi oduzet lokal u centru?
Drugo, po predstavnicima Lige za zaštitu privatne svojine država bivšim vlasnicima duguje između 50 i 100 milijardi evra. Ali ko je tačno država? Kada se radi o novcu, država ne postoji -- postoje samo poreski obveznici a država je administrator. Kako to da su poreski obveznici iz 2007. dužni nekome čijim je precima nešto oduzeto 1945? Ako prihvatite da sadašnji građani Srbije jesu dužni i odgovorni za to, onda ne treba samo da vrate tu svojinu, nego i da idu u zatvor zbog komunističke pljačke iz 1945.
Treće, argument liberalnih ekonomista da se restitucijom pokazuje da država štiti privatnu svojinu je samozavaravanje. Restitucija nečega što je odavno nestalo nije zaštita postojeće privatne svojine, nego njena preraspodela. I to klasični slučaj preraspodele kada male i organizovane interesne grupe kao što je Liga za zaštitu (sic!) privatne svojine mogu mnogo da dobiju malim oporezivanjem velikog broja nezainteresovanih građana.
17 January 2007
Novi Kongres u akciji 2
Kategorija:
Svet
Novi demokratski Kongres, i njegova predsednica Nensi Pelosi, u koje su i neki američki libertarijanci, poput Niskanena i Lindsaya sa Cato instituta polagali velike nade da će smanjiti kobni rast federalne države, imaju sledeću agendu:
- povećavaju poreze naftnim kompanijama.
- povećavaju minimalnu nadnicu
- obećavaju da će sprečiti "bilo kakvu privatizaciju" social security sistema,
- obećavaju donošenje zakona kojim će se administrativno određivati cene lekova.
Hladan tuš za sve "optimiste", čini mi se.
Ni sad mi nije jasno na osnovu čega su neki američki libertarijanci očekivali išta pozitivno od demokratskog Kongresa, kad ovi nikad nisu ni obećavali (a kamoli da će uraditi) ništa što bi išlo u pravcu deregulacije i smanjenja države. Naprotiv, kao što vidimo, od prvog časa ne kriju svoje namere da primene standardnu tax and spend filozofiju Demokratske stranke.
A ovde je analiza pitanja ko je pravi pobednik kongresnih izbora, i indirektno objašnjenje najavljenih zakonskih mera, kao i onoga što sledi u budućnosti:
The Democrats’ capture of Congress gives unprecedented power to the Congressional Progressive Caucus (CPC)—the organized left wing of the party. Among its expected 70 members in the 110th Congress, at least seven are slated to chair powerful congressional committees and a dozen or more will head subcommittees. In 2005 the Caucus created a fundraising arm, the American Progressive Caucus Policy Foundation (APCPF), whose capacity to inflict long-term damage on American liberty should not be underestimated.
Dakle, ekstremni levičari unutar Demokratske stranke su dobili krila i 12 novih mesta u Kongresu, a neko očekuje da taj Kongres bude sa više sluha za libertarijanske ideje od prethodnog.
- povećavaju poreze naftnim kompanijama.
- povećavaju minimalnu nadnicu
- obećavaju da će sprečiti "bilo kakvu privatizaciju" social security sistema,
- obećavaju donošenje zakona kojim će se administrativno određivati cene lekova.
Hladan tuš za sve "optimiste", čini mi se.
Ni sad mi nije jasno na osnovu čega su neki američki libertarijanci očekivali išta pozitivno od demokratskog Kongresa, kad ovi nikad nisu ni obećavali (a kamoli da će uraditi) ništa što bi išlo u pravcu deregulacije i smanjenja države. Naprotiv, kao što vidimo, od prvog časa ne kriju svoje namere da primene standardnu tax and spend filozofiju Demokratske stranke.
A ovde je analiza pitanja ko je pravi pobednik kongresnih izbora, i indirektno objašnjenje najavljenih zakonskih mera, kao i onoga što sledi u budućnosti:
The Democrats’ capture of Congress gives unprecedented power to the Congressional Progressive Caucus (CPC)—the organized left wing of the party. Among its expected 70 members in the 110th Congress, at least seven are slated to chair powerful congressional committees and a dozen or more will head subcommittees. In 2005 the Caucus created a fundraising arm, the American Progressive Caucus Policy Foundation (APCPF), whose capacity to inflict long-term damage on American liberty should not be underestimated.
Dakle, ekstremni levičari unutar Demokratske stranke su dobili krila i 12 novih mesta u Kongresu, a neko očekuje da taj Kongres bude sa više sluha za libertarijanske ideje od prethodnog.
Novi Kongres u akciji 1
Posle Rockefeller-is-out-of-line/">pretnje dvoje uticajnih senatora Exxon mobilu da prestane sa finansiranjem grupa skeptičnih prema alarmističkim teorijama o globalnom zagrevanju, izgleda da je Exxon mobile shvatio poruku. Stopirali su svoje finansiranje skeptičkih grupa poput Competitive Enterprise Institute i Cato Institute, i pristupili pregovorima o smanjenju CO2.
Sapienti sat.
P. S. Mora da su alarmisti toliko uplašeni da histerično na sve načine pokušavaju da ućutkaju nekoliko firmi koje podržavaju skeptike. Pre godinu-dve su tražili da se zabrani knjiga Bjerna Lomborga Skeptical Environmentalist. Imate ovde i ovde neke komentare vezane za delatnosti novih američkih zakonodavaca po pitanju Exxon Mobilea.
Sapienti sat.
P. S. Mora da su alarmisti toliko uplašeni da histerično na sve načine pokušavaju da ućutkaju nekoliko firmi koje podržavaju skeptike. Pre godinu-dve su tražili da se zabrani knjiga Bjerna Lomborga Skeptical Environmentalist. Imate ovde i ovde neke komentare vezane za delatnosti novih američkih zakonodavaca po pitanju Exxon Mobilea.
Prognoza
Grupne procene daju neočekivano dobre rezultate. U slučaju iz 1907. na stočnoj pijaci 787 prolaznika je igralo nagradnu igru pogađanja težine vola. Neko je posle igre pokupio sve listiće i izračunao prosek. Prosek svih listića je bio 1197, a vo je težio 1198 funti. James Surowiecki ima knjigu "Mudrost gomile" punu ovakvih primera. Iako pojedinačne varijacije mogu biti velike, kod velikih grupa se one u proseku potiru. Veliki broj laika ima bolje šanse da pogodi neku veličinu ili nešto predvidi nego mali broj eksperata.
Mnogo manja grupa laika okupljena oko Centra za slobodno tržište, uključujući i mene, igrala je nagradnu igru prognoze izbora. Na prethodnim izborima grupna prognoza CST je bila veoma blizu konačnim rezultatima. Ovo je sadašnja prognoza:
Mnogo manja grupa laika okupljena oko Centra za slobodno tržište, uključujući i mene, igrala je nagradnu igru prognoze izbora. Na prethodnim izborima grupna prognoza CST je bila veoma blizu konačnim rezultatima. Ovo je sadašnja prognoza:
- SRS -- 86 mandata
- DS -- 68
- DSS&NS -- 49
- G17+ -- 16
- LDP & Co -- 19
- Stranka vojvođanskih Mađara -- 4
- Liga za Sandžak -- 3
- Koalicija Albanaca Preševske doline -- 2
- Mađarska sloga -- 2
- Unija Roma Srbije -- 1
16 January 2007
Srpski univerzitet u bolonjskoj močvari
Kategorija:
Obrazovanje
Kritika bolonjskog procesa u Vremenu. Prava insajderska - autor Dušan Pavlović sa FPN. Njegova analiza kaže otprilike bolonjski proces unosi samo formalne promene na državnim univerzitetima. Meni je ovo logična opservacija, pošto ne izgleda prirodno da subjekt i objekt reforme budu isti ljudi. Mada, ko zna, ako se baron Minhauzen izvukao iz močvare vukući samog sebe za perčin... Izgleda da Pavlović prećutno sumnja u kapacitete srpskog akademskog Minhauzena (ali o tome najmanje govori). Cela priča počinje da se vrti oko - države.
Kvalitet obrazovnog procesa po Bolonji zahteva male grupe, mentorski pristup i slično. E sad, kako to postići na fakultetima koji imaju sumanute cifre upisanih studenata? Pavlović rešava jednačinu za uspešan izalazak iz močvare:
Varijanta A: povećati broj nastavnika. To bi značilo smanjenje plata svima, probleme oko pronalaženja kvalitetnog kadra, problem sa prostorom. Ne ide.
Varijanta B: smanjiti broj studenata. To bi značilo manje školarina, odnosno manje para, odnosno manje plate nastavnika. To bi značilo i manje sredstava iz budžeta. Ne ide.
Varijanta C: smanjiti broj studenata i povećati školarine. To bi bilo "socijalno neprihvatljivo" (citiram). Ne ide.
Varijanta D: smanjiti broj studenata prema proceni fakulteta, povećati budžetska sredstva fakultetima tako "da uprave fakulteta, prilikom pravljenja te procene, ne budu opterećene novcem i platama". Bingo. Ovo je za Pavlovića pravo rešenje. Ako se to ne uradi, doći će do pogubnog ishoda tržišne bitke između privatnih i državnih fakulteta: odliva kadrova i studenata sa državnih fakulteta...
Ja stvarno ne znam zašto tu "katastrofu" Pavlović ne posmatra sa vedrije strane. Uprava i nastavnici konačno će moći da prestanu sa ponižavajućim cenkanjem oko broja studenata. Država će imati manje troškove oko nalaženja dovoljnog broja hangara da smesti one hiljade i hiljade nesrećnika koji upisuju državne fakultete. Da ne pominjem dobrobit studenata (u svim ustanovama). Državni fakulteti će nastaviti da žive u srećnoj zajednici living apart together, neće država dirati svoje omiljene feudalce. To smo već videli. Ceo sistem je istumban (bar formalno), novi zakon je uveden, svi su u bolonjskoj močvari do guše,..a jedina organizaciona promena za koju znam na državnim fakultetima jeste onaj anšlus više škole za vaspitače koji je nedavno izvrši Učiteljski fakultet u Bgd.
Kvalitet obrazovnog procesa po Bolonji zahteva male grupe, mentorski pristup i slično. E sad, kako to postići na fakultetima koji imaju sumanute cifre upisanih studenata? Pavlović rešava jednačinu za uspešan izalazak iz močvare:
Varijanta A: povećati broj nastavnika. To bi značilo smanjenje plata svima, probleme oko pronalaženja kvalitetnog kadra, problem sa prostorom. Ne ide.
Varijanta B: smanjiti broj studenata. To bi značilo manje školarina, odnosno manje para, odnosno manje plate nastavnika. To bi značilo i manje sredstava iz budžeta. Ne ide.
Varijanta C: smanjiti broj studenata i povećati školarine. To bi bilo "socijalno neprihvatljivo" (citiram). Ne ide.
Varijanta D: smanjiti broj studenata prema proceni fakulteta, povećati budžetska sredstva fakultetima tako "da uprave fakulteta, prilikom pravljenja te procene, ne budu opterećene novcem i platama". Bingo. Ovo je za Pavlovića pravo rešenje. Ako se to ne uradi, doći će do pogubnog ishoda tržišne bitke između privatnih i državnih fakulteta: odliva kadrova i studenata sa državnih fakulteta...
Ja stvarno ne znam zašto tu "katastrofu" Pavlović ne posmatra sa vedrije strane. Uprava i nastavnici konačno će moći da prestanu sa ponižavajućim cenkanjem oko broja studenata. Država će imati manje troškove oko nalaženja dovoljnog broja hangara da smesti one hiljade i hiljade nesrećnika koji upisuju državne fakultete. Da ne pominjem dobrobit studenata (u svim ustanovama). Državni fakulteti će nastaviti da žive u srećnoj zajednici living apart together, neće država dirati svoje omiljene feudalce. To smo već videli. Ceo sistem je istumban (bar formalno), novi zakon je uveden, svi su u bolonjskoj močvari do guše,..a jedina organizaciona promena za koju znam na državnim fakultetima jeste onaj anšlus više škole za vaspitače koji je nedavno izvrši Učiteljski fakultet u Bgd.
15 January 2007
Ulaganje u obrazovanje?
Kategorija:
Obrazovanje
Kada vidim kako "efikasno" može biti konstantno i rastuće ulaganje u obrazovanje, stvarno ozbiljno posumnjam u ekspertizu ljudi iz mnogih srpskih stranaka. Bar što se tiče obrazovanja.
Politiko-guruima koji nas navlače da meditiramo uz mantru Ulaganje u obrazovanje = bolje obrazovanje, evo malo razočaravajućih podataka. Ovu Plemenitu Istinu obaraju podaci iz jednog srodnog obrazovnog sistema (makar po efikasnosti). Poslednjih 30 godina u Francuskoj cena školovanja učenika osnovne škole povećana je za 80%. To je imalo sledeće efekte: 6% sedamnaestogodišnjaka danas ima ozbiljne teškoće u čitanju, a 60 000 mladih napusti obrazovni sistem svake godine bez kvalifikacija.
Politiko-guruima koji nas navlače da meditiramo uz mantru Ulaganje u obrazovanje = bolje obrazovanje, evo malo razočaravajućih podataka. Ovu Plemenitu Istinu obaraju podaci iz jednog srodnog obrazovnog sistema (makar po efikasnosti). Poslednjih 30 godina u Francuskoj cena školovanja učenika osnovne škole povećana je za 80%. To je imalo sledeće efekte: 6% sedamnaestogodišnjaka danas ima ozbiljne teškoće u čitanju, a 60 000 mladih napusti obrazovni sistem svake godine bez kvalifikacija.
Web-glasač
Probajte ovde da testirate svoje političke stavove, a oni će vam zauzvrat reći kojoj stranci u Srbiji ste najbliži. Test je malo left biased, mislim da je neka omladinska grupa za ljudska prava, ali nije loša zabava.
Ja sam ispao SPO-ovac.
Ja sam ispao SPO-ovac.
13 January 2007
Bušova nova iračka politika
Kategorija:
Svet
Pre nekoliko dana, američki predsednik je objavio svoju novu strategiju za Irak, po kojoj će posleti dodatnih 21 000 vojnika tamo da bi pomogli iračkoj vladi u stabilizovanju situacije. Uzgred, on je jasno opisao Iran kao zemlju koja podržava teror u Iraku, što uopšte nije u skladu sa preporukama ISG koji su tražili, između ostalog, povlačenje i pregovore sa Iranom i Sirijom. Tako da bi se moglo reći da je mlađi Buš odbio da sluša savetnike svog tate, što po meni treba pozdraviti.
Od komentara, ovde je pohvalni tekst o novom Bušovom iračkom kursu, ovde Cato-v uobičajeni pledoaje za povlačenje i priznanje poraza, a ovde mislim najbolji, Heritage-ov izveštaj.
Od komentara, ovde je pohvalni tekst o novom Bušovom iračkom kursu, ovde Cato-v uobičajeni pledoaje za povlačenje i priznanje poraza, a ovde mislim najbolji, Heritage-ov izveštaj.
Imidž je sve, žeđ je ništa
Kategorija:
Sport
Italijanski automobilski tim Draco Multiracing zahvalan je srpskim poreskim obveznicima:
We are grateful for the interest shown in Serbia (which has involved many important bodies from the Ministry of Sport to many big industry) concerning this project and which permitted it to be finalised... The country is investing greatly in sport and in young people taking part in sporting events and for this reason it believes that the project drawn up for Pavlovic is a good step to go towards the world of Formula 1, and for the image of the country as a whole.
Državne firme i budžet Srbije podržavaju vozača Miloša Pavlovića iz potpuno opskurnog razloga -- ako Miloš osvoji šampionat u kojem sada vozi imaće šansu da se oproba za Formulu 1, pa ako mu i to uspe, Srbija kao celina imaće koristi od toga. Popraviće nam se (ionako dobar) imidž. U međuvremenu Miloš vozi, a vlasnici timova su zahvalni Srbiji.
Ta priča sa ulaganjem u imidž cele zemlje mi nikako ne ide u glavu. Brazil je imao ne Miloša nego Airtona Senu, a Pelea, Romaria i ostale da i ne pominjem, ali nisam primetio da im je nešto pomoglo. A možete li da se setite nekog Novozelanđanina?
We are grateful for the interest shown in Serbia (which has involved many important bodies from the Ministry of Sport to many big industry) concerning this project and which permitted it to be finalised... The country is investing greatly in sport and in young people taking part in sporting events and for this reason it believes that the project drawn up for Pavlovic is a good step to go towards the world of Formula 1, and for the image of the country as a whole.
Državne firme i budžet Srbije podržavaju vozača Miloša Pavlovića iz potpuno opskurnog razloga -- ako Miloš osvoji šampionat u kojem sada vozi imaće šansu da se oproba za Formulu 1, pa ako mu i to uspe, Srbija kao celina imaće koristi od toga. Popraviće nam se (ionako dobar) imidž. U međuvremenu Miloš vozi, a vlasnici timova su zahvalni Srbiji.
Ta priča sa ulaganjem u imidž cele zemlje mi nikako ne ide u glavu. Brazil je imao ne Miloša nego Airtona Senu, a Pelea, Romaria i ostale da i ne pominjem, ali nisam primetio da im je nešto pomoglo. A možete li da se setite nekog Novozelanđanina?
12 January 2007
Boža završava za Harvard
Sa mojim profesorom sa Harvarda dogovorio sam se da svake godine tri do pet naših studenata tamo studira.
Izgleda da je Harvard ukinuo standardnu proceduru prijema. Sada treba samo da se javite premijeru Đeliću.
Nije samo jasno da li to već važi ili će važiti samo ako on postane premijer. Ako je prvo, šta se čeka? Ako je drugo, nije li to ucena?
Izgleda da je Harvard ukinuo standardnu proceduru prijema. Sada treba samo da se javite premijeru Đeliću.
Nije samo jasno da li to već važi ili će važiti samo ako on postane premijer. Ako je prvo, šta se čeka? Ako je drugo, nije li to ucena?
Ekonomski program LDP-a
Ovde sam ukratko raspravljao o ekonomskim programima DS i G 17 plus.
Međutim, sad nam je predstavljen i program LDP koji je pisao Vladimir Gligorov.
To izgleda dosta bolje od svega drugog što se može pročitati kod naših stranaka. Liberalizacija otvaranje, smanjenje državne potrošnje, državnih intervencija u privredu itd. Posebno značajnim smatram obećanje da treba smanjiti potrošnju države ispod 40% GDP, naglašavanje fiskalne decentalizacije i veće uloge tržišnih mehanizama u zdravstvu, školstvu i penzionom sistemu.
Iako i u ovom programu ima neodređenog fraziranja, ipak, program je daleko ispred svih drugih koje sam do sada video po jasnoći mera koje perdlaže i stepenu njihovog tržišnog usmerenja.
Kao što Washington Post i WSJ podržavaju kandidate pred izbore, evo da ja kao deo TR predložim: ako uopšte glasate na narednim izborima - glasajte za LDP koaliciju.
Međutim, sad nam je predstavljen i program LDP koji je pisao Vladimir Gligorov.
To izgleda dosta bolje od svega drugog što se može pročitati kod naših stranaka. Liberalizacija otvaranje, smanjenje državne potrošnje, državnih intervencija u privredu itd. Posebno značajnim smatram obećanje da treba smanjiti potrošnju države ispod 40% GDP, naglašavanje fiskalne decentalizacije i veće uloge tržišnih mehanizama u zdravstvu, školstvu i penzionom sistemu.
Iako i u ovom programu ima neodređenog fraziranja, ipak, program je daleko ispred svih drugih koje sam do sada video po jasnoći mera koje perdlaže i stepenu njihovog tržišnog usmerenja.
Kao što Washington Post i WSJ podržavaju kandidate pred izbore, evo da ja kao deo TR predložim: ako uopšte glasate na narednim izborima - glasajte za LDP koaliciju.
11 January 2007
Boudreaux o globalnom zagrevanju
Ovde. Svako ko zna o kome pričam ne potrebuje dalje ubeđivanje da čita. Za one koji ne znaju - Donald J. Boudreaux, dekan Ekonomskog fakulteta na George Mason Univerzitetu, i moderator Cafe Hayek bloga.
Antitrust u Evropi
Dobar tekst gde se analizira praksa evropske antimonopolske politike u slučajevima Grundig United Brands. Staro pravilo da antitrustni zvaničnici teže da umesto potrošača odluče šta je korisno za njih i ovde je na delu. Sledeća dva pasaža opisuju neke elementarne činjenice koje bi bile dovoljne da se ti zakoni potpuno ukinu:
After the antitrust measure, then, the market is not more competitive. Instead it simply has a different competitive structure. Is the post-intervention structure more efficient than the unhampered one? Because this intervention favors one group of customers at the expense of another, it is impossible to tell. What we can know is that the structure of the competition has been changed away from the pattern driven by consumer demand toward a criterion arbitrarily determined by the antitrust authority,
i
From an economical point of view, however, the cost of entry cannot be considered a barrier to entry. Of course, every business requires initial investments and the larger the business the higher will be the upfront cost. But to consider the cost of entry an illegitimate barrier is to say that anyone — no matter how poor, inexperienced, or inefficient — should be able to compete with United Brand.
After the antitrust measure, then, the market is not more competitive. Instead it simply has a different competitive structure. Is the post-intervention structure more efficient than the unhampered one? Because this intervention favors one group of customers at the expense of another, it is impossible to tell. What we can know is that the structure of the competition has been changed away from the pattern driven by consumer demand toward a criterion arbitrarily determined by the antitrust authority,
i
From an economical point of view, however, the cost of entry cannot be considered a barrier to entry. Of course, every business requires initial investments and the larger the business the higher will be the upfront cost. But to consider the cost of entry an illegitimate barrier is to say that anyone — no matter how poor, inexperienced, or inefficient — should be able to compete with United Brand.
Ekonomisti o politici
Teskt Branka Milanovića i reakcija Vlade Gligorova. Glavno pitanje je da li je SRS "sistemska" stranka. Milanović kaže da nije, Gligorov kaže da ako SRS nije, onda po istim kriterijumima ni neke druge kao DS ili DSS nisu.
Ja vidim zašto je SRS ekstremna, ali ne vidim zašto nije sistemska. To su postali na izborima 2000. godine kada su posle prebrojavanja glasova među prvima proglasili Koštunicu pobednikom. Par godina kasnije DS je manipulisao poslaničkim karticama i glasanjem u Skupštini Srbije. Po pitanju prihvatanja pravila igre izborne demokratije, SRS je jedna od boljih na srpskoj političkoj sceni.
Ja vidim zašto je SRS ekstremna, ali ne vidim zašto nije sistemska. To su postali na izborima 2000. godine kada su posle prebrojavanja glasova među prvima proglasili Koštunicu pobednikom. Par godina kasnije DS je manipulisao poslaničkim karticama i glasanjem u Skupštini Srbije. Po pitanju prihvatanja pravila igre izborne demokratije, SRS je jedna od boljih na srpskoj političkoj sceni.
10 January 2007
Opet bizarno o slobodnoj volji
Nedavno sam imala komentar o tekstu iz Economist-a u kome se prognozira kako će liberalna teorija uskoro izgubiti smisao. Poenta tog teksta bila je sledeća: liberalizam počiva na slobodnoj volji, a nje više neće biti kada hiper-uber nauka otkrije sve determinizme koji deluju u prirodi&društvu, a koji su, naravno, obavezno materijalni, hemijski, fizički...
Autor je naveo primer nekakve totalno nevoljno indukovane pedofilije, odnosno slučaj čoveka koji (samo?) zbog tumora postaje pedofil. Sličan slučaj nađoh ovde: duboko religiozni čovek izgubio je seksualne inhibicije nakon pada sa krana. Postao je gotovo raspomamljeni seksualni manijak i počeo vrlo neprikladno da se ponaša za jednog finog oženjenog, posvećenog i religioznog tipa. Elem, kakve veze imaju budućnost liberalne misli, sloboda volje i ovaj nesrećni čovek? Epilog priče je u tome što je dotični Mr. dobio naknadu od 3 miliona funti za ovu svoju bizarnu nezgodu. Eto ga liberalizam. Živ i zdrav. Slobodna volja metafizičarima, sloboda volje liberalima!
Autor je naveo primer nekakve totalno nevoljno indukovane pedofilije, odnosno slučaj čoveka koji (samo?) zbog tumora postaje pedofil. Sličan slučaj nađoh ovde: duboko religiozni čovek izgubio je seksualne inhibicije nakon pada sa krana. Postao je gotovo raspomamljeni seksualni manijak i počeo vrlo neprikladno da se ponaša za jednog finog oženjenog, posvećenog i religioznog tipa. Elem, kakve veze imaju budućnost liberalne misli, sloboda volje i ovaj nesrećni čovek? Epilog priče je u tome što je dotični Mr. dobio naknadu od 3 miliona funti za ovu svoju bizarnu nezgodu. Eto ga liberalizam. Živ i zdrav. Slobodna volja metafizičarima, sloboda volje liberalima!
Surovo i s predumišljajem
Slava mu!?
Politika ne prestaje da žali za Sadamom. U svečanom tonu:
Нема сумње да је Садам био окрутни диктатор. Био је уверен да је све што је чинио радио за величину Ирака. Зато је без кајања стао под вешала. Одбио је повез преко очију, није ни врат хтео да повије док су му намицали омчу.
Posebno su osetljivi što je vešanje izvedeno jutro pre Bajrama i što ga dželat nije sačekao završi molitvu. Možda oni jesu ali Iračani nisu. Svi znaju da je Sadam do svrgavanja bio potpuni nevernik koji se samo povremeno prikazivao u religioznom svetlu da bi odobrovoljio narod. Njegov sin Udaj je imao specijalnu palatu sa haremom i kolekcijom alkohola, kao pravi musliman. (Drugi je čuvao tigrove). Ubio je sve najveće šiitske sveštenike koje je stigao -- između ostalih i celu porodicu al-Sadr, zbog čega sada mladi i neuki Muktada kao jedini preživeli al-Sadr može da radi šta hoće. Niko drugi nego Sadam nije kriv i za postojanje fenomena Muktade. Pa naravno da će njegovi sledbenici snimiti i staviti na internet.
Нема сумње да је Садам био окрутни диктатор. Био је уверен да је све што је чинио радио за величину Ирака. Зато је без кајања стао под вешала. Одбио је повез преко очију, није ни врат хтео да повије док су му намицали омчу.
Posebno su osetljivi što je vešanje izvedeno jutro pre Bajrama i što ga dželat nije sačekao završi molitvu. Možda oni jesu ali Iračani nisu. Svi znaju da je Sadam do svrgavanja bio potpuni nevernik koji se samo povremeno prikazivao u religioznom svetlu da bi odobrovoljio narod. Njegov sin Udaj je imao specijalnu palatu sa haremom i kolekcijom alkohola, kao pravi musliman. (Drugi je čuvao tigrove). Ubio je sve najveće šiitske sveštenike koje je stigao -- između ostalih i celu porodicu al-Sadr, zbog čega sada mladi i neuki Muktada kao jedini preživeli al-Sadr može da radi šta hoće. Niko drugi nego Sadam nije kriv i za postojanje fenomena Muktade. Pa naravno da će njegovi sledbenici snimiti i staviti na internet.
09 January 2007
Ministry of Silly Walks
Pajtonovci bi danas našli nepresušnu inspiraciju u inovacijama francuske politike&birokratije. Nakon ministarstava socijalne kohezije, solidarnosti, decentralizacije i sličnih bizarnih tela, naziremo uvođenje još jednog - za beskućnike. Nova politička mantra glasi kao ona reklama: "Gajba za sve"! Širak planira da realizuje ljudsko pravo na stan. Kome trebaju kvadrati, ode kod nadležnih i nema više niko da kampuje pored Sene. Ta performativna parada sa beskućnicima je, usput budi rečeno, divan primer rentsikerske škole smera "uhvati na sentiš" koju praktikuje organizacija zabavnog naziva Deca Don Kihota ( "Les Enfants de Don Quichotte").
Ne znam šta je brižnu Marijanu sprečavalo do sada u realizaciji ovog plemenitog prava na stan(kad ga i francuski ustav pominje). Možda to što ideja mnogo liči na scenario za nastavak onih dragih serija Leteći cirkus...ili Yes, Prime Minister?
Ne znam šta je brižnu Marijanu sprečavalo do sada u realizaciji ovog plemenitog prava na stan(kad ga i francuski ustav pominje). Možda to što ideja mnogo liči na scenario za nastavak onih dragih serija Leteći cirkus...ili Yes, Prime Minister?
Nauka, bre
Svetska oligarhija, dok u potpunosti ne ostvari svoj cilj – potčinjavanje svojim interesima privrede određene konkretne zemlje i izvlačenjem iz njih maksimalnih profita – nekoliko godina unapred pronalazi i priprema domaću kvazi elitu (pre svega, mondijalističke provinijencije koja po svom mentalnom sklopu ima materijalistički pogled na svet i u skladu sa njim usvojeni sistem vrednosti) koja bi u pogodnom trenutku zauzela ključna mesta u državi. Kada se stvore političke pretpostavke za to, od naročitog značaja je da se pripadnici te elite nađu i na mestima sa kojih treba da se kreiraju i sprovode ekonomske promene u zemlji. Preko njih se nude već gotova rešenja za vođenje ekonomske politike (po pravilu, u duhu Vašingtonskog konsenzusa ), predlažu se i “nezavisni” ekonomski eksperti i savetnici iz inostranstva, te se obećava izdašna ekonomska pomoć.
Ovo je sa sajta onog naučnog časopisa kojeg, kako smo saznali, osim Telekoma Srbije finansira i Ministarstvo za nauku itd.
Ovo je sa sajta onog naučnog časopisa kojeg, kako smo saznali, osim Telekoma Srbije finansira i Ministarstvo za nauku itd.
08 January 2007
Hvala ti Ivice
"Mi smo 10 godina uspešno čuvali Srbiju od tranzicije"
Ivica Dačić
Što se mene tiče ovo je izjava godine 2007, takmičenje je završeno.
Ivica Dačić
Što se mene tiče ovo je izjava godine 2007, takmičenje je završeno.
Čudesno jak dinar
Kategorija:
Trgovina
Za Mlađena Kovačeviča rast dinara je čudo:
Као један од индикатора пада конкурентности привреде, али истовремено као последица прецењене вредности националне валуте, јесте изражен раст спољнотрговинског и дефицита текућих трансакција са иностранством. ...
Додајмо да је у прошлој години био готово девет пута већи него 2000. године. Иако у таквим условима вредност динара расте, а приори је јасно да је то последица стицаја околности, боље рећи тешких деформација и на страни понуде и на страни тражње девиза. Поготово је нелогично да је амерички долар толико изгубио вредност према динару, ако се зна да Србија ни у једној битној делатности, у последњих неколико година, па ни у 2006, није смањила огроман јаз у односу на привредна кретања у САД.
Akademik Kovačević iznosi teoriju da spoljnotrgovinski bilans i kurs zavise od konkurentnosti; da konkurentnost Srbije pada u odnosu na SAD a deficit raste; ali da dinar, umesto da zbog toga pada u odnosu na dolar, nekako ipak raste.
Dakle iznosi teoriju, onda kaže da je stvarnost demantuje, i onda to nazove čudom! Kaže nelogično je. Ne pada mu na pamet da mu je možda teorija pogrešna. Teorija je u redu, ali greši dinar, nije obavešten u kojem smeru treba da se kreće.
Već sam se izjašnjavao na blogu i drugim mestima, ali da ponovim šta mislim o ovome: Kurs dinara raste zbog velikog priliva investicija, doznaka i donacija u zemlju i što Vlada ograničavanjem izlaska kapitala i destimulisanjem uvoza ne dozvoljava devizama da izađu iz zemlje. Deficit postoji zbog te iste stvari, velikog priliva deviza. Da nema ograničenja izlazu deviza iz zemlje deficit bi bio još veći (što bi bilo dobro) a kurs dinara prirodno niži (što bi takođe bilo dobro). Takozvana konkurentnost nema veze sa ovim. I spoljnotrgovinski bilans i kurs su najvećim delom posledica kapitalnih tokova.
Као један од индикатора пада конкурентности привреде, али истовремено као последица прецењене вредности националне валуте, јесте изражен раст спољнотрговинског и дефицита текућих трансакција са иностранством. ...
Додајмо да је у прошлој години био готово девет пута већи него 2000. године. Иако у таквим условима вредност динара расте, а приори је јасно да је то последица стицаја околности, боље рећи тешких деформација и на страни понуде и на страни тражње девиза. Поготово је нелогично да је амерички долар толико изгубио вредност према динару, ако се зна да Србија ни у једној битној делатности, у последњих неколико година, па ни у 2006, није смањила огроман јаз у односу на привредна кретања у САД.
Akademik Kovačević iznosi teoriju da spoljnotrgovinski bilans i kurs zavise od konkurentnosti; da konkurentnost Srbije pada u odnosu na SAD a deficit raste; ali da dinar, umesto da zbog toga pada u odnosu na dolar, nekako ipak raste.
Dakle iznosi teoriju, onda kaže da je stvarnost demantuje, i onda to nazove čudom! Kaže nelogično je. Ne pada mu na pamet da mu je možda teorija pogrešna. Teorija je u redu, ali greši dinar, nije obavešten u kojem smeru treba da se kreće.
Već sam se izjašnjavao na blogu i drugim mestima, ali da ponovim šta mislim o ovome: Kurs dinara raste zbog velikog priliva investicija, doznaka i donacija u zemlju i što Vlada ograničavanjem izlaska kapitala i destimulisanjem uvoza ne dozvoljava devizama da izađu iz zemlje. Deficit postoji zbog te iste stvari, velikog priliva deviza. Da nema ograničenja izlazu deviza iz zemlje deficit bi bio još veći (što bi bilo dobro) a kurs dinara prirodno niži (što bi takođe bilo dobro). Takozvana konkurentnost nema veze sa ovim. I spoljnotrgovinski bilans i kurs su najvećim delom posledica kapitalnih tokova.
06 January 2007
Mit
Ako bacite žabu u vrelu vodu odmah će skočiti napolje. Ali ako je stavite u hladnu i polako zagrevate, ostaće u vodi i kuvati do smrti.
To ipak nije tačno.
To ipak nije tačno.
Prazno 14 ambasada zbog stranačkih interesa!
Blic je u panici, ne zna šta da radi...
A šta bi se tačno promenilo da je tih 14 ambasada puno?
Diplomatija je najprecenjenija državna funkcija. Srbiji je dovoljno desetak ambasada u svetu. Letos kad je počeo rat u Libanu mediji su osuli drvlje i kamenje po Ambasadi Srbije u Siriji zaduženoj i za Liban jer nije na vreme pomogla famoznom Marku Ristanoviću da se evakuiše iz Libana. Pa šta je ambasada, osiguravajuće društvo? Osim nekoliko ključnih ambasada kao što su Vašington, Brisel, Moskva itd. Srbiji je potrebno vrlo malo stalnih misija. U principu ambasade najviše koriste dijaspori, tj. onima koji i ne plaćaju porez za njih.
Ali diplomatija je uopšte prekrivena misterijom i prećutno se podrazumeva da se u tim ambasadama nešto važno dešava. To važi i za druge zemlje, ne samo Srbiju.
A šta bi se tačno promenilo da je tih 14 ambasada puno?
Diplomatija je najprecenjenija državna funkcija. Srbiji je dovoljno desetak ambasada u svetu. Letos kad je počeo rat u Libanu mediji su osuli drvlje i kamenje po Ambasadi Srbije u Siriji zaduženoj i za Liban jer nije na vreme pomogla famoznom Marku Ristanoviću da se evakuiše iz Libana. Pa šta je ambasada, osiguravajuće društvo? Osim nekoliko ključnih ambasada kao što su Vašington, Brisel, Moskva itd. Srbiji je potrebno vrlo malo stalnih misija. U principu ambasade najviše koriste dijaspori, tj. onima koji i ne plaćaju porez za njih.
Ali diplomatija je uopšte prekrivena misterijom i prećutno se podrazumeva da se u tim ambasadama nešto važno dešava. To važi i za druge zemlje, ne samo Srbiju.
NSPM
Nova srpska politička misao se upravo diskvalifikovala. Obratite pažnju na ktitora na vrhu sajta. Ko će pomoći ako ne javno preduzeće, čiji je direktor slučajno u rukovodstvu DSS-a.
Što ne znači da ponekad nemaju dobre tekstove, npr. kolega Janković ili Zoran Ćirjaković.
Što ne znači da ponekad nemaju dobre tekstove, npr. kolega Janković ili Zoran Ćirjaković.
05 January 2007
Kampanja?
Kako je moguće da u jeku predizborne kampanje neko obećava povećanje poreza? Da li je Parivodić zaboravio na izbore ili glasače u Srbiji porezi i te sitnice ne interesuju?
04 January 2007
Redakcijski komentari
Ne znam na osnovu čega naši mediji donose ovakve zaključke. Ovo je iz redakcijskih komentara:
Danas:
Taj svet je mirno, gotovo bez glasa protesta, posmatrao lakrdiju od suđenja u Bagadu, koje se svelo na puki preki sud gde se od prvog udarca čekića presedavajućeg sudskog veća znalo kakav će biti konačan ishod.
Politika:
Остало је запамћено и да су америчке окупационе власти у Ираку одмах по „ослобађању” ове несрећне земље суспендовале смртну казну и да су је вратиле на снагу пошто је Садам ухваћен, с намером да и на њему буде примењена. Садаму је судио „ирачки” суд, али су Американци обучавали судије и плаћали судске рачуне.
Ovi komentari su toliko proizvoljni da je žalosno na kojem nivou se odvija javna rasprava u Srbiji. Ni izdaleka ne odgovaraju istini. I ne radi se o drugačijem mišljenju, već o falsifikovanju podatka.
Zbog čega je suđenje bilo lakrdija kao što kaže Danas? Tužilac je izabrao jedan lako dokaziv slučaj od mnogih koje je mogao. Svedoka je bilo na pretek a zločin jasan.
To da je smrtna kazna uvedena zbog Sadama, kao što kaže Politika je notorna neistina, što je poznato svakome ko i površno prati Irak. Smrtna kazna je uvedena iračkim ustavom. Ustav su pisali Iračani i stranci nisu mogli da učestvuju u procesu. UN, Ambasada SAD ili organizacije kao USAID su pokušavale da se umešaju ali im nije polazilo za rukom. Dobile su gotov tekst ustava kada ga je irački ustavni komitet završio. Smrtnu kanzu je bilo ukinulo okupaciono administraciono telo za vreme svoje prelazne vlasti, ali su je onda Iračani sa predajom vlasti ponovo ustavom uveli.
Danas:
Taj svet je mirno, gotovo bez glasa protesta, posmatrao lakrdiju od suđenja u Bagadu, koje se svelo na puki preki sud gde se od prvog udarca čekića presedavajućeg sudskog veća znalo kakav će biti konačan ishod.
Politika:
Остало је запамћено и да су америчке окупационе власти у Ираку одмах по „ослобађању” ове несрећне земље суспендовале смртну казну и да су је вратиле на снагу пошто је Садам ухваћен, с намером да и на њему буде примењена. Садаму је судио „ирачки” суд, али су Американци обучавали судије и плаћали судске рачуне.
Ovi komentari su toliko proizvoljni da je žalosno na kojem nivou se odvija javna rasprava u Srbiji. Ni izdaleka ne odgovaraju istini. I ne radi se o drugačijem mišljenju, već o falsifikovanju podatka.
Zbog čega je suđenje bilo lakrdija kao što kaže Danas? Tužilac je izabrao jedan lako dokaziv slučaj od mnogih koje je mogao. Svedoka je bilo na pretek a zločin jasan.
To da je smrtna kazna uvedena zbog Sadama, kao što kaže Politika je notorna neistina, što je poznato svakome ko i površno prati Irak. Smrtna kazna je uvedena iračkim ustavom. Ustav su pisali Iračani i stranci nisu mogli da učestvuju u procesu. UN, Ambasada SAD ili organizacije kao USAID su pokušavale da se umešaju ali im nije polazilo za rukom. Dobile su gotov tekst ustava kada ga je irački ustavni komitet završio. Smrtnu kanzu je bilo ukinulo okupaciono administraciono telo za vreme svoje prelazne vlasti, ali su je onda Iračani sa predajom vlasti ponovo ustavom uveli.
03 January 2007
Enron i ekonomisti
Jonathan Weil je novinar koji je prvi posumnjao da Enron nije tako sjajan kao što je izgledalo. Njegov članak je 2000. izazvao lavinu reakcija što se završilo bankrotom Enrona.
Weil and the Enron officials then had a long conversation about how certain Enron was about its estimates of future earnings. “They were telling me how brilliant the people who put together their mathematical models were,” Weil says. “These were M.I.T. Ph.D.s. I said, ‘Were your mathematical models last year telling you that the California electricity markets would be going berserk this year? No? Why not?’ They said, ‘Well, this is one of those crazy events.’
Ceo tekst.
Weil and the Enron officials then had a long conversation about how certain Enron was about its estimates of future earnings. “They were telling me how brilliant the people who put together their mathematical models were,” Weil says. “These were M.I.T. Ph.D.s. I said, ‘Were your mathematical models last year telling you that the California electricity markets would be going berserk this year? No? Why not?’ They said, ‘Well, this is one of those crazy events.’
Ceo tekst.
01 January 2007
Da država stane iza nas
Aleksandar Šapić nam želi:
Najveća želja velikog vaterpolo asa je da u našoj državi konačno svi počnu da žive kako treba, a recept za tako nešto vidi u velikom radu i u jakoj državi koja će stati iza svojih građana.
Najveća želja velikog vaterpolo asa je da u našoj državi konačno svi počnu da žive kako treba, a recept za tako nešto vidi u velikom radu i u jakoj državi koja će stati iza svojih građana.
30 December 2006
Reakcije
Tri vrste reakcija u Srbiji na egzekuciju Sadama Huseina:
1 - Tako mu i treba
Ovih ima najmanje ali se mogu naći među komentarima na B92. Mi smo se u ranijem postu izjasnili u tom pravcu.
2 - Bio je zločinac ali smrtna kazna nije primerena bilo kome
Ovo je naš politički i intelektualni mainstream koji uglavnom ne razmišlja samostalno nego ponavlja šta god čuje iz Brisela. Ipak, razumljivo je da ima ljudi koji se dosledno protive smrtnoj kazni bez obzria na zločin.
3 - Sve su to režirali Amerikanci i Bušova kaubojska pravda.
Ovo su amaterski komentari. Šta god se misli o američkoj spoljnoj politici činjenice su da je iračka vlada samostalna i demokratski izabrana, da smrtna kazna tamo postoji, da je suđenje bilo dovoljno regularno i da je dokaza o masovnim ubistvima više nego dovoljno. Ali su izgleda najbrojniji. Čak i Ljiljana Smajlović, urednik Politike koja redovno prati događaje iz sveta: "Ovo je stara američka odluka koja je sada samo sprovedena, i teško je o njoj govoriti kao o demokratskoj ili legalnoj stvari."
1 - Tako mu i treba
Ovih ima najmanje ali se mogu naći među komentarima na B92. Mi smo se u ranijem postu izjasnili u tom pravcu.
2 - Bio je zločinac ali smrtna kazna nije primerena bilo kome
Ovo je naš politički i intelektualni mainstream koji uglavnom ne razmišlja samostalno nego ponavlja šta god čuje iz Brisela. Ipak, razumljivo je da ima ljudi koji se dosledno protive smrtnoj kazni bez obzria na zločin.
3 - Sve su to režirali Amerikanci i Bušova kaubojska pravda.
Ovo su amaterski komentari. Šta god se misli o američkoj spoljnoj politici činjenice su da je iračka vlada samostalna i demokratski izabrana, da smrtna kazna tamo postoji, da je suđenje bilo dovoljno regularno i da je dokaza o masovnim ubistvima više nego dovoljno. Ali su izgleda najbrojniji. Čak i Ljiljana Smajlović, urednik Politike koja redovno prati događaje iz sveta: "Ovo je stara američka odluka koja je sada samo sprovedena, i teško je o njoj govoriti kao o demokratskoj ili legalnoj stvari."
Srećna Nova godina
Čestitike svim čitaocima Tržišnog Rešenja povodom Nove godine i od mene.
Vlada Srbije je ipak bila malo selektivnija od nas u svojim čestitikama. Oni su čestitali Novu godinu samo svojim zaposlenima, i to 13-om platom, u proseku 25-30 000 dinara.
Srećna Nova.
Vlada Srbije je ipak bila malo selektivnija od nas u svojim čestitikama. Oni su čestitali Novu godinu samo svojim zaposlenima, i to 13-om platom, u proseku 25-30 000 dinara.
Srećna Nova.
29 December 2006
Vodič za novogodišnji filmski program
Kvantitativna ocena političkog stava glumaca, sumirana za sve glumce koji igraju u određenim filmovima - rezultat su filmovi rangirani od "toksično levih" do "konzervativnih", sa prelaznim varijantama. Zanimljivo bi bilo porediti rangiranje na osnovu sadržaja filmova sa ovom skalom...
Srećna Nova godina čitaocima bloga Tržišno rešenje!
Srećna Nova godina čitaocima bloga Tržišno rešenje!
28 December 2006
Zdravstvena zaštita u Kanadi
Fraser Institute uradio novi izveštaj o stanju kanadskog zdravstvenog sistema. Evo zaključaka:
- Kanada troši na zdravstvenu zaštitu gotovo najviše među zemljama OECD-a u kojima postoji univerzalno pravo na zaštitu (drugo mesto posle Islanda)
- Kanada nije prva ni u jednom merenju sedam indikatora kvaliteta zdravstvene zaštite (dostupnost zaštite i sl.)
- Kanada ima slabije efekte lečenja nego zemlje u kojima postoji mogućnost privatnog lečenja
- Kanađani sa niskim prihodima više su nezadovoljni sistemom zaštite nego oni sa natprosečnim prihodima, mada je sistem zamišljen da postigne equality, equity, justice...
- Kanada je neverovatan fenomen - formalno privatne bolnice ne mogu da pružaju privatne usluge, već funcionišu kao pseudo-državne: država odlučuje o platama zaposlenih, o investicijama, o zatvaranju bolnica...
- Kanada troši na zdravstvenu zaštitu gotovo najviše među zemljama OECD-a u kojima postoji univerzalno pravo na zaštitu (drugo mesto posle Islanda)
- Kanada nije prva ni u jednom merenju sedam indikatora kvaliteta zdravstvene zaštite (dostupnost zaštite i sl.)
- Kanada ima slabije efekte lečenja nego zemlje u kojima postoji mogućnost privatnog lečenja
- Kanađani sa niskim prihodima više su nezadovoljni sistemom zaštite nego oni sa natprosečnim prihodima, mada je sistem zamišljen da postigne equality, equity, justice...
- Kanada je neverovatan fenomen - formalno privatne bolnice ne mogu da pružaju privatne usluge, već funcionišu kao pseudo-državne: država odlučuje o platama zaposlenih, o investicijama, o zatvaranju bolnica...
Heritage, Hrvatska i EU
Ovde je tekst Heritageovog analitičara John Blundella o odnosima EU i SAD. Na kraju teksta, što je posebno zanimljivo je njegovo otvoreno pismo hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu od marta prošle godine, gde ga upozorava na opasnosti hrvatskog ulaska u EU. Napisano je u obliku "10 pitanja koja svaki Hrvat treba da odgovori za sebe pre nego što uđete u EU".
Jedan od glavnih Blundellovih argumenata je tipa "juče ste izašli iz Brozovog socijalizma. Da li želite ponovo nešto slično, samo pod briselskom zastavom". Takođe ima dosta o evropskoj nezaposlenosti, gubitku suvereniteta, korumpiranosti evro-političara, trgovinskom zatvaranju EU prema spoljnjem svetu, preteranoj regulaciji, sumanutosti CAP-a itd. Posebno je zastrašujući podatak iz ovog pisma (nezavisno čak od njegove osnovne poente) o proneverama i krađama Evropske komisije, gde je dokazano pronevereno za oko 700 miliona evra samo 2002, a procene su da u proseku "nestane" godišnje oko 4 milijarde!
Jedan od glavnih Blundellovih argumenata je tipa "juče ste izašli iz Brozovog socijalizma. Da li želite ponovo nešto slično, samo pod briselskom zastavom". Takođe ima dosta o evropskoj nezaposlenosti, gubitku suvereniteta, korumpiranosti evro-političara, trgovinskom zatvaranju EU prema spoljnjem svetu, preteranoj regulaciji, sumanutosti CAP-a itd. Posebno je zastrašujući podatak iz ovog pisma (nezavisno čak od njegove osnovne poente) o proneverama i krađama Evropske komisije, gde je dokazano pronevereno za oko 700 miliona evra samo 2002, a procene su da u proseku "nestane" godišnje oko 4 milijarde!
26 December 2006
Tako mlad a već NIP-om ovenčan
Kategorija:
Obrazovanje
Kada odete na sajt Univerziteta Singidunum, na naslovnoj strani stoji: Univerzitet Singidunum je mlada akademska institucija formirana 17. januara 2005. godine, kada je rešenjem Republičkog Saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja broj 612-00-663/2004-04 dobila saglasnost na Elaborat o opravdanosti osnivanja. (bold moj). Neki programi tek počinju ove godine. Logično, ljudi se lagano zagrevaju, ne može se Akademska Tvrđava napraviti preko noći.
Uprkos tome, jedna mudra Vlada (na slici: akademsko-ministarski trust mozgova) ume da prepozna ekspertizu i u embrionalnoj fazi...Na sajtu Univerziteta piše: Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment je učestvovao na tenderu Nacionalnog investicionog plana Srbije u oblasti turizma i obezbedio izradu četiri značajna projekta. Oni će obuhvatiti hotelsko poslovanje, poslovanje turističkih agencija, upravljanje finansiranjem u turizmu i upravljanje turističkim destinacijama u Srbiji. Svi ovi projekti su sastavni delovi generalnog projekta pod nazivom „Edukacija zaposlenih u turizmu“. To znači da će Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment edukovati zaposlene kadrove u oblasti turizma u Srbiji kroz odgovarajuće seminare, kojima se planira da bude obuhvaćeno preko 2 000 učesnika. (moj bold)
Buš pristaje na povećanje minimalnih nadnica
A propos jednog komentara čitaoca na nekom od prethodnih postova - evo koja je posledica apela 600 ekonomista i 5 nobelovaca da se povećaju minimalne nadnice u Americi. Predsednik Buš se pridružuje ekonomistima, Nensi Pelosi i Hilari Klinton.
Politička orijentacija akademije
Uvek je zanimljiva rasprava o političkoj (i svetonazornoj) orijentaciji akademije. Generalno, ekonomisti jesu najmanje levi, sociolozi i antropolozi jesu najviše levi.
Dokaz: istraživanje o američkoj akademiji. Radili ga Daniel Klein sa GMU i Sharlotta Stern. Nosilac projekta je SAFI, Swedish Institute for Social Research. Ko kaže da ne može i nešto drugo da cveta u Švedskoj osim bračnog para Myrdal?
Dokaz: istraživanje o američkoj akademiji. Radili ga Daniel Klein sa GMU i Sharlotta Stern. Nosilac projekta je SAFI, Swedish Institute for Social Research. Ko kaže da ne može i nešto drugo da cveta u Švedskoj osim bračnog para Myrdal?
25 December 2006
Morati i hteti
Dramatičan tekst u časopisu Economist sa blesavim nadnaslovom Liberalism and neurology i indikativnim naslovom Free to choose? (upitnik nagoveštava pravac rasprave).
Autor počinje tekst upečatljivo - navodi slučaj pedofila koji je to postao naprasno. Onda je ustanovljeno je da čovek ima tumor na mozgu, a nakon operacije - pogađate - nije više imao takve sklonosti. Čim se tumor vratio, čovek je počeo da juri dečju pornografiju. Autor postavlja pitanje: Who then was the child abuser?
Autorova teza je da nova neuro-kognitivna i slična istraživanja mogu lagano potkopati ideju slobodne volje, na kojoj počiva važan deo moderne filozofije i ideologije (autor posebno naglašava liberalizam), na kojoj počiva ideja (krivične i ostale) odgovornosti, na kojoj počiva društvo. Osporavanjem njenog postojanja, srušiće se ceo ovaj deterministički domino vozić, jer, kako autor kaže, ideja odgovornosti za sopstvena dela jeste lepak koji drži zajedno i slobodna i neslobodna društva (citat).
Na stranu to što je ceo tekst intoniran katastrofično i zlurado (prema liberalizmu). Tekst ima mnogo veće probleme:
1. Verovanje da jedna ideja, slobodna volja, upravlja složenim "sinapsama" između individua, institucija, grupa, verovanja itd. (a koju neki naučnici bez kapaciteta i namere za obavljanje složenijih analitičkih radnji, nazivaju društvo) jeste običan redukcionizam. Verovanje da ta ideja treba da upravlja tim tzv. društvom, jeste totalitarizam. Verovanje u ILI-ILI, tj. "ako ne bude dominirala ideja slobodne volje, dominiraće ideja totalnog determinizma", jeste nonsens. Autor, bojim se, u ovoj gradaciji, dostiže poslednji stadijum.
2. Debata o voluntarizmu/determinizmu predstavlja lažnu dilemu. Suštinski, iza shvatanja oba pojma stoji isti epistemološki trip: traženje opipljivog, objektivnog, materijalnog, fizičkog uzroka stvari. Ne vidim razliku između sledećih iskaza:
- slobodna volja upravlja pedofilijom osobe X
- društvo upravlja pedofilijom osobe X ("blame the society")
- tumor upravlja pedofilijom osobe X
Suština problema je u tome da u svim takvim debatama, dolazi do zamene teze. Cilj posezanja za naučnim dokazima na ovaj način uvek je politički, a sredstva su epistemološka (koja su, btw, vrlo problematična, ali to je druga priča)
3. Liberalizam se bazira na slobodi volje a ne na slobodnoj volji. Koji uzročni splet stoji iza nekog delanja, totalno je irelevantno. Osim epistemološki. A u nauci svakako neće biti iskaza kao što su "društvo je uzrok pedofilije" ili "tumor je uzrok pedofilije". To što kvazi-nauke sa takvom produkcijom imaju oreol naučnosti, nije dokaz naučnog karaktera same produkcije. Da budem jasna, u njih ubrajam razne sociologije, antropologije, ali i sociobiologije itd. Podela na društvene i prirodne teoretičare ovde ne važi.
Autor počinje tekst upečatljivo - navodi slučaj pedofila koji je to postao naprasno. Onda je ustanovljeno je da čovek ima tumor na mozgu, a nakon operacije - pogađate - nije više imao takve sklonosti. Čim se tumor vratio, čovek je počeo da juri dečju pornografiju. Autor postavlja pitanje: Who then was the child abuser?
Autorova teza je da nova neuro-kognitivna i slična istraživanja mogu lagano potkopati ideju slobodne volje, na kojoj počiva važan deo moderne filozofije i ideologije (autor posebno naglašava liberalizam), na kojoj počiva ideja (krivične i ostale) odgovornosti, na kojoj počiva društvo. Osporavanjem njenog postojanja, srušiće se ceo ovaj deterministički domino vozić, jer, kako autor kaže, ideja odgovornosti za sopstvena dela jeste lepak koji drži zajedno i slobodna i neslobodna društva (citat).
Na stranu to što je ceo tekst intoniran katastrofično i zlurado (prema liberalizmu). Tekst ima mnogo veće probleme:
1. Verovanje da jedna ideja, slobodna volja, upravlja složenim "sinapsama" između individua, institucija, grupa, verovanja itd. (a koju neki naučnici bez kapaciteta i namere za obavljanje složenijih analitičkih radnji, nazivaju društvo) jeste običan redukcionizam. Verovanje da ta ideja treba da upravlja tim tzv. društvom, jeste totalitarizam. Verovanje u ILI-ILI, tj. "ako ne bude dominirala ideja slobodne volje, dominiraće ideja totalnog determinizma", jeste nonsens. Autor, bojim se, u ovoj gradaciji, dostiže poslednji stadijum.
2. Debata o voluntarizmu/determinizmu predstavlja lažnu dilemu. Suštinski, iza shvatanja oba pojma stoji isti epistemološki trip: traženje opipljivog, objektivnog, materijalnog, fizičkog uzroka stvari. Ne vidim razliku između sledećih iskaza:
- slobodna volja upravlja pedofilijom osobe X
- društvo upravlja pedofilijom osobe X ("blame the society")
- tumor upravlja pedofilijom osobe X
Suština problema je u tome da u svim takvim debatama, dolazi do zamene teze. Cilj posezanja za naučnim dokazima na ovaj način uvek je politički, a sredstva su epistemološka (koja su, btw, vrlo problematična, ali to je druga priča)
3. Liberalizam se bazira na slobodi volje a ne na slobodnoj volji. Koji uzročni splet stoji iza nekog delanja, totalno je irelevantno. Osim epistemološki. A u nauci svakako neće biti iskaza kao što su "društvo je uzrok pedofilije" ili "tumor je uzrok pedofilije". To što kvazi-nauke sa takvom produkcijom imaju oreol naučnosti, nije dokaz naučnog karaktera same produkcije. Da budem jasna, u njih ubrajam razne sociologije, antropologije, ali i sociobiologije itd. Podela na društvene i prirodne teoretičare ovde ne važi.
Block kontra Jankovic
Ja sam, generalizujući i malo bezobrazno "gurajući" napred Mizesov nalaz o ekonomistima kao tehničkom instrumentariju vladavine i zapravo izumu socijalizma, u jednom članku tvrdio da postoji velika razlika između studija Economics, što uključuje makroekonomiju, javne finansije, i slične stvari, i studija biznisa koje osposobljavaju čoveka da radi u firmi, na berzi, i uopšte u privatnom sektoru. Čak sam tvrdio da ekonomisti popout Hajeka i Fridmana nisu doprineli renesansi liberalizma svojim striktno ekonomskim učenjem, već opštim filozofskim konceptima koji su često protivrečili njihovoj ekonomskoj teoriji.
Walter Block u zanimljivom članku na sajtu Mises instituta tvrdi upravo suprotno, da je najbolji način da neko promoviše liberalizam taj da postane PHd ekonomista, i to na odeljenju za economcics, a ne business. Jedino tako će moći da se posveti teoriji i razvoju, formulisanju i promociji liberalnih ideja. Možda to i nije kontradiktorno mojoj tvrdnji, jer je ona istorijska (gledano unazad ekonomisti su vršili tu i tu funkciju...) a Block govori o profesorskom poslu. Ipak, mislim da većina PHD ekonomista postaju birokrati u agencijama, savetnici, centralni bankari, rade u nekim think tankovima itd, dakle bivaju instrumentarij vlasti, a ne neko ko promoviše bilo koje, pa ni libereralne ideje. Čak i na fakultetima ima malo prostora za liberalno misleće PhD ekonomiste. Pa, sam Hajek je predavao na fakultetu za sociologiju, jer njegovi vajni prijatelji sa Ekonomskog fakulteta ga nisu smatrali dovoljno dobrim ekonomistom da bi predavao kod njih. Mogu da zamislim kakva sudbina čeka nekog sa sličnim idejama a bez Hajekove biografije...
Walter Block u zanimljivom članku na sajtu Mises instituta tvrdi upravo suprotno, da je najbolji način da neko promoviše liberalizam taj da postane PHd ekonomista, i to na odeljenju za economcics, a ne business. Jedino tako će moći da se posveti teoriji i razvoju, formulisanju i promociji liberalnih ideja. Možda to i nije kontradiktorno mojoj tvrdnji, jer je ona istorijska (gledano unazad ekonomisti su vršili tu i tu funkciju...) a Block govori o profesorskom poslu. Ipak, mislim da većina PHD ekonomista postaju birokrati u agencijama, savetnici, centralni bankari, rade u nekim think tankovima itd, dakle bivaju instrumentarij vlasti, a ne neko ko promoviše bilo koje, pa ni libereralne ideje. Čak i na fakultetima ima malo prostora za liberalno misleće PhD ekonomiste. Pa, sam Hajek je predavao na fakultetu za sociologiju, jer njegovi vajni prijatelji sa Ekonomskog fakulteta ga nisu smatrali dovoljno dobrim ekonomistom da bi predavao kod njih. Mogu da zamislim kakva sudbina čeka nekog sa sličnim idejama a bez Hajekove biografije...
Reklama
Ovde, u Christian Science Monitoru. Kad se klikne na oglas dobije se sajt Vlade Srbije na engleskom.
24 December 2006
Autonomija univerziteta (studija slučaja) - III
Kategorija:
Obrazovanje
1. Ako uporedimo strana istraživanja autonomije (državnih) univerziteta sa našom situacijom, izgleda da su ovdašnji univerziteti (tj. fakulteti, tj. katedre) autonomni ko Kreator sam. Od upravljanja parama i poštovanja akademskih standarda, do upisa studenata, kurikuluma, zapošljavanja nastavnika...Kao što se vidi iz onog dopisa BU u vezi sa UF-VŠV, Savez gildi proizvođača nosicalaca zvanja VI, VII, VIII stepena, autonomno može da pomera profile iz jednog u drugo zvanje (uprkos tome što tek treba da se napravi novi zakon o stručnim zvanjima). Čak se ne stidi da iznese osnovni kriterijum za ovu rabotu - "eto, primenili smo odokativnu, na burazerskom poverenju zasnovanu ocenu, bez ikakve ozbiljne studije i uključivanja stakeholdera".
2. Nema nijednog razloga da poverujemo da će se ovaj uvrnuti humboltovski visokoškolski sistem promeniti (uz Bolonju ili bez nje, u Srbiji a bogami ni u EU). Sama logika humboltovskih univerziteta jeste totalno zastarela i obesmišljena (slava V. Humboltu, ali...). Univerzitet koji treba istovremeno da proizvodi akademska postignuća, javnu uslugu obrazovanja i nacionalne identitete, deluje prilično tragikomično danas. Iz te priče dolaze:
- mitovi o profitabilnim i neprofitabilnim katedrama ("ako država ne finansira arehologiju, ko će?" Hm, a šta je ovo ovde?).
- mitovi o obrazovanju kao pokretaču ekonomskog rasta
- mitovi o kolapsu Društva koje nema državne univerzitete.
3. Diskurs o autonomiji univerziteta služi osrednjim ili ispodprosečnim visokoškolskim ustanovama kao zamena za excellence (a to je 90 posto srpskih katedri). Samom pričom o autonomiji stvara se magla koja krije ono Ništa na svetskom akademskom tržištu. Dokaz: univerziteti kojima je muka od birokratske kontrole lepo odluče da otkače državu i njene pare, jer se ne plaše tržišta. I to čak univerzitet ne mora da bude Oxford da bi to uradio. Dovoljno je da ne bude udruženje kolektivnih pravaša, boraca za privilegije na svom lenu koje im je država dodelila. Dakle, samo pripadnici akademije koje niko drugi osim države ne bi zaposlio, pevaju ode autonomiji.
2. Nema nijednog razloga da poverujemo da će se ovaj uvrnuti humboltovski visokoškolski sistem promeniti (uz Bolonju ili bez nje, u Srbiji a bogami ni u EU). Sama logika humboltovskih univerziteta jeste totalno zastarela i obesmišljena (slava V. Humboltu, ali...). Univerzitet koji treba istovremeno da proizvodi akademska postignuća, javnu uslugu obrazovanja i nacionalne identitete, deluje prilično tragikomično danas. Iz te priče dolaze:
- mitovi o profitabilnim i neprofitabilnim katedrama ("ako država ne finansira arehologiju, ko će?" Hm, a šta je ovo ovde?).
- mitovi o obrazovanju kao pokretaču ekonomskog rasta
- mitovi o kolapsu Društva koje nema državne univerzitete.
3. Diskurs o autonomiji univerziteta služi osrednjim ili ispodprosečnim visokoškolskim ustanovama kao zamena za excellence (a to je 90 posto srpskih katedri). Samom pričom o autonomiji stvara se magla koja krije ono Ništa na svetskom akademskom tržištu. Dokaz: univerziteti kojima je muka od birokratske kontrole lepo odluče da otkače državu i njene pare, jer se ne plaše tržišta. I to čak univerzitet ne mora da bude Oxford da bi to uradio. Dovoljno je da ne bude udruženje kolektivnih pravaša, boraca za privilegije na svom lenu koje im je država dodelila. Dakle, samo pripadnici akademije koje niko drugi osim države ne bi zaposlio, pevaju ode autonomiji.
Autonomija univerziteta (studija slučaja) - II
Kategorija:
Obrazovanje
Dakle, Učiteljski fakultet (UF) spojen sa Višom školom za obrazovanje vaspitača (VŠP). Neki iz VŠV tvrde da je u pitanju anšlus. Kako god, da vidimo kakve to sve veze ima sa autonomijom...
U Srbiji se autonomija praktikuje na nivou fakulteta (ili katedri) a ne univerziteta. Ništa novo, a izgleda i da neće biti bogzna šta novo po Z.o visokom obrazovanju iz 2005. godine. Recimo, sama procedura spajanja UF i VŠV izgledala je sasvim prosto. Iz dopisa vidimo da je Univerzitet odobrio integraciju još u aprilu, navodeći da bi to "imalo bi pozitivne efekte na planu racionalnije iskoriščenosti nastavnog kadra, stručnih službi..." Zatim se kaže da je ranije prihvaćen program za novi profil na UF. Na kraju dopisa stoji: "BU nije ovom prilikom procenijvao širu društvenu opravdanost podizanja dosadašnjeg nivoa obrazovanja vaspitača (VI stepen) na rang fakultetskog, smatrajući da je za to potrebna detaljnija analiza i uključivanje većeg broja institucija i sagovornika...".
Najsmešnije od svega je to što se ovim poslednjim objašnjenjem i dalje podgreva stari mit o produžavanju školovanja kao instrumentu za podizanje kvaliteta obrazovanja. U Šapcu će vaspitači i dalje biti školovani tri godine, u Beogradu četiri (pardon, da se izrazim u bodovima, oni će varirati u tolikoj meri da neće biti jasno da li je reč o istim profilima).
Istorijat vaspitačkog obrazovanja u Srbiji takođe je zabavan. Negde do sedamdesetih, postajali su vaspitači nakon srednje škole, onda im je trebalo dve godine, pa tri, a evo ga sad, hvala bogu, i četiri dočekasmo. Jasno je da nije reč o bilo kakvoj brižljivo napravljenoj kurikularnoj reformi, već o brizi za uhljebljenje profesora (bodovi su uglavljivani u predmete, smislene i besmislene) o borbi za proširenje moći i poslovnog prostora (setimo se kakva je mašina bio UF za vreme Slobe!), o borbi za uzimanje para studentima za doškolovanje, o borbi za ispunjavanje kriterijuma koje zahteva akreditacija. I pristalice i protivnici spajanja ne iznose bilo kakve razloge osim esnafskih (uključujući i BU).
Da imamo kakvo-takvo tržište obrazovnih usluga, ne bi bilo problema što neki vaspitači uče 3, neki 4 godine. Pokazalo bi se koja vrsta proizvoda ima prođu. Ali to neće biti tako, pošto UF ne prodaje obrazovne usluge. On ima specijalan odnos prema državi koja kupuje sve što se proizvede. Da ne pominjemo priču sa tržišta rada...Elem, trka za produženjem školovanja ima samo jednu funkciju - potvrđivanje pozicije koju drugi neće moći da stignu, pretvaranje Učiteljskog fakulteta u jednog i jedinog proizvođača (ili "overača") vaspitača. Živi bili pa videli kako će izgledati pravilnici o zapošljavanju vaspitača.
23 December 2006
Autonomija univerziteta (studija slučaja) - I
Kategorija:
Obrazovanje
Princip autonomije univerziteta funkcioniše baš kako treba u Srbiji, uprkos tvrdnjama o njenoj izvitoperenosti. Ko god ovih dana prati uzbudljivu crtanu seriju Masters of the Univers(ity), zna koliko se kritike sručilo na akademike koje država zapošljava. Njihova "autonomaška" autonomija pokušava se i objasniti, pa se navode uzroci: monopolski položaj državnih univerziteta, bahatost i svojevolja akademika, učmalost i okoštalost sistema, eonska borba Modernista i Tradicionalista.
Evo primera koji može da izgleda kao vrhunski dokaz ovim kritičarima, ali baš i ne mora. Stvar se može tumačiti kao suštinsko i najispravnije moguće otelovljenje principa autonomije.
Nedavno je doneta odluka o spajanju Više škole za obrazovanje vaspitača (Beograd) i Učiteljskog fakulteta. Merdžovanje je, naravno, podrazumevalo da Učiteljski fakultet preuzima kadrove, obrazovne profile, studente i infrastrukturu Više škole. Učiteljski fakultet uvodi smer za obrazovanje vaspitača u predškolskim ustanovama. Studentima koji su završili višu školu (2 godine) nudi se doškolovanje za 50.000 dinara (tačnije, nudi im se polaganje dodatnih ispita) kako bi postali diplomirani bačelori, odnosno stekli prvi stepen akademskih studija. O detaljima pogledajte na pravom mestu, evo linka za Učiteljski fakultet. Ovo je okosnica priče. Autonomija na delu: Univerzitet u Beogradu odobrio je Učiteljskom ovaj poduhvat (i to još u aprilu, pre nego što je mastereziacija uzela maha), uprava Više škole se složila uprkos nekim otporima iznutra, studenti su valjda već krenuli u pohod doškolavanja...
Evo primera koji može da izgleda kao vrhunski dokaz ovim kritičarima, ali baš i ne mora. Stvar se može tumačiti kao suštinsko i najispravnije moguće otelovljenje principa autonomije.
Nedavno je doneta odluka o spajanju Više škole za obrazovanje vaspitača (Beograd) i Učiteljskog fakulteta. Merdžovanje je, naravno, podrazumevalo da Učiteljski fakultet preuzima kadrove, obrazovne profile, studente i infrastrukturu Više škole. Učiteljski fakultet uvodi smer za obrazovanje vaspitača u predškolskim ustanovama. Studentima koji su završili višu školu (2 godine) nudi se doškolovanje za 50.000 dinara (tačnije, nudi im se polaganje dodatnih ispita) kako bi postali diplomirani bačelori, odnosno stekli prvi stepen akademskih studija. O detaljima pogledajte na pravom mestu, evo linka za Učiteljski fakultet. Ovo je okosnica priče. Autonomija na delu: Univerzitet u Beogradu odobrio je Učiteljskom ovaj poduhvat (i to još u aprilu, pre nego što je mastereziacija uzela maha), uprava Više škole se složila uprkos nekim otporima iznutra, studenti su valjda već krenuli u pohod doškolavanja...
Subscribe to:
Posts (Atom)