Sala-i-Martin o nejednakosti i siromastvu

Kada je reč o globalnom siromaštvu i nejednakosti, pored Milanovića, možda najznačajniji pisac koji je izazvao najviše kontroverzi i rasprava jeste Xavier Sala-i-Martin sa Columbia University. Njegovi nalazi govore da je nejednakost merena nekolikim statističkim pokazateljima (uključujući i Gini koeficijent) opala izmedju 1980 i 1998, a da se siromaštvo drastično srozalo, sa 20% na oko 5% onih sa dohotkom ispod $1 dnevno, a sa 44% na 18% onih sa manje od $2 dnevno.

Evo rešenja

Branko Milanović ima predlog za osnivanje svetske agencije za borbu protiv siromaštva i nejednakosti. Agencija bi bila organizovana na svetskom nivou - ne međunarodnom nego nadnacionalnom. Finansirala bi se od poreza na luksuznu robu u bogatim zemljama, a onda bi pomoć u kešu bila davana siromašnim u siromašnim zemljama.

Predlog je dobar jer pokušava da se oslobodi međudržavne pomoći koja je decenijama kompromitovana tako što su razvijene zemlje, Svetska banka i MMF novac davali na ruke korumpiranim i represivnim režimima. Ali ne znam kako ovakva agencija može da se organizuje na svetskom nivou, a da se preskoče nacionalne vlade. U razvijenim zemljama su one potrebne da bi se bilo šta moglo oporezovati, kako za tehničko izvršenje oporezivanja tako i za legitimisanje tog poreza preko nacionalne vlade. U siromašnim zemljama infrastruktura nacionalnih vlada je neophodna za identifikaciju siromašnih i podelu keša. Zbog toga predlog previše liči na nešto sto su mogle smisliti i Ujedinjene nacije.

Merkantilizam i dalje

Mali broj zemalja se ikada otarasio merkantilizma, shvatanja da se bogatstvo zemlje ogleda u nagomilavanju zlata, ili kasnije neke čvrste strane valute. I u zemljama sa uglavnom slobodnom trgovinom se o međunarodnoj trgovini razmišlja kao o takmičenju, a o liberalizaciji kao o ustupku neophodnom da bi i druge zemlje smanjile carinske stope. Ili, čak i veliki zagovornici slobodne trgovine, a kao što je npr. Jagdish Baghwati su često protiv liberalizacije kapitalnih tokova. Zaboravljaju da kada je kapitalu zabranjeno da izađe iz zemlje, najbezbednije je da uopšte tamo ne ulazi.

Recimo nije jasno zašto se kapitalni tokovi ne oslobode u Srbiji. Trenutno se iz zemlje može izneti najviše 2,000 evra. To ne samo što je ograničenje građanskih sloboda, nego i nema nikakvog smisla u situaciji kada devizne rezerve već pet godina neprekidno rastu.

Slobodna trgovina

Mnogo je reči o spoljnotrgovinskoj liberalizaciji u svetu danas. I zagovornici i protivnici ovog procesa se slažu da on teče gotovo neumitno. Ipak argumenti za liberalizaciju su često polovični ili sasvim neuverljivi, i ponekad samo ojačavaju pozicije zagovornika trgovinskih barijera. Pravila Svetske trgovinske organizacije (WTO) i pregovori koji se u okviru nje vode ovo najbolje ilustruju. U tekstu sa linka je vrlo dobra analiza dometa i slabosti Doha runde u pregovorima o liberalizaciji kao i solidan pledoaje za unilateralnu liberalizaciju. http://www.freetrade.org/pubs/pas/tpa-033.pdf.

O nama

Blog Tržišno rešenje postoji od juna 2006. godine, kada su "očevi utemeljivači", Slaviša Tasić i Ivan Janković, postigli "istorijski" dogovor o njegovom pokretanju.

Odmah po pokretanju bloga, na iznenađenje autora, pojavilo se dosta pozitivnih reakcija, a kasnije smo saznali da se medju čitaocima nalaze i neki političari i druge "važne ličnosti". 

Posle nekoliko meseci, misteriozna Mis Tokvil se pridružila osnivačkom dvojcu, a ubrzo i Marko Paunović i Lazar Antonić. U ovom sastavu je Tržišno rešenje provelo najveći deo svog postojanja, postavši za srpske prilike relativno čitan i nesrazmerno uticajan portal. U proleće 2009. grupi su se priključili Aleksandar Stevanović i Željka Buturović. 

Tržišno rešenje je jedino mesto na kome na našem govornom području možete čitati analize i komentare najšireg spektra pitanja, od poreza i regulacije, preko obrazovanja, monetarne politike, filozofije i teorije liberalizma, do ekologije i globalnog zagrevanja - iz perspektive klasičnog liberalizma. Autori su uglavnom ekonomisti, pa samim tim ekonomske analize zauzimaju najviše prostora, ali ima i teorije, politike, čak i književne, rok i filmske kritike u liberalnom ključu.

Ako vam je klasični liberalizam na srcu, ili ako ako želite da polemišete sa njim, ili da učite o njemu, na pravom ste mestu.