Često se govori o "uklanjanju birokratskih prepreka", ali se retko kada ode dalje od bržeg izdavanja građevinskih dozvola i sličnih stvari. A sličnih stvari bukvalno ima na svakom koraku. Uklanjanje bilo koje od njih neće dati spektakularne rezultate, ali bi politička odluka da se sprovede temeljna i dosledna liberalizacija i deregulacija poslovnih aktivnosti možda mogla da znatno uveća ekonomski rast.
Pre neki dan mi je drug ispričao da je tokom devedesetih njegov ćale bio vlasnik relativno male livnice. Posao je išao super negde do 2001. - 2002. godine, kada je porastao uvoz i tržište bilo preplavljeno jeftinom robom. Shvatio je da neće može da se takmiči sa Kinezima koji proizvode standardizovane livene proizvode (mesing, aluminijum, bronza) vrlo jeftino, ali je pomislio da bi mogao da ponudi relativno jeftinu izradu bisti i raznih personalizovanih skulptura evropskom tržištu. Jednostavno, neko iz EU bi mogao mejlom da pošalje par fotografija, neki domaći student umetnosti bi od toga napravio model, skulptura ili bista bi bila izlivena i prodata za recimo 800 evra. Inicijalna analiza je pokazala da bi vrlo sličan proizvod u EU koštao oko 2.500 evra. Na kraju, od ideje nije bilo ništa. Zašto?
Zato što je izvoz umetničkih predmeta na režimu dozvole. Dakle, da bi mogao da izvezeš skulpturu, potrebno je da pribaviš dozvolu Ministarstva kulture. Navodno, te dozvole se relativno lako pribavljaju (kada se ne radi o nekim poznatim umetničkim delima i/ili antikvitetima), ali je zakonski rok za izdavanje dozvole 30 dana. Time je poslovna ideja "pošalješ mi slike mejlom i dobiješ bistu poštom za 10 dana" postala "pošalješ mi slike mejlom i verovatno dobiješ bistu poštom za 45 dana, osim ako osoba koja izdaje dozvole nije na godišnjem odmoru ili bolovanju". Kada je shvatio da će za SVAKU pošiljku morati da traži saglasnost Ministarstva kulture, odustao je od posla.
Pre neki dan mi je drug ispričao da je tokom devedesetih njegov ćale bio vlasnik relativno male livnice. Posao je išao super negde do 2001. - 2002. godine, kada je porastao uvoz i tržište bilo preplavljeno jeftinom robom. Shvatio je da neće može da se takmiči sa Kinezima koji proizvode standardizovane livene proizvode (mesing, aluminijum, bronza) vrlo jeftino, ali je pomislio da bi mogao da ponudi relativno jeftinu izradu bisti i raznih personalizovanih skulptura evropskom tržištu. Jednostavno, neko iz EU bi mogao mejlom da pošalje par fotografija, neki domaći student umetnosti bi od toga napravio model, skulptura ili bista bi bila izlivena i prodata za recimo 800 evra. Inicijalna analiza je pokazala da bi vrlo sličan proizvod u EU koštao oko 2.500 evra. Na kraju, od ideje nije bilo ništa. Zašto?
Zato što je izvoz umetničkih predmeta na režimu dozvole. Dakle, da bi mogao da izvezeš skulpturu, potrebno je da pribaviš dozvolu Ministarstva kulture. Navodno, te dozvole se relativno lako pribavljaju (kada se ne radi o nekim poznatim umetničkim delima i/ili antikvitetima), ali je zakonski rok za izdavanje dozvole 30 dana. Time je poslovna ideja "pošalješ mi slike mejlom i dobiješ bistu poštom za 10 dana" postala "pošalješ mi slike mejlom i verovatno dobiješ bistu poštom za 45 dana, osim ako osoba koja izdaje dozvole nije na godišnjem odmoru ili bolovanju". Kada je shvatio da će za SVAKU pošiljku morati da traži saglasnost Ministarstva kulture, odustao je od posla.
23 comments:
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10151903964408390&l=6cb8702e18
Šta mislite o "revolucionarnim" merama nove vlade?
Mnogo stvari se jos uvek ne zna, tako da je tesko komentarisati.
Jedino je jasno da ce PDV biti povecan. Tu me najvise brine povecanje PDVa u turizmu sa 8% na 20%. To je stvarno mnogo.
Sto se smanjenja plata u javnom sektoru tice (poznato kao "solidarni porez"), tek treba da vidimo kako ce to tacno da funkcionise u praksi. Moje misljenje je da je raspon plata u javnom sektoru i inace suvise mali (mada je tako u vecini zemalja), a ovaj porez ga dodatno snizava... Nejasno je i kolika ce biti usteda po tom osnovu i ko ce sve biti obuvacen.
Sto se ostalih stvari tice (najavljeno smanjenje subvencija, povecanje starosne granice za zene za odlazak u penziju na 63 godine, izmene Zakona o radu), mislim da je sve to korak u dobrom pravcu, ali videcemo sta ce biti.
Naravno, sve je to uglavnom kozmetika, uz dosta gluposti i populizma (ljigavi "solidarni porez" umesto jednostavnog smanjenja plata, ili, još mnogo bolje, otpuštanja prekobrojnih mastiljara i "cepača karata", a takvih je, naravno, velika većina), koja će imati relativno marginalne efekte, ali moram da priznam da sam, posle nekih izjava onog nesretnika Krstića odmah po postavljanju za ministra očekivao daleko više socijalne demagogije i presipanja iz šupljeg u prazno: ovo je, bez obzira na dizanje harača (ali ako su već nešto morali da dignu, bolje PDV nego neke druge stvari koje bi pogodile, recimo, korporatnu dobit ili dividende) ipak manje-više korak u dobrom pravcu, pa makar i bio mikroskopski. Ako vaginooralci nastave ovako (samo što, naravno, neće, zna ih Père Speakeur kao zlu paru u vreći :) ), možda će jedna njegova ruka, krišom od one druge koja će nos grčevito držati zapušen, i da zaokreuži njihov broj na nekim budućim izborima, a onda će biti ono "Ako li te ruka tvoja ili noga sablažnjava, odsijeci je i baci od sebe..." :)))
Smanjenje plata daje manji efekat na deficit od solidarnog poreza, zato sto dobar deo javnog sektora uopste ne prima plate iz republickog budzeta (celo zdravstvo, lokal, javna preduzeca, NBS...). To znaci da bi usteda po osnovu njihovog smanjenja plata "ostala" na racunu tih institucija, odnosno ne bi se "prelila" u smanjenje deficita.
Aha, hvala Marko, onda porez ima smisla, još samo da nisu zalepili onaj otužni (i po svoj prilici u smislu željenog PR-efekta potpuno nefunkcionalni) epitet, :) s obzirom da 95% vremena provodim izvan Srbije, te tehnikalije mi malo izmiču :))
Kad smo već kod reformi i novih ministara. Videh pre par dana da je naš "kolega" Aleksandar Stevanović postao savetnik ministra privrede. Tako da dobro pazite vi koji pišete blogove i komentarišete, može vam se desiti da jednog dana postanete ministri. Ili barem savetnici. :)
speaker,
Porez verovatno ima smisla, ali cemo tek videti sta ce Ustavni sud reci o tome da se oporezuju samo neki izvori prihoda...
Narocito kad su plate samih sudija smanjene. :)
Ne verujem da ce sud po ovom pitanju reci bilo sta, jer ce biti veliki pritisak da se o tome ne raspravlja. Takodje, ne vidim osnovu za protivustavnost - vec se razlicite vrste prihoda drugacije oporezuju (drugacije plata od kapitalne dobiti od dividende od prihoda od kirije itd.).
Sto se tice PDVa - kuknjava za turisticki sektor je isto kao i kuknjava za IT sektor (to kazem ja koji radim u IT sektoru). Mi mozemo da diskutujemo o tome da li PDV treba globalno da bude visi ili nizi, tj. da li je 20% previsoka stopa, mozemo i da diskutujemo o nacinu naplate (npr. svi privrednici se zale da moraju da plate PDV cim nesto fakturisu, a kada stize njima uplata, to drzavu ne zanima), ali ne vidim zato bi diskutovali o tome da li turisticki i IT sektor treba da imaju povlascenu stopu PDVa, i to istu koja se koristi za osnovne zivotne namirnice - ne trebaju. IT i turizam su tu "zalutali", nisu nista drugaciji od ostalih segmenata privrede koji "trpe" PDV od 20%.
@Vladimir
Ako ministru "skrate krila" padaju li sa njim i savetnici? :P
andrija, nije bas isto za IT i turizam.
Ne kritikujem ja povecanje PDV za turisticke usluge zato sto ce turisticke usluge vise kostati gradjane Srbije, vec zato sto ce to direktno smanjiti inostranu konkurentnost nasih hotela i destinacija.
Do sada je recimo vikend u Beogradu nekog Austrijanca kostao 200 evra, sada ce ga kostati 220 evra.
Sa druge strane, povecanje PDV za IT opremu ne umanjuje konkurentnost domacih firmi, jer im je taj PDV odbitna stavka.
Nadam se da je sada jasnije.
andrija,
Zaboravih da prokomentarisem ovo oko poreza...
Plata ucitelja koji radi u drzavnoj skoli ce biti vise oporezovana od ucitelja koji radi u privatnoj skoli. Plata novinara koji radi na RTS ce (valjda) biti vise oporezovana nego plata novinara koji radi na B92.
To nije ocigledno protivustavno (makar meni), ali to ne znaci da Ustavni sud tu ne moze da nadje nesto problematicno.
Jel moze neko da okaci link dnevnika u kom je Aleksandar gostovao ili makar da napise koji je dnevnik u pitanju i koji datum. Ovi likovi na RTS to nisu napisali u tekstu a ubio sam se pola sata da nadjem to i nisam uspe.
Imaju dva:
Jutarnji program, tako da nema linka ka videu ni transkripta i
Dnevnik 1, koji se nastavio u http://media.rtv.rs/sr_ci/jedan-na-jedan/4651
Kako bilo oba nastupa nose odredjena inherentna ogranicenja, blog je ipak sire polje za licne stavove.
@Marko
Sve je to OK (za porez) ali onda tako mozemo da biramo bilo koji sektor ekonomije i da nadjemo neki namet koji je veci nego u nekoj drugoj zemlji pa da kazemo da utice na produktivnost. Ne mislim da treba da postoji toliko tih razlicitih poreskih stopa za razlicite sektore (osim ovog niskog PDVa na osnovne zivotne namirnice, zbog siromastva velikog dela stanovnistva), jer to u sustini stvara trzisne distorzije.
Ne verujem da ce nekom Austrijancu 20 evra biti presudno da li ce doci u Beograd ili ne.
Sto se tice ustavnog suda, svakako on moze putem tumacenja naci nesto problematicno u "solidarnom porezu". Medjutim, kao sto rekoh, postojace jak pritisak da se sud time ne bavi (uostalom, u danasnjoj atmosferi, ko ce tacno smeti da se zali?), a drugo, taj porez u sustini i nije porez. To je smanjenje plata, samo nazvano drugim imenom. Smanjuje ti se plata koju primas iz budzeta da bi se pare vratile u budzet.
Тешко да ће учитељу у државној школи да буде више опорезована плата од учитеља у приватној из једноставног разлога јер је учитељска плата испод цензуса од 60 000 динара, као и највећи део плата у јавном сектору. Да би ова мера имала икаквог смисла, база која се опорезује би морала да буде много већа, дакле, минимални цензус би морао да буде 50 000 или 40 000 динара. Са 60 000 тешко да ће се убрати нека лова.
Dobro, onda hirurgu u drzavnoj nasuprot hirurga u privatnoj bolnici, elektroinzenjeru u EPSu nasuprot inzenjera u privatnoj firmi itd....
Марко,
ниси баш разумео поенту мог поста. Није учитељ циљ онога што сам написао већ је главна порука мог поста да се овим мерама неће постићи уштеда у буџету због тога што је цензус од 60 000 висок те ће мали број запослених бити погођен овим порезом а од оних који ће бити погођени, добрим делом ће им се узети пар стотина или пар хиљада динара. Главна порука претходног поста је да је основица морала да буде постављена доста ниже да би већи број људи био обухваћен порезом и да би био већи опорезовани износ. Нпр. ако неко прима 65 000 одбиће му се 1 000 динара по постојећем систему а да је цензус на нпр. 40 000 одибло би му се 5 000. Дакле, биће и мало опорезованих а и оно што се узме биће минимално. Па немају сви министарске плате. Ово је обична популистичка мера, уперена према бирачима која никакве ефекте на буџет неће имати, или ће имати минимални, ефекат.
Dobro, ako je poenta bila da bi nizi prag doveo do vece ustede, naravno da je to prosto aritmeticki tacno.
Не. Поента је да је ово популистичка одлука, као и све вуЋкове одлуке, која неће донети уштеде у буџету или ће уштеде бити на нивоу статистичке грешке.
Sta znaci "populisticka"?
Najcesce se pod populizmom podrazumeva stavljanje na stranu "obicnog naroda" nasuprot neke "elite". U tom smislu, ova mera jeste populisticka, ali nije populisticka na nacin koji bih ja smatrao stetnim.
Recimo, da je uveden solidarni porez i za privatni sektor, odnosno da mera pogadja "bogate", bio bih protiv. Ovako, buduci da se de facto radi o selektivnom smanjenju zarada u javnom sektoru, nisam nuzno protiv ukoliko se radi o prelaznom resenju dok se ne osmisli i sprovede sira reforma javne uprave, narocito sistema plata.
Sto se efekta tice, mislim da niko ne zna koliki ce efekat tacno biti, pre svega zato sto se ne zna sta ce tacno biti poreska osnovica. Recimo:
1. Da li ce se oporezovati samo zarada ili i druga placanja radnicima (prekovremeni rad, smenski rad i slicno)?
2. Kako ce se tretirati situacija kada neko prima pare iz nekoliko razlicitih institucija (recimo, profesor na fakultetu koji je istovremeno i pomocnik ministra)? Da li se porez primenjuje na ukupna primanja, ili na svako primanje posebno? Ako se primenjuje na ukupna primanja, kako to uopste sprovesti?
3. Kako ce se tretirati deo zarade koji se isplacuje iz sopstvenih prihoda institucije?
Od odgovora na ova pitanja ce dosta zavisiti efekat "poreza"....
@Marko Paunović
Meni je čitav ovaj naš sistem oporezivanja i budžetskih isplata jako konfuzan i treba mi barem jedan dodatni čas iz tog predmeta. :)
Na primer, onaj ko radi u firmi čiji je vlasnik država. Od bruto zarade, njemu se odbija svakog meseca 10% za porez, 13% za penzije, 6,15% za zdravstveno osiguranje, 0,75% za osiguranje od nezaposlenosti. Ako radi u školi, i ima veću platu od 60.000, njega u tom slučaju solidarni porez kači jer je na državnom budžetu. Ako radi u elektrani, njega taj porez ne kači, jer nije na budžetu. Ali zašto onda država staje kao garant iza EPS-ovih zaduživanja? Pa taj dug jednog dana postaje javni dug? To onda znači da EPS i jeste i nije na budžetu? Nije na budžetu kada primaju velike plate, a jeste kada država treba da vraća njihove dugove? Ili penzioni fond. Fond uslovno rečeno. Da li taj "fond" ima ikakve veze sa budžetom? Nešto poput EPS-a? To pitanje isto važi i za zdravstvo.
Marko, sećate se kada sam pre par meseci postavio pitanje ko je vlasnik u samoupravljačkom socijalističkom preduzeću? Ja najviše nedoumica imam kada razmišljam o vlasništvu u ovoj našoj državi. Ipak je Mizes bio u pravu. :)
Ideja kod ovog sada oporezivanja je da porez placaju i zaposleni u javnim preduzecima.
Post a Comment