Izbori u Angoli će biti slobodni. Ko god želi može da se kandiduje i svi imaju pravo glasa. Sa druge strane, neće biti fer. Tu ne mislim na izborne procedure na dan izbora. Kod njih verovatno neće biti problema, kao što ih u većini autokratskih režima i nema. Savremene autokrate ne manipulišu rezultatima na dan izbora. Manipulišu ranije; uglavnom ograničavajući slobodu govora i koristeći državna sredstva da motivišu birače. Tako je i u Angoli. Opozicija praktično nema pristup nijednoj od dve džavne televizije. Imaju dve radio stanice koje pokrivaju samo glavni grad i nekoliko novina koje je teško naći u provincijama. U kampanji, koja je zakonom ograničena na 30 dana, sve partije (takmiči ih se 14) dobijaju po pet minuta dnevno na nacionalnoj televiziji i po deset na svim radio stanicama. Naravno vesti i dalje pokrivaju skoro isključivo aktivnosti predsednika republike i vlade. Vladajuća stranka takođe koristi priliku da motiviše birače povećanjem plata. Tako su svi zaposleni u državnoj upravi (a njih je najviše) u avgustu dobili povišicu od 30 procenata da bi im zatim odmah bila isplaćena i septembarska plata pod izgovorom da će vlada posle izbora biti zauzeta formiranjem kabineta pa neće moći da isplate plate. Komercijalne banke su, kao posledica, ove nedelje praktično ostale bez novca i uveli su maksimum od 1,000 dolara za podizanje sa računa. Nije sjajno ali imajući u vidu posledice izbora u Nigeriji, Keniji i Zimbabveu, Angola će verovatno postaviti pozitivan primer za kontinent. Neverovatno je koliko demokratija napreduje kada se ograniče očekivanja.
Nema sumnje da će sadašnja vladajuća partija voditi glavnu reč i u novoj vladi. Čak i da ne dobiju podršku od preko pedeset procenata glasača, formiraće koalciju sa najvećom opozicionom strankom (ili sa nekom manjom partijom što je manje verovatno) jer ona i sada učestvuje u vladi.
Dok se nisam doselio ovde nisam imao predstavu koliko je Angola velika zemlja. U avgustu sam obišao samo trećinu provincija uz vožnju od preko 3,000 km, što je otprilike razdaljina od Los Anđelesa do Njujorka. Površina Angole je veća od Velike Britanije, Nemačke i Španije zajedno. Evo je interesantna proporcionalna mapa kontinenta.
10 comments:
Malo ste preterali sa tom povrsinom Angole :)
Ja se secam "antikolonijalisticke" price da upotreba ovakve projekcije (mislim da se zove Merkatorova) predstavlja zaveru velikih kolonijalistickih sila, jer karta predstavlja severne i juzne zemlje daleko vecim od onih oko ekvatora.
Lazar je rekao da se vozio oko 3000 km, nije rekao da je Angola tolika. Mozes i po Srbiji da se vozis 3000 km. :)
U pravu je Marko dig. malo sam preterao. Skoro sam tako neki podatak procitao u jednoj knjizi o Angoli ali izgleda da nije tacan. Uglavnom uporedio sam povrsine i Angola je veca od Velike Britanije, Nemacke i Spanije zajedno. Bez Francuske. Ali recimo sa Srbijom i Kosovom. Izvinjavam se. Ispravicu u tekstu.
Usput Marko, za tih 3,000 km me je benzin kostao manje od $150.
Osim ovih kilometarskih preterivanja, sjajan komentar. (Ovo pišem i kao neko ko je na jugu Afrike - u Južnoj Africi - živeo i radio skoro pet godina...)
A da ga objavite i u nekim tzv. "ozbiljnim" novinama (u kojima o Africi mahom pišu likovi čiju nteligenciju ne smem opisivati, da mi komentar ne bi bio izbrisan)? Ovo mislim pre svega zato da biste imali širu čitalačku publiku...
Novinari mogu slobodno da preuzimaju moje tekstove.
a drze publike od citaoca trzisnog resenja nemam :)
Afrika je na ekvatoru, pa na kartama koje mi koristimo zbog projekcije ispada manja nego teritorije koje su blizu polova. Tako na kartama izgleda kao da je Francuska iste velicine ili veca od Egipta, a Egipat je zapravo veci za 50%. Svedska je po povrsini jedna polovina Egipta, a pet puta je manja od Konga (Zaira) iako to na mapi uopste ne izgleda tako.
Evo je jedna mapa koja nije bas dobra za putovanja (posto proporcije nisu dobre), ali je navodno odnos velicine drzava ispravan.
Politicki korektna mapa sveta
uje, stvarno nikad o tome nisam razmisljao. podosta drugacije od onoga sto sam percipirao.
Post a Comment