"Deficit tekućeg računa dostigao je nivo koji zahteva opreznost", kaže MMF u najnovijem saopštenju o Crnoj Gori. Kakvu opreznost zahteva trgovinski deficit, nije objašnjeno. Crna Gora ima evro, tako da je valutna kriza i teorijski isključena jer domaća valuta i ne postoji. U čemu je onda stvar? Opreznost da se ne bi dogodilo -- šta?
Zablude o štenosti uvoza su stare, ali su u drugoj polovini 20. veka prevedene u brigu o deviznim kursevima. U sistemu fiksnih deviznih kurseva od 1945. preveliki deficit je mogao značiti gubitak deviznih rezervi i nemogućnost odbrane fiksnog kursa, odnosno devalvaciju. To je tada dalo nekakav razlog za brigu o deficitu, i u tom kontekstu su nastale fraze kao "opreznost". Ali sa fleksibilnim kursevima to više nije bitno, jer se kursevi sami prilagođavaju i uravnotežavaju platni bilans. Devalvacija ne postoji. Briga o deficitu u slučaju fleksibilnih kurseva nema makroekonomskog smisla, a ima još manje smisla kada uz fleksibilni kurs imate i rastuće devizne rezerve, kao što je slučaj sa Srbijom. A načisto je besmislena kada uopšte nemate svoju valutu nego koristite evro. Ali MMF, po inerciji od pre 40 godina, poziva na nekakvu opreznost. Neka samo jednom objasne kakva to opasnost vreba ako slučajno ne budemo oprezni.
To je monetarna politika. Kako stoje stvari sa fiskalnom? Po običaju, MMF je zabrinut da se ne pretera sa smanjivanjem poreza. Nema ni reči o poreskim podsticajima, o efektima poreza na privatnu inicijativu ili na eventualno smanjenje troškovne strane budžeta. Naprotiv, smanjenje poreza može biti "destabilizujuće":
Tax cuts have also been procyclical, and could be potentially destabilizing when the economy slows. Sharp cuts in income taxes when the economy is already booming add to demand pressures. Corporate tax cuts combined with absence of capital gains taxation in a country with the enormous potential of Montenegro only provides investors with a windfall. Strong VAT growth driven by imports, should not be seen as providing scope for further tax cuts, as these revenues are temporary and will eventually disappear.
Dođe mi da odem u alterglobaliste.
5 comments:
Da li neko zna da li se usluge turizma ulaze u kalkulaciju uvoz-izvoz?
Trebalo bi da ulaze, i to u tekući deo platnog bilansa.
Detaljnije objašnjenje ima na http://www.nbs.yu/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/metodologija_platnog_bilansa.pdf
Ne ulaze u kalkulaciju uvoz izvoz, ali, kao sto rece Pingvin, ulaze u platni bilans.
Uvoz i izvoz se odnose samo na robu.
U metodologiji NBS piše da u tekući račun između ostalog ulaze uvoz i izvoz roba i uvoz i izvoz usluga. Pri tom, u usluge se ubraja saobraćaj, turizam i komunikacije.
Da, stim sto je meni apsolutno nejasno otkud oni znaju koliko sam ja para platio hotel u inostranstvu(ako nisam isao preko agencije) i koliko para potrose strani turisti ovde.
Post a Comment