Najgore je što mediji ne vide da prodaja Telekoma uopšte nije pitanje telekomunikacija, nego pitanje promene strukture vlasništva. To je striktno ekonomsko pitanje -- zašto misle da mišljenje stručnjaka za telekomunikacije ima bilo kakvu težinu u tome, nije mi jasno.
Kad bi znao sa kakvim ekonomskim znanjem raspolažu naši ekonomski novinari (i oni kao eminentniji) u najtiražnijim novinama, bilo bi ti sve jasno...Ja odlično znam pa me ne čudi, ali svejedno se uvek iznerviram kad gledam šta sve promovišu
ReplyDeleteEkonomski strucnjaci su vec rekli sta su imali na tu temu, sada je ostalo da se to isto misljenje cuje i iz telekomunikacione struke. Za kraj procesa oblikovanja misljenja javnog mnenja cuvaju se eksperti iz oblasti kulture - glumci, reditelji, pisci, slikari...
ReplyDeleteTo je provereni obrazac pridobijanja poverenja za neku stvar u Srbiji!
Uvek je kuknjava da će pare od prodaje Telekoma biti nenamenski potrošene. Ako je tako, ne znam što će nam uopšte Telekom jer isti ti koji će raspolagati parama od prodaje Telekoma raspolažu parama i od dobiti Telekoma, pa je onda valjda logičan zaključak da i te pare troše nenamenski? Čemu se ljudi nadaju, da će doći neki "pošteni" političari na vlast? :)
ReplyDeleteDa, jeste da nema mnogo smisla pitati telkomunikacionog eksperta da arbitrira u ekonomskim stvarima, ali se bojim da kad bi neko intervjuisao vecinu vidjenijih ekonomista, odgovor verovatno ne bi bio drasticno razlicit.
ReplyDeleteSlaviša, da iskoristim priliku i pozovem te da malo propratiš blog "Svet telekomunikacija".
ReplyDeleteZa Aleksandru nema nade da će se potruditi da nešto iz ekonomije, ali i telekomunikacionog biznisa skapira, ali čudi me da je Verica Barać "na neviđeno" ušla u celu priču. Nisam shvatio ni Zdravkovićevo učešće (za i protiv prodaje). Nije valjda menjao Mlađena...
Slaviša, u pitanju je propaganda. Nebitno je što je glupo, što argument promašuje temu. Ključna stvar je da pridobiješ slušaoce za svoj stav. A slušaoci su u velikoj većini telad.
ReplyDeleteGej-parada je naravno pitanje slobode govora i okupljanja, ali protivnici nameću diskusiju o seksualnoj orijentaciji.
Pušenje je pitanje lične slobode, ali protivnici isključivo pričaju o štetnosti po zdravlje.
Znači, kada kažeš da je mišljenje stručnjaka irelevantno, u pravu si jer to se odnosi na pitanje slobode. Protivnici slobode shvataju da je to tako, a ne mogu otvoreno da se izjašnjavaju protiv slobode. Zato pitanje slobode guraju u stranu, a pažnju stada zaokupljaju mišljenjem stručnjaka.
"Pušenje je pitanje lične slobode, ali protivnici isključivo pričaju o štetnosti po zdravlje"
ReplyDeleteAko pusenje ugrozava licnu slobodu ljudi koji su odabrali da ne konzumiraju duvan, onda pusenje NIJE licna sloboda.. pre bih rekao teror nad neistomisljenicima.
@Nemanja
ReplyDeleteIli samo ekonomska aktivnost sa negativnim eksternim efektima uz problem da vlasništvo nad čistim vazduhom nije jasno definisano, odnosno visoki su troškovi pregovaranja između uključenih aktera.
@Pavle
ReplyDeleteNema tu šta da se pregovara. Ja imam prirodno pravo da dišem prirodan vazduh, i napad na vazduh koji dišem je napad na moj fizički integritet.
Kakva crna svojina nad vazduhom, ti kad napraviš sebi vazduh slobodno ga svojataj (i drži u svojoj avliji), a ovaj zatečeni vazduh pripada svim živim bićima pa i meni.
Nemanja, hteo sam da budem koncizan ali vidim da mora još par reči da se doda. Dakle, pored toga što je pušenje stvar lične slobodne odluke i nepušenje je takođe stvar lične slobode. I pušenje i nepušenje je ljudsko pravo. Mislim da je to jasno.
ReplyDeleteDržava ima pravo da ubeđuje i ako treba i prisili pušače da svoju slobodu pušenja uživaju bez negativnih efekata po nepušače. I ništa više. Nikakva kampanja protiv pušenja, zabranjivanje pušenja na sve strane, itd. Pušenje je nepovredivo ljudsko pravo kao i nepušenje. Pušači imaju obavezu da ne dave nepušače, a nepušači obavezu da ne dave pušače.