Kada u svih devet slučajeva u kojima su strane nastavile postupak (tužbom Vrhovnom sudu) Vrhovni sud poništi rešenje Komisije, onda tu zaista nešto nije u redu. 9:0! Da su dali bar počasni! Kaže Boris Begović analizirajući učinak Komisije za zaštitu konkurencije.
Kaže Begović: Da je američki mamlaz trabunjao kao ovi naši mamlazi, osećali bismo samo strah od nepoznatog. Ali pošto je mamlaz "rečito ćutao" (koji mozak!), svi smo odmah osetili ogromno olakšanje i blagosloveno strahopoštovanje.
ReplyDeleteBegović bi opet da popravlja državu. Da nam objasni "kako se postiže ozbiljnost države, odnosno određenog državnog tela". Pravi liberal-demokrata, nema šta, od one fele koja sa klasičnim liberalizmom nema dodirnih tačaka.
Država je sila, i samo zato što je sila odnosno monopol sile, može da zabrani, oduzme, poništi, naredi, da novčano kazni, promeni sudbine ljudi i kompanija, da pošalje u zatvor, a u zemljama koje nisu ukinule smrtni kaznu i da ubije. Ako sve to nije u skladu sa zakonom, pa kakav je to problem, molim vas, zakoni se proizvode lakše nego kobasice, mala kriza tu i tamo i gle! - država je još veća sila. Njeni predstavnici mogu potezom pera (a ako treba i potezom lopate ili buzdovana) da promene sudbine ljudi - i upravo to i rade.
Strah i poštovanje ne idu zajedno. Ono čega se bojimo - to mrzimo. Poštujemo ono što smatramo vrednim. Država je jedino dostojna mržnje i gađenja. A o njenim apologetama e.g. Begović - sve najgore.