Pokušavam da razumem ideju iza ovih Dinkićevih mera pomoći IT sektoru.
Paradoks je u tome što je IT uspešna industrija. Zašto već uspešnoj industriji davati još i veće povlastice, kao što su oslobeđanja od poreza ili zdravstvenog osiguranja? Iz istog budžeta koji pune manje uspešne grane i u proseku daleko siromašniji ljudi od onih koji rade u IT sektoru.
Da isključimo odmah politički marketing kao očigledno objašnjenje: iako je tačno, to nas samo vodi jedan stepen nazad, pa umesto objasniti zašto je političar nešto uradio, treba objasniti zašto je to što je on uradio popularno.
I mislim da sam na kraju shvatio misaoni proces koji stoji iza ovoga. U osnovi svega je kolektivizam, podvrsta merkantilizam. Oni vide da IT sektor izvozi i zarađuje i onda na to gledaju kao da IT sektor zarađuje za "nas". Kao da smo mi svi zajedno, jedna ekonomija, pa je izvoz IT sektora pre svega dobar za sve nas kolektivno, dobar za Srbiju. Zato im je onda logično da treba podržati one koji "nam" donose novac.
Ako se na istu stvar gleda očima pojedinca i liberala, a jednako i očima ekonomiste, to izgleda apsurdno. U agregatnom smislu se to tako beleži, IT sektor ima izvoz i to je priliv deviza za Srbiju. Ali to ima samo vrlo posredne veze sa životnim standardom prosečnog čoveka: više je standardu stanovnika Srbije zaposlenih van IT sektora doprinela dostupnost jeftine kineske robe nego sav izvoz IT sektora do sada.
A ako povlastice eskaliraju, od IT-a na kraju Srbija može imati i čistu štetu, baš kao što ima neto štetu od nekih drugih sektora ili stranih investicija za čiji se dolazak plaća iz budžeta.
Paradoks je u tome što je IT uspešna industrija. Zašto već uspešnoj industriji davati još i veće povlastice, kao što su oslobeđanja od poreza ili zdravstvenog osiguranja? Iz istog budžeta koji pune manje uspešne grane i u proseku daleko siromašniji ljudi od onih koji rade u IT sektoru.
Da isključimo odmah politički marketing kao očigledno objašnjenje: iako je tačno, to nas samo vodi jedan stepen nazad, pa umesto objasniti zašto je političar nešto uradio, treba objasniti zašto je to što je on uradio popularno.
I mislim da sam na kraju shvatio misaoni proces koji stoji iza ovoga. U osnovi svega je kolektivizam, podvrsta merkantilizam. Oni vide da IT sektor izvozi i zarađuje i onda na to gledaju kao da IT sektor zarađuje za "nas". Kao da smo mi svi zajedno, jedna ekonomija, pa je izvoz IT sektora pre svega dobar za sve nas kolektivno, dobar za Srbiju. Zato im je onda logično da treba podržati one koji "nam" donose novac.
Ako se na istu stvar gleda očima pojedinca i liberala, a jednako i očima ekonomiste, to izgleda apsurdno. U agregatnom smislu se to tako beleži, IT sektor ima izvoz i to je priliv deviza za Srbiju. Ali to ima samo vrlo posredne veze sa životnim standardom prosečnog čoveka: više je standardu stanovnika Srbije zaposlenih van IT sektora doprinela dostupnost jeftine kineske robe nego sav izvoz IT sektora do sada.
A ako povlastice eskaliraju, od IT-a na kraju Srbija može imati i čistu štetu, baš kao što ima neto štetu od nekih drugih sektora ili stranih investicija za čiji se dolazak plaća iz budžeta.
Merkantilizam u društvu koje je do guše u dugovima ?
ReplyDeleteBtw, ideja je naravno glupost, a jedina smislena stvar u celom paketu je ozbiljnije uvođenje informatičkih smerova u srednje škole.
Slavisa, previse analizirate Dinkiceve misaone tokove.
ReplyDeleteCovek uopste ne razmislja duboko o tim stvarima, on je majstor za dostizanje cenzusa (o tome razmislja duboko, svakako) a za sve ostalo (ono sto radi izmedju izbora) on samo prati tokove koje mu se cini da su "in" u inostranstvu.
Kada je u svetu preovladjivao liberalniji pristup (slobodnija trgovina, deregulacija, itd.) - on je bio za to. Kada su na Zapadu posle pocetka krize preovladao intervencionizam, drzavno preuzimanje propalih firmi, i politika subvencija, Dinkic je odma bio - za to. Sad on opet prati trend, negde je cuo/procitao da neka Nemacka "ulaze u IT sektor" ili tako nesto, cuo je da je "IT sektor buducnost", da "Indija najvise zaradjuje od izvoza softvera" itd., pa racuna covek - evo i ja nesto slicno treba da radim.
"Oni vide da IT sektor izvozi i zarađuje i onda na to gledaju kao da IT sektor zarađuje za "nas"".
ReplyDelete---
ima i toga. ovakav sažetak ipak "dodaje vrednost" dinkićevom mozgu i, po meni, stvar je još banalnija: izaći u novinama, na bilbordima i televiziji sa ono malo relativno uspešne privrede, kojoj dinkić lepi etiketu pomagača.
puno puta smo raspravljali zašto naši političari tako revnosno vuku za rukav đokovića i utrkuju se da jednom ionako uspešnom sportisti poklanjaju placeve, nesebično daju novac iz budžeta itd i iza takvih situacija takođe stoji ideja koja se rado kupuje u javnosti, tj da nas novak prikazuje boljim, na "višem nivou", odnosno da nismo samo nekakav zatucani jug istočne evrope -- ali, pre svega to guraju oni, koji se uz njega direktno šlepaju i uspevaju da se sa njim rukuju i slikaju ~ ovo je slična situacija, koja IT-u može samo da šteti.
Nema tu neke razlike, ni ja ne mislim da se radi o nekom dubokom razmišljanju. To kolektivističko razmišljanje o kojem govorim baš i jeste jako plitko -- IT izvoz donosi novac u Srbiju, "nama", hajde da podržimo. Nije to u neskladu sa ovim što pišete, možda je takođe video u novinama da se negde drugde, gde takođe pitko razmišljaju, to isto radi.
ReplyDeleteDobar post,ali bih pitanje iz ugla liberala drugačije postavi i naravno da je drugi odgovor. Ako je problem država,svojom visokom neefikasnom potrošnjom,kako onda stvari poput manjeg plaćanja poreza i doprinosa na plate,koje su ključni problem zaposlenosti,jedan liberal može da odbaci. Odgovor je nikako,iako u čisto ekonmskom smislu se em otvara prostor za marifetluke,em može da dovede do relativno velike konvergencije faktora proizvodnje ka tom sektoru,ali liberal ne može da se protivi nižim porezima,niti iz moralnog niti iz ekonomskog aspekta.
ReplyDeleteVeći problem su generalnija zakonska rešenja,gde poslodavac u opštem slučaju mora najmanje 63 dinara na 100 dinara neto plate da plati PIO fondu i RZZOu,ali to je cela priča o pogrešnim i ekonmskim i uopšte političkim pitanjima,em se uvek bavimo posledicama em i kad se bavimo uzrocima na uzak način ih posmatramo.
Dakle,što je jasno jasno je,npr za nezaposlenost bi najbolje rešenje bilo ukidanje i svih poreza i minimalne plate,onda dođe svaki političar u svojoj gluposti i nemoći kaže pa dobro kako onda penzije i zdravstvo da isfinansiramo,a liberal bi mu rekao nađi način...
Ja proizvodim dzem i programer kupi moj dzem devizama, onda ja imam korist od programerovih deviza.
ReplyDeleteNe znam samo sta bi Voren Bafet rekao kad jedna drzava nalazi slamku spasa u IT uslugama, IT uslugama cija traznja preko noci moze da nestane i preseli se na drugu lokaciju.
Mislim da se zanemaruje razlog zasto je toliko tesko Dinkicu da smanji doprinose i zasto ovo selektivno smanjenje ima smisla (idealno bi bilo da je isto za sve grane privrede) - prihodi od doprinosa se uglavnom pune iz mreze drzavnih preduzeca, koji pljackaju preko raznoraznih monopola i zatim pola novca daju stranackim zaposljenicima a pola uplate drzavi u doprinose.
ReplyDeleteOdatle drzava nema NIKAKVU inicijativu da smanji iznos doprinosa iako je jasno da je za realnu ekonomiju trenutni procenat apsolutno sulud
To me podseca na BusPlus sistem sa markicama za zaposljene od ~3000 dinara koje su deklarativno za obicne ljuda ali niko ih ne kupuje osim drzavnih preduzeca (a ceo sistem je i tako zamisljen, sto je na stetu nekog ko bi samo posteno hteo da kupi markicu po normalnoj ceni)
uprkos tome što znamo da nam je žurnalistika katastrofalna, ipak čudi da se ovakav zicer provukao bez trunke reakcija;
ReplyDeletedođavola i "novinari", ali gde je dana popović, gde si aleksandre stevanoviću i drugi, da ošinete o tome kako se ponovo arbitrarno i po diskreciji presipa od jednih drugima, a naročito iz ionako ispošćene privrede presipati dobrostojećima, super-hik šemom.
btw, ovo je jedan od ubedljivijih primera zašto nije dovoljno imati samo tabloide
Tabloidi otkrivaju korupciju, ali za glupave politike, koje su inače mnogo opasnije od korupcije, neophodno je analitičko javno mnjenje. Stvarno Aleksandre, gde si?
ReplyDeleteda ne grešim dušu, moram da podelim zadovoljstvo za ovaj osvrt danice popović.
ReplyDeleteUlaganja u IT imaju multiplikativni efekat na ekonomski rast, 1 dinar uložen u IT vraća 10 dinara kroz porast ekonomije, to se naročito odnosi na ulaganja u ERP rešenja koja povećavaju efikasnost i konkurentnost preduzeća, to kaže IT analitičar Milovan Matijević:
ReplyDeleteSeminar: IT tržište u Srbiji i ponuda poslovnih softverskih rešenja
1 dinar uložen u IT vraća 10 dinara kroz porast ekonomije
ReplyDelete-----
hahahaha!!!!!!!!!!!!!!!!!
izvinjavam se za ovakav komentar, ali to je naprosto jače od mene.
ovo je na nivou gluposti i nebuloza koje prosipa bajatović, da se 1 € uložen u poljoprivredu po definiciji vraća kao €5 profita.
ReplyDeletea NIKO se ne zapita zašto sami poljoprivrednici onda ne ulože €1,000, kada sa sigurnošću, posle svih rashoda, mogu računati na €5,000 u slamarici, pa tako progresijom... toliko čak ni dafina nije davala u svom zenitu :)
Ja se samo malko šalim, to nije moje mišljenje, samo prenosim tuđe mišljenje :) Inače ulaganja u ERP rešenja uopšte ne moraju uvek da budu isplativa, postoje dobra i loša ERP rešenja, dobre i loše implementacije, mada stoji činjenica da su ulaganja u ERP rešenja u proseku isplativa jer zaista povećavaju efikasnost i konkurentnost preduzeća.
ReplyDeleteNeiskusan je sa tih 1 na 10, iskusni rent-seeker bi naručio studiju koja pokazuje da se na svaki uloženi dinar vraća nešto kao 7.82 dinara. I bio bi ozbiljno shvaćen.
ReplyDeleteSve je to nebitno, jedino što je bitno je odgovor na pitanje da li će IT tržište opet imati rast kao u periodu 2001-2008, premotajte video na 1:24, prema prezentovanoj projekciji srpsko IT tržište će do 2015. narasti na 620 miliona evra, baš lepo ako to stvarno bude tako.
ReplyDeleteja mislim da bi bilo dovoljno da dozvoli ljudima da otvaraju IT firme po stanovima, garažama , studenskim sobama .. i eventualno da na domaćem tržištu obezbedi efikasnost naplate i olakša kartične i devizne transakcije sa inozemstvom
ReplyDeleteDržava treba da brine najpre svoje brine (npr. zašto smo na ovoj rang listi na 51. mestu u svetu - strana 126) pa tek onda tuđe brige (pomaganje privatnog sektora).
ReplyDeleteEvo doprinos mali
ReplyDeletehttp://pistaljka.rs/home/read/319
IT treba podsticati, jedna je od retkih komparativnih prednosti Sr. i donosi radna mesta vece dodate vrednosti. A ta vrednost dobrim delom ostaje u ekonomiji. Da ne objasnjavam kako i zasto, verovatno to ekonomisti znaju. Takodje je vazno to sto jak centar znanja pokrece nove centre znanja i privredu u celini. Danas deo IT sektora jos uvek radi u ilegali, posoje ofisi koji su nesto bockaju, na malo srednje ili povece. Ali zaobilaze sistem. Placanja su uglavnom u inostranstvu. A preduzetnici se dovijaju kako da isplate plate. Da bi ostali konkurentni. Male ekipe strucnjaka koje ce biti jezgro buducih vecih ekipa, koje rade kod kuce, a ne koriste firme imaju muke da naplate potrazivanja iz inostranstva. Znam neke ljude koji naplacuju poslove u jednoj susednoj zemlji uz proviziju od 7%. I tako JSZ uzima prihod koji moze da ostane u Sr. I ovo sto Tiki kaze ima smisla. A ovi sto se gade subvencije. Ako ste zavrsili neki fakultet, onda znate da je drzava subvencionisala vas, a ne nekog drugog, znaci vi niste platili skolovanje, i drzava je imala razlog da vama sa recimo boljim ocenama da vise. Sigurno niste protestvovali, mami i tati sto nisu platili drzavi punu cenu vaseg skolovanja.
ReplyDeleteovo sto prica tiki bi mnogo vise pomoglo nego sto daju subvencije po zna se kojim kriterijumima.
ReplyDelete