Mis Tokvil u Politici:
Obrazovni nivo populacije nije isto što i ljudski kapital koji na vrlo specifičan i teško predvidiv način deluje na ekonomski rast. Naravno, visok obrazovni nivo populacije i ekonomska razvijenost zemlje često su međusobno povezani, ali pre će biti da jaka ekonomija indukuje jačanje obrazovnog sektora. Ako bi se sutra cela Srbija vratila u školske klupe, efekti bi verovatno bili pre negativni na tržištu rada, nego što bi doneli srpskog Stiva Džobsa.
...po još jednoj stvari se jasno vidi koliko nam je zemlja u problemu - masa mladih ljudi iz čiste nemoći čame po školama i fakultetima - imamo obrazovanih (a nekvalitetnih) kadrova koliko nećeš... Nema posla i onda daj fax, kurs, master, drž-nedaj... kažu stari, bolje i to nego da se drogiraju... :-/
ReplyDeleteOdlična analiza Mis Tokvil.
ReplyDeleteŠto se tiče gimnazija problem nije u njihovom postojanju već u njihovoj prebukiranosti i opterećenosti a to je usko vezano za osnovni problem postojanja masovne volje za studijama (koje se u velikom broju ni ne završe), što je pak u direktnoj vezi sa pogrešnom visokoškolskom politikom koju već decenijama vode naše vlade.
U reformi školstva bi trebalo krenuti od „unatraške“ pa prvo drastično povećati cene studija.
Zasto svaki grad u Srbiji, a ima ih 24, ne bi sam finansirao svoje skole i fakultete?
ReplyDeleteSto se ostaloga tice, gordi Ivan Jankovic nigde nije pisao o drugoj najstarijoj konfederaciji na svetu posle SAD, Svajcarskoj. Njihov obrazovni sistem izuzetno je zanimljiv.
"što je pak u direktnoj vezi sa pogrešnom visokoškolskom politikom koju već decenijama vode naše vlade. "
ReplyDeletena sta tacno mislis?
da li na centralizaciju, neefikasno upravljanje ili nesto trece?
da li neko ima podatke o
broju zaposlenih u zdravstvu i skolstvu pre 20 godina i danas? posto znamo da se broj stanovnika smanjio, bilo bi logicno da taj broj ostane na istom nivou. isto i za javna preuzeca i drzavnu upravu, mada mozda uz ogradu kada je rec o drzavnoj upravi. a cini mi se da je bas islo ka povecanju broja zaposlanih u tim sektorima.
Citat: „na sta tacno mislis?“
ReplyDeleteMislim na lovu. :)
Školarine za fakultete su niske i to uzrokuje osnovni problem, ne samo visokog školstva već uopšteno (na način koji sam opisala u prethodnom komentaru).
Vlada vodi socijalnu politiku preko fakulteta (a samim tim i preko leđa poreskih obveznika), bez obzira na realne potrebe tržišta. Omogućavanje masi da upiše i završi studije direktno uzrokuje smanjenje cene rada svih radno aktivnih, bez obzira na školsku spremu.
"Omogućavanje masi da upiše i završi studije direktno uzrokuje smanjenje cene rada svih radno aktivnih, bez obzira na školsku spremu"
ReplyDeleteKako veci broj studenata uzrokuje smanjenje cene rada?
Ne razumem se bas u pitanja obrazovanja, ali ne deluje mi da je pitanje skolarina primarno. Po nekom mom laickom misljenju, centralna vlast ne bi trebalo ni da se bavi rukovodjenjem fakultetima, a studenti bi mogli da budu delom finansirani a delom da se omoguce komercijalni krediti od banaka za studiranje, pa bi i cene bile u velikoj meri trzisno odredjene....
„Kako veci broj studenata uzrokuje smanjenje cene rada“
ReplyDeletePa zbog odnosa ponude i potražnje. Tržište je nedovoljno veliko da bi moglo da apsorbuje toliki broj visokoobrazovanih i onda samim time što je mnogo veća ponuda nego potražnja opada cena rada visokoobrazovanih.
Komentarisala sam skoro baš tu temu, ako te ne mrzi možeš pročitati ovde :)
dusan.pavlovic/mypage/Blog/Entries/2012/3/19_Bolonja_nije_obavezna_(1).html
dusan.pavlovic/mypage/Blog/Entries/2011/10/13_Privatizacija_visokog_obrazovanja.html
Jako dobra analiza Dušana Pavlovića.
Uglavnom, kada fakulteti ne bi svima bili dostupni ne bi ni postojala tolika zainteresovanost za gimnazije, što bi vremenom kao posledicu imalo poboljšanje kvaliteta stručnih srednjih škola.
„Ne razumem se bas u pitanja obrazovanja...“
Ma ne razumem se ni ja. :) A to što o svemu imam mišljenje ne znači i da sam sve baš dobro razumela. :)