Je li liberalizam u krizi? Nije. Iz jednostavnog razloga što ga nema. Vrlo jednostavna matematika svjedoči o trijumfu etatizma, ali i o moralnoj i racionalnoj superiornosti liberalizma. Zar bi se država-noćobdija zadužila preko granice svojih fiskalnih prihoda, preko granica društvenog brutto proizvoda, dakle preko svih granica dobrog ukusa? Noćobdije su fin svijet i njima toliko novaca nije potrebno. Na djelu je država-raspikuća, ovisnik koga treba poslati na liječenje od fiskalnog ruleta. Činjenica da znatan dio javnosti uprkos tome proklinje liberalizam, izaziva mučninu kakvu je izazivao doktor Göbbels kada bi uporno ponavljao očite laži.
Pages
▼
27 November 2011
Peščanik i EU
Ponovo dobar tekst Vuka Perišića na Peščaniku o EU, liberalizmu i socijalizmu. Odlomak:
Primećujete li da je Perišić jedini liberal (pored Prokopijevića, kojeg odavno nije bilo) koji ima pristup Peščaniku. Zanimljivo bi bilo videti zašto. Možda jer je zaljubljenik u Jugoslaviju i partizane, pa mu to obezbeđuje simpatije urednica, ali, opet, i baca senku na dosledan liberalni stav...
ReplyDeletePerišić je iz Rijeke ,ok je tip al u Peščanik vjerovatno upada po "DRŽAVNOM KLJUČU" da bi ta metamorfozirana "Borba" zadržala karakter glasila svih naroda i narodnosti ( ili svih srba sa krizom srpskog identiteta )
ReplyDeleteZa čoveka koji piše dobro o Brozu, ne mislim da je liberal, već svinja.
ReplyDeleteima ključeve čarobnih vrata:
ReplyDeletereferenduma kojim je Radovan Karadžić odbio Plan Vance-Owen nema nikakve suštinske razlike. Kao što je jedan gangster sa svojom bandom ubojica zajebavao cijeli svijet manijakalnim nacionalističkim ratom Halucinacija tipična za istočnoevropske nacionalizme koja ima i svoju virovitičko-karlobašku inačicu: Grčka do Kavkaza. +Kosta Mihajlović
Ovo ubacite u tekst o Homeopatiji,saljevanju straha u olovo,hvali o njemačkom penziskom sistemu kasnih tridesetih , o bilo čemu i proći će. kao što postoji onaj mangupski vic da je žena ukras oko pičke, tako su i svi tekstovi na pješčaniku ukras oko osude "velikosrpskohegemonističkoamfiohijevskošešeljevakočetničkog nacionalizma" mogla je bit i rasprava o teoriji struna al da se osudi "guslanje"
Mislim da ne postoji smešnije misto na netu od onog, gde se okupljaju obožavaoci lika i djela Velikog Vođe Broza :)
ReplyDelete"Peščane" bi valjalo podsetiti da Berlinski zid nije srušen, već je PAO, kao što se sa svakom kulom od karata i dešava, a naročito sa onima usmerenim PROTIV LJUDI. "Peščani" žive u svom zamku zvanom Brozova Jugoslavija, iliti SOCIJALIZAM SA LJUDSKIM LIKOM, pa su spremni, uz velike žrtve, na ustupak ka onome što zovu KAPITALIZAM SA LJUDSKIM LIKOM :)
Za retardiranu Brozovu decu tj. njihovu "misao", postoji SAMO JEDNO REŠENJE:
SMETLIŠTE POVESTI.
@Tiki
ReplyDelete"karakter glasila svih naroda i narodnosti ( ili svih srba sa krizom srpskog identiteta )"
Mislim da Perišić uglavnom spada u ovu kategoriju u zagradama, ili, recimo, ljude čiji su roditelji Srbi, a on nikad sebe nije video kao takvog...
Dakle, tekst ne valja jer su roditelji autora Srbi a on zivi u Hrvatskoj i dragi citaoci misle da on nije dovoljno dobar Srbin, stavise znaju iz prve ruke da se on intimno stidi svog srBstva, te je stoga, bez obzira sto hvali liberalizam a napada socijalizam, zapravo "Brozovo dete koje treba da zavrsi na semtlistu istorije". Jel sam dobro shvatio poentu?
ReplyDeleteNe, tekst je dobar, sam za sebe. Bez Vuka :)
ReplyDeleteIvan
ReplyDeletene
poenta je da u Peščaniku možeš objavit dobar tekst o liberalizmu ako imaš neke ključne uvjete.
jerbo uredništvo bloga zaslini kad vidi "osudu karađića" ko sponzoruša na kavalija. Mogo je da piše i o Ickeovim gušterima kao krivcima za krizu samo ako je osudio srpski nacionalizam. bar ja nisam pisao o tekstu , nego zašto je peščanikov Moša/Mošinica Pijade pustila libertarijanski tekst u glasilo dece članova saveta revolucije.
Ne, ne, Perišić je retko dobar pisac Problem je što još ima i načelno liberalne stavove, pa je pravo čudo kako prolazi uredničku pasku...
ReplyDeleteEvo, recimo, jednog njegovog teksta koji je sasvim po meri Peščanika:
ReplyDeletehttp://www.tportal.hr/komentari/komentatori/153885/Ako-Tito-nije-zavrijedio-ulicu-nije-ni-knez-Branimir-ili-kralj-Tomislav.html
Isti napisao hvalospev Brozijadi. Šatroliberal, Jovo Kapičić, Latinka Perović i ostali presvučeni totalitarni zločinci.
ReplyDeleteTekst je nadahnut i sjajan, pročitao sam ga u jednom dahu. A onda sutradan naletim na ovaj njegov tekst, i ne mogu da verujem da je to isti čovek pisao: http://www.slobodnaevropa.org/content/predizborni_kretenizam_i_zadah_devedesetih/24402481.html
ReplyDeleteNaročito je zabavna njegova pohvala "izvrsnoj knjizi" Milutina Mitrovića "Postmoderna vremena".
Što se tiče ovih prozivki po nacionalnom ključu, mislim da su sasvim tupave. Ali, da Vuk Perišić nema koherentan liberalni stav - ili ga ima ali samo povremeno i selektivno - to stoji.
Da to je često pitanje među publikom,koliko nečija doslednost čini da neko delo bude prihvaćeno. Često se tu mešaju pitanja čitanja nekog dela i čitanja nekog pisca. Kad pročitaš nečiji opus ima smisla kritikovati nečiju makar 1 procentnu nedoslednost,al kad prvi put čitate neki tekst a pri tom vas i ne zanima dalje čitanje istog autora onda treba biti objektivan i uporediti ga sa ostalim radovima na istu ili sličnu temu i reći e možda ovaj nije u pravu inače skroz al ovde nije pogrešio ni za jotu. Ja bih rekao isto to za ovaj tekst odličan je ali isto tako znam i titofilsku stranu autora pa znam i gde je u pravu i u krivu. Mada sam tekst po sebi nije ništa revolucionarno ovakvi tekstovi su decenijama u nazad prisutni u npr engleskoj literaturi,najrevolucionarnija stvar u vezi ovog teksta je da se kao takav pojavi na štokavskim jezicima . A i kad pročitate upadice i poređenja vidite da na mnoge teme ovaj autor ima da kaže isto koliko i prosečan konzument CNN istorije ratova na Balkanu,dakle ništa. Jer kako bi ste drugačije prodali ovakav proizvod Peščaniku ili u Rvatskoj il FBIH ako vam jedan od glavnih krivaca za izbacivanje Adama i Eve iz raja nije Karadžić ili Mladić
ReplyDeleteMa nema Vuk pojma, sad će čika Jovo da ga smlati: :)
ReplyDeletehttp://www.nspm.rs/ekonomska-politika/sjaj-i-beda-ekonomske-nauke.html#_ftnref3
Uh kakav debakl... Čika Jovo se bavi neoliberalizmom a ne zna ni šta reč znači -- citira Džonu Goldberga da je liberalizam blizak fašizmu, a nema pojma da Džona govori o liberalizmu u američkom smislu reči, da to znači suprotno od tržišta, demokratski socijalizam. Povezuje tržišne ekonomiste i matematizaciju u ekonomiji a nema pojma da su matematiku uveli kejnzijanci i progresivisti, a austrijanci su najveći protivnici.
ReplyDeleteХех, у веселом и на прво читање питком жонглирању Перишићу је испало пар "либералних лоптица".
ReplyDeleteПрво, "избезумљено гласачко тело" по правилу захтева мало виши ауторитет како би било "просветљено" ради "општег добра". То онако, између редова.
Друго, како се никад није запитао где су били риск менаџери свих тих "сјајних" финансијских институција који су давали кредите и куповали обвезнице?
Треће, постмодерно и "пост-вестфалско" поимање суверенитета је оно што је остатак евро-зоне увалило у враћање грчког дуга. Да је вестфалско схватање суверенитета превладало, Грчка би морала банкротирати и продавати породичну сребрнину.
Четврто, увлачење Хајдриха, Vansee konferenz-a i осталог трола је ваљда послужило као неки драмски крешендо, али је ипак тотални неукус.
Није нам до краја разјаснио КО то представља "цивилизацију и демократију" која ће да лупи шаком од сто и одради одумирање (фискалне) државе. That's the catch
Нити је схватио да је "држава" овде била само проточни бојлер, права res pvblica која је многим својим грађанима омогућила да стекну ПРИВАТНО богатство. Држави (хеленској у овом случају) су остали авиони, тенкови и успомена на Олимпијаду.
Jel taj Dusanić ima neki članak u kojem se ne bavi 'neoliberalizmom'? Kad god bacim pogled samo to pominje. Nikad ništa suvislo o ekonomiji nisam pročitao od njega. Za šta se on zalaže uopšte, osim za visoke carinske stope?
ReplyDeleteNaravno, čiča je po mnogo čemu izlapeo, ali ima jedna stvar koju je pomenuo, a koja mi je uvek bila problematična kod "istinskih" Austrijanaca, a to je njihovo (tj. naše :) )radikalno uverenje da ekonomija barata apriornim kategorijama oslobođenim svake potrebe za empirijskom "proverom", ili pak da zakonitosti koje ekonomija izučava nisu putem indukcije, iz sfere konkretne činjenične stvarnosti, tek naknadno reflektovane i artikulisane kroz teorijski diskurs. Dakle, manje - više, katalaksija je logička disciplina, bez potrebe da se saobražava datom istorijskom kontekstu "na terenu". U konkretnom slučaju mislim na pitanje neravnopravne međ. konkurencije tranzicionih privreda koje Vašingtonski konsenzus implicitno pretpostavlja, ako ne i "priziva", ili npr. naivnost vraćanja na zlatni standard u trenutku kad na globalnom planu traje currency war svih protiv svih, pa onda pitanje neodstupne borbe protiv inflacije u trenutku kad pristiže za naplatu enormni spoljni dug, i tsl. Dakle, mogu li "austrijska načela" da budu validna i delotvorna bez ostatka, nezavisno od ambijenta u kome bi ih neki pretpostavljeni "misionarski" političari-preobraćenici hteli implementirati? Postoji li kod novih klasičnih liberala osećaj za dijahroniju, tranziciju, evoluciju sistema i sl., a da se pritom devičanska belina njihovih umstvenih toga ne uprlja "poznom hajekovštinom", monetarštinom i inim jeresima? :)
ReplyDeleteRašo,
ReplyDeleteSlažem se sa tobom. I pisao sam ovde da je austrijance to insistiranje na večnim principima navelo na negiranje stvarnosti, da recimo govore o hiperinflaciji iako nikakve inflacije nema.
Ali pitanje tu nije indukcija v. dedukcija, nego nerazlikovanje dugog i kratkog roka. Austrijanci uvek govore o dugom roku i zanemaruju kratkoročne transakcione troškove koje bi prelazak na te dugoročne principe u nekim trenucima ili kontekstima proizveo (npr. prelazak na zlatni standard sada; ili odbijanje da u situacijama poput velike depresije, kada fiat money već postoji, količina novca održava nesmanjenom). To nije problem dedukcije, nego nepravilne upotrebe deduktivno izvedenih principa u nekom kontekstu. Ali ni indukcija ne znači sagledavanje konteksta; indukcija je samo izvlačenje opšteg pravila iz pojedinačnih primera.
Mises je najviše insistirao na dedukciji, ali je odlično razlikovao kratki i dugi rok i dok je u knjigama pisao o optšim principima u konkretnim predlozima je uvažavao kontekst. Njegovo pravilo je bilo da posao ekonomiste nije da postavlja cilj društvu, nego da odgovori kako da se najbolje ostvari zadati cilj. Ali jedna struja od Rothbarda nadalje svaku diskusiju u okviru konteksta tretira kao polovično rešenje ili čak kao izdaju principa ili saradnju sa okupatorom. I tako smo došli do toga da je "uvesti zlatni standard" postao austrijski odgovor na svako tekuće monetarno i finansijsko pitanje. Kod dela austrijanaca.
Ipak izbija iz njega :))
ReplyDelete"Kriza eura – a to je samo prividno paradoksalno – pokazala je svu superiornost europske ideje i svu štetnost samovolje država-članica."
Evropske birokrate dobre, izabrane vlade loše....
Niste u pravu, gos'n Tasiću, u vezi sa tranzicijom. Tranzicija može trajati doveka, sa aspekta pojedinca (nekog nesrećnika koji nije razumeo da je Zid pao), za ostale u intervalu prilagođavanja ukidanju redistribucije, a za vlasti 8 dana, tj po objavljivanju Glasnika.
ReplyDelete@Vlada
ReplyDeleteVuk je shizofren malo, ne zna 'di bije?
Raso,
ReplyDeleteimam jedno pitanje za vas: da li je propozicija da ceteris paribus, ako cena robe raste, njena ponuda takodje raste, apriori ili ne? Ako nije, kako bi se ta propozicija mogla empirijski falsifikovati?
I jos blize iskustvu: ako minimalna nadnica raste, ceteris paribus, nezaposlenost takodje raste? Jel ovo treba da empirijski testiramo ili je samoocigledno?
ReplyDeleteSlavisa,
ReplyDeleteu jednom od prethodnih postova si i ti rekao da ako ECB uzme da kupuje obveznice masovno da ce to voditi inflaciji (ti si cak naveo cifre od 5-15% godisnje). Po cemu se to razlikuje od onog gledista koje ti pripisujes Austrijancima (a u stvari su ga se drzali jednako, ako ne i vise monetaristi) da ce slicna operacija QE u Americi voditi inflaciji? Kakve veze to predvidjanje ima sa bilo kakvim ekskluzivno "austrijskim" principima?
I mislim da pravis razliku izmedju Misesa i Rothbarda onde gde je nema. U pogledu metodologije nema nikakve razlike. Ima je u teoriji monopola, drzavne intervencije i u jendoj manjoj taktickoj stvari, oko toga koji je najbolji put do 100% sistema.
Dalje, ne vidim kako je uverenje da u depresiji stampanje para ne resava problem "pogresna" primena austrijskih principa. Odrzavanje "nominalnog dohotka" konstantnim je ideja koju guraju Friedman i "makroekonomisti" i zasnovana je nerazumevanju mikroprocesa koji vode depresiji. Ti mozes prihvatiti Friedmnovu ideju i reci da Austrijanci grese, ali je to onda greska u principima, a ne u njihovoj primeni. Ako je bum izazvan kreditnom ekspanzijom problem i izvor bolesti (Austrijski princip), onda recesija, sa svim propratnim efektima predstavlja resenje. I stampanje para da se nivo cena odrzi konstantnim (ili novcana masa konstantnom ili bilo sta slicno) predstavlja potkopavanje procesa oporavka i pravljenje novih distorzija koje ce se kasnije ispoljiti (vidi pod intervencije Alana Greenspana od 2001 do 2004).
A ono kod "dela" Austrijanaca sto si napisao (naime da samo kod tog jednog "dela" sve te bolesti deduktivizma i ekstremizma vladaju) - mozda mislis na George Selgina (ili slicne) kao na "pravog Austrijanca", koji misli da je Friedman super a Rothbard kreten, i da je Mises sve u krivu oko bankarskog sistema, i koji se slaze da je glavni problem u Velikoj Depresiji bilo to sto Fed nije stampao dovoljno? On odbija da se definise kao "Austrijanac" (kaze da je prestao to da bude pre mnogo godina), osim kad treba da pokaze kako su drugi Ausatrijanci zapravo lazni i ekstresmisti, onda kaze "evo cak ja kao Austrijanac mislim da je Friedman u pravu oko Velike Depresije". :)
Ivane,
ReplyDeletePa nije valjda austrijska škola "prisvojila" čak i bazične tržišne zakonitosti? :) Naravno da se ekonomija temelji na nekim aksiomatskim pravilima, ali ja sam mislio na donošenje odluka u "sivim zonama i vremenima" koje odstupaju od idealizovanih prakseoloških shema. Ono što podrazumevam pod "empirijom" jesu upravo vektori odstupanja od takvog katalaktičkog sistema odnosa posmatranog sub specie aeternitatis. Dakle, postoji li neki "snishodljiv" tranzicioni model ili je šok-doktrina (makar i ne u najvulgarnijem naomiklajnovskom smislu) jedini lek za sve "neposlušne" podsisteme? Po onoj Lenjinovoj - ako se stvarnost opire našim konceptima, tim gore po stvarnost. Ali i komunjare su bile dovoljno razborite (bar u teorijskom smislu) pa su sam socijalizam promišljali kao jedan tobože tranzicioni model ka eshatološkom besklasju.
Naravno, cinik bi se zapitao nije li i sam pojam "austrijske škole" podložan dekonstruktivističkoj analizi, jer se heterogenost mišljenja unutar nje ne može opravdati zajedničkim imeniteljima, pošto se takve ili slične linije preseka mogu naći i između njih i drugih škola mišljenja. Po čemu je npr. Hajek odstupio od "večnih istina", a Mizes nije? Po kojim se kriterijumima (sem po akademsko-kolegijalnim) mogu veštački ocrtati linije podela ili grupisanja u sukcesivnom nizu teorijskih otstupanja tipa: Rothbard-Mises-Hayek-Friedman-Keynes (sa mnoštvom među-stupnjeva)?
Evo da banalizujem stvari, uzmimo recimo Ron Paul-a. Na optužbe da bi striktna primena njegovog svetonazora rezultirala humanom katastrofom u socijalnoj sferi, on se u debatama brani tako što predlaže tranzicioni safety net koji bi bio vremenski oročen i finansirao bi se srazmerno kresanju vojnog overseas budžeta, a otpuštenim službenicima iz apartmana koji će biti ukinuti garantuje privilegije, tj. ne njima već njihovim novim poslodavcima iz privatnog sektora. E pa sad ja pitam: da li je Ron Paul fake libertarijanac ili ne? Ili na primer kad se zalaže za transfer nekih federalnih nadležnosti na state level, umesto da ih odriče kao takve. Ili npr. Irwin Schiff već godinama trune u zatvoru zbog neodstupanja od svog stava da je plaćanje poreza na dohodak neustavna, nametnuta obaveza i da svaki istinski libertarijanac ima Bogom garantovano pravo i dužnost nulifikacije federalnih ograničenja lične slobode. Čini li to rothbardovce takođe licemerima, jer pretpostavljam da Murphy, Hans-Hoppe i slični njima ipak plaćaju poreze? Dakle, čini se da nema fiksne granice koja se ne može "rastegnuti" u pravcu još principijelnijeg mišljenja i delovanja. A do tada, stanje "na terenu" je: ne lipši magarče dok trava ne ozeleni. :)
S druge strane, neki od TR blogera su bili itekako "snishodljivi" prema "ontičkoj nužnosti" u kojoj bivstvuje srpska privreda, pa su u domaćoj javnosti bez trunke teorijske suzdržanosti podržavali neke kapitalne transakcije koje ne samo da su flagrantno kršile Rule of Law, dobre poslovne običaje i interese svih zainteresovanih strana, već su odstupale baš od onih "austrijskih" postulata, tipa mehanizma cena i sl. (tu pre svega mislim na neuspelu "privatizaciju" Telekoma).
Ivane,
ReplyDeleteEvo i ja mislim da je problem sa velikom depresijom što nije štampano dovoljno para. Ako imaš određenu količinu novca u opticaju, pa onda jednu trećinu toga naglo povučeš, imaćeš tešku recesiju. To je kontekst, velika količina novca je nestala iz opticaja i to će uvek stvoriti/pogoršati recesiju. Šta god da je bio prvobitni uzrok recesije (austrijski ako hoćeš), ona je produbljena i produžena zbog toga (FDR je posebna priča).
Ni Friedman ni Selgin ne kažu da je država trebalo da stimuliše privredu štampanjem para, ali nepovlačenje 1/3 novčane mase bi bilo dobro. Ili nesterilizovanje zlata koje je pristizalo.
Nominalne veličine utiču na realno, austrijanci bi trebalo da poznaju tu vezu jer su za nju znali još Mises i Hayek. Hayek je još i tvrdio da u takvoj situaciji treba ciljati nominalni dohotak, što bi tada značilo štampanje para.
A da li je štampanje para dobra stvar i načelu, da li je ABCT tačna, da li je fiat novac održiv su pitanja drugog nivoa. I to je ta nefleksibilnost dela austrijanaca o kojoj govorim, ignorisanje konteksta i insistiranje na drugačijem nivou rasprave uvek i svuda. To čak nije ni principijelnost, jer da nominalne veličine utiču na realne je takođe važan prakseološki princip.
Rašo,
Ne razumem ovo sa Telekomom. Šta je trebalo da podržimo, ostanak Telekoma u državnoj svojini?
Pa u svakom slučaju bi Telekom ostao u državnoj svojini, dilema je bila samo o kojoj državi je reč. :) Hm, to mora da je u pitanju neka podsvesna inklinacija naših "austrijanaca" ka interesima Telekom Austrije. Jes' da ne postoji direktna veza, ali hej - što ti reče, nominalne veličine utiču na realije. :) Naravno, u te "realije" niko nije ubrojao činjenicu da je dotična firma (osim što je državna) već neko vreme predmet sudskog postupka i medijskog linča u matici u vezi sa finansiranjem određenih političkih partija i pranja kinte njenih tehnokrata. I baš se takvoj firmi upućuje drugi poziv za ponudu i pregovore, mimo slova ugovora, protivno poslovnim konvencijama, a na uštrb ostalih učesnika na tenderu. Možda sam ja puritanac, ali zaista ne razumem kako dosledni liberal može zauzeti iole pozitivni stav prema tom javašluku. Ali glavni argument je bio "šta ćeš, nužda zakon menja". Ok, zato ja i pitam da li se "zakon" može menjati i na opštu polzu, u cilju tranzicijske evolucije ka željenom idealu, ili je takvo snishođenje opravdano samo "kad se nema kud".
ReplyDeleteAko je Telekom Austrija državna firma to je problem građana Austrije a ne Srbije. Kao što su investicije Telekoma Srbija po BiH gubitak za građane Srbije, a ne Bosne. Nisu potrošači ti koji plaćaju ceh državne imovine, nego vlasnici te državne imovine, građani matične države.
ReplyDeleteOko ovih drugih stvari koje pominješ ne znam detalje, ali ne vidim kako je korupcija unutar TA argument protiv prodaje Telekoma onome ko ponudi najviše. Niti koji su to drugi učesnici bili na tenderu.
Iskreno zvučiš mi kao da imaš neki lični interes protiv prodaje Telekoma, ali da ne nagađam.
Ok, ali zašto ste PROTIV RESTITUCIJE? Zašto???
ReplyDeleteZašto sam protiv ispravljanja pljačke pljačkom?
ReplyDeleteKakva pljačka? Restitucija supstitucijom!
ReplyDelete