Pogledajte prijateljsku polemiku Boška Mijatovića, liberalnog ekonomiste, i pesnika Miroslava Maksimovića, o umetnosti, slobodnom tržištu i ulozi države.
Po meni je Mijatovic ovde toliko ocigledno u pravu da je nastavljanje rasprave od strane ovog Maksimovica cist bezobrazluk. Ponekad mi sam Mijatovic deluje gotovo ocajno - i podseca me na nasu poziciju ponekad na ovom blogu: 15 puta ponovis jednu istu elementarnu logicku primedbu, a covek i dalje nastavlja sa svojim ideoloskim floskulama, kao da nista nije bilo.
Mislim da je Miajtovic mogao da replicira Tomasom Bernahrdom koga smo mi linkovali ovde, a koji kaze da treba ukinuti svaku finansijsku potporu drzave pesnicima i piscima ("ja im ne bih dao ni cvonjka"), i pravi analogiju izmedju sebe kao prodavca drama i romana i svog dede koji je prodavao sir i kajmak, te tvrdi da drzavne subvencije samo korumpiraju pisce i da nikad nista dobro nije napisano kao posledica drzavne "brige" i dotacija.
Како лепо рече Томас Бернхард: „Само писац који издржава сам себе, који мора да ради, може нешто и да постигне. Али, онај који зна да не мора ништа да ради зато што ће му првог доћи плата од министарства или неке друге институције – то је страшно. Сви седе само као уседелице и чекају да им стигне од министарства, и плету.“
Ja sam stekao utisak da njih dvojica pišu o različitim temama. Mislim da je ova razmena pre predstavlja nezavisna razmišljanja o tržištu i poeziji nego što je stvarno billo neke polemike. Ustvari kao da je u celoj priči učestvovalo pet a ne samo dva autora.
Nije lako diskutovati sa pesnicima, i sumnjam da će Boško imati nerava da ikada ponovi nešto slično.
Da biste komentarisali potrebno je da imate Google ili OpenID nalog. Budući da otvaranje novog naloga ne zahteva više od 2 minuta, a kad ga jednom otvorite ostaje zauvek, smatramo da to nije velika prepreka.
Napominjemo da će uvredljivi komentari biti obrisani.
Po meni je Mijatovic ovde toliko ocigledno u pravu da je nastavljanje rasprave od strane ovog Maksimovica cist bezobrazluk. Ponekad mi sam Mijatovic deluje gotovo ocajno - i podseca me na nasu poziciju ponekad na ovom blogu: 15 puta ponovis jednu istu elementarnu logicku primedbu, a covek i dalje nastavlja sa svojim ideoloskim floskulama, kao da nista nije bilo.
ReplyDeleteMislim da je Miajtovic mogao da replicira Tomasom Bernahrdom koga smo mi linkovali ovde, a koji kaze da treba ukinuti svaku finansijsku potporu drzave pesnicima i piscima ("ja im ne bih dao ni cvonjka"), i pravi analogiju izmedju sebe kao prodavca drama i romana i svog dede koji je prodavao sir i kajmak, te tvrdi da drzavne subvencije samo korumpiraju pisce i da nikad nista dobro nije napisano kao posledica drzavne "brige" i dotacija.
Pomenuo je Boško Tomasa:
ReplyDeleteКако лепо рече Томас Бернхард: „Само писац који издржава сам себе, који мора да ради, може нешто и да постигне. Али, онај који зна да не мора ништа да ради зато што ће му првог доћи плата од министарства или неке друге институције – то је страшно. Сви седе само као уседелице и чекају да им стигне од министарства, и плету.“
Ja sam stekao utisak da njih dvojica pišu o različitim temama. Mislim da je ova razmena pre predstavlja nezavisna razmišljanja o tržištu i poeziji nego što je stvarno billo neke polemike. Ustvari kao da je u celoj priči učestvovalo pet a ne samo dva autora.
ReplyDeleteNije lako diskutovati sa pesnicima, i sumnjam da će Boško imati nerava da ikada ponovi nešto slično.