Razne teorije slušamo o razlozima ovako brzog porasta cena hrane. Iako se stidljivo priznaje da bi sa tim mogle imati veze ogromne subvencije proizvodnji biogoriva koje daju mnoge vlade, a najviše američka, a koje preusmeravaju proizvodnju kukuruza i drugih biljaka sa hrane na gorivo, do sada su glavna objašnjenja bila u porastu tražnje u Aziji i porastu cena energije.
No, imamo novog kandidata: To su debeli ljudi. Po jednom novom istraživanju engleskih ekperata debeli ljudi jedu za petinu više od "normalnih" čime povećavaju tražnju za hranom, te time i vrše pritisak na cene. Dodatno, oni opterećuju vozila više nego mršavi, te time troše više goriva, a time i emituju više ugljen-dioksida u atmosferu. Dakle, debeljuce su odgovorne kako za umiranje od gladi u Africi, tako i za klimatsku katastrofu koja samo što nije počela.
Iako je ova najnovija dijagnoza uzroka najakutnijih ekoloških problema po svojoj bizarnosti i zaumnosti verovatno bez premca, "rešenje" je dobro poznato, jedino moguće i nezamenljivo zeleno: smanjiti upotrebu automobila, i kako kažu eksperti "promovisati šetnju i vožnju biciklom", jer se time em smanjuje tražnja za naftom, em smanjuje težina i time opterećenje vozila i dodatna potrošnja goriva. Tako ćemo, mimo jeftine hrane i spasa od klimatskog Holokausta, dobiti i "održivi saobraćaj".
No, tu sad postoji mali nesklad sa drugim ekspertskim nalazima kako o održivom razvoju tako i o održivom saobraćaju, do kojih je došao jedan ranije navođeni konkurentski ekspert iz Amerike. Naime, ovakva politika dolazi u sukob sa još jednim nezaobilaznim imperativom održivog razvoja, a to je da bude što manje ljudi na planeti da bi se msanjilo njeno svekoliko uništavanje. Šetnja i biciklizam produžavaju život pa je možda bolje voziti električne skutere da bi vozači što pre pomrli i time doprineli rešenju hroničnog problema prenaseljenosti, gladi i globalnog zagrevanja. Ali, ta logika onda govori i protiv smanjivanja težine, jer se sa većom debljinom povećava i rizik od infarkta ili šloga, i time doprinosi održivom razvoju po liniji bržeg umiranja. Ali, time se poništavaju praktično svi blagotvorni efekti konvencionalne terapije planete engleskih eksperata, na liniji povećanja siromaštva kroz smanjenje potrošnje hrane i energije . Klasični primer toga kako različiti ciljevi socijalno održive ekonomske politike mogu doći u sukob: recimo smrt što većeg broja ljudi i siromaštvo što većeg broja ljudi.
Najjednostavnije bi bilo da izvrsimo masovno samoubistvo. Recimo, svako ko je rodjen neparnog dana u mesecu. Ili, ako slusamo eksperte, svako ko je tezi od, recimo, 80 kg.
ReplyDeleteAli, onda bi se neko setio da proces raspadanja tela emituje CO2 i druge stetne gasove (mozda cak i metan!!!).... Tako da je bolje da izvrsimo samoubistvo, a onda da nas sahrane u hermeticki zatvorenim kovcezima.
To bi bilo ok sve dok se neko ne bi setio da groblja zahtevaju mnogo zemlje, sto moze da narusi osetljiv balans u prirodi (morale bi da se iskrce neke sume, sigurno).
Pretpostavljam da bi se onda neki pametni norveski premijer setio sledeceg resenja: izvrsi kolektivno samoubistvo ko treba, pa se onda izvrsi kremacija. Pepeo se iskoristi za djubrenje amazonske prasume, a na dimnjak krematorijuma se stave posebni baloni koji se pune ugljen dioksidom i ostalim gasovima koji nastaju spaljivanjem tela. Ti baloni se naknadno posalju u svemir raketama koje idu na etanol.
Siguran sam da bi neko nasao zamerku i ovom predlogu (recimo, sagorevanje etanola emituje CO2), ali ne mogu ja bas o svemu da mislim.
Крив сам! Признајем! Имам 10кг вишка! Са тенденцијом пораста! Мајко Земљо, опрости ми!!
ReplyDelete