Sarkozi u Vašingtonu

Francuski predsednik je izazvao pravo oduševljenje tokom svoje posete Americi. Držeći govor pred oba doma američkog Kongresa (što je čast koja se stranim državnicima vrlo retko ukazuje), on je govorio o svom "divljenju za američku kulturu i američki san", o "Americi koja je spasila Francusku u dva svetska rata", "predovdila borbu protiv komunizma u toku hladnog rata". Takođe, naglasio je da je danas "Iran sa nuklearnim oružjem neprihvatljiv". Da užasavanje levičara širom sveta bude još veće, Sarkozi je čak indirektno podržao američke napore u Iraku, tvrdeći da "uvek kad čuje za pogibiju nekog američkog vojnika u svetu ja se setim onog što je Amerika učinila za Francusku" i da on "podržava demokratski i stabilan Irak koji će biti u stanju da se brine o sebi" . Jedan kongresmen je izjavio da je imao utisak da sluša Ronalda Regana, a ne francuskog predsednika.

Nisam pratio kakve su šire reakcije američkih liberala bila na ovo, osim kiselog komentara na Cato-u da će je Sarkozi "pružio retku priliku Bušu da pokaže u Beloj Kući entuzijastičnog pro-američkog lidera", ali da oni misle da će se ovaj truditi da vodi "pragmatičnu politiku između Širakove pozicije i Blerove bespogovorne servilnosti" (to je onaj Bler, "Bušova pudlica" kako su ga zvali na "antiratnim" demonstracijama). Očigledno im se nije baš dopao Sarkozijev govor. Pa zar on nije čuo da je rat u Iraku propast od početka, da Iran nije pretnja, još manje Asad, (kome je Sarkozi poslao delegaciju u Dmask da zapreti da se ovaj ne meša u libanske izbore)? Buš mora da ostane izolovani ludak, a taj glupi Francuz na svake dve-tri nedelje sve pokvari svojim, patetičnim, pro-američkim "reganizmima" i stavovima još "neokonzervativnijim" od Bušovih.