Neverovatno ali istinito, dokazivali su da mogu postojati jak novac i zdrave banke u državi u kojoj je privredna aktivnost zamrla, a nezaposlenost dostigla ogromne razmere.
Jeste da ovo piše Dušanić, ali ovakve tvrdnje se često čuju i od ozbiljnijih ljudi. Guverner NBS takođe voli da kaže da nema jake valute bez jake ekonomije, ili nešto u tom pravcu.
To nije tačno. Za kvalitet novca presudna je njegova retkost i očekivanje da će retkost potrajati.
Ako ne verujete, evo primera Somalije. Somalija je raspala zemlja, nešto najbliže anarhiji što danas postoji, ali je novac stabilan i inflacije nema. Zašto? Sigurno ne zbog jake ekonomije gde je piratska otimačina najunosnija delatnost.
Somalijski šiling je stabilan i neinflatoran zato što je pri raspadu zemlje nestala i centralna banka. Odštampano je šta je odštampano, sada centralne banke nema, novac više niko ne emituje i to samo po sebi garantuje njegovu stabilnost.
Economist je nedavno pisao o somalijskom šilingu.
Jeste da ovo piše Dušanić, ali ovakve tvrdnje se često čuju i od ozbiljnijih ljudi. Guverner NBS takođe voli da kaže da nema jake valute bez jake ekonomije, ili nešto u tom pravcu.
To nije tačno. Za kvalitet novca presudna je njegova retkost i očekivanje da će retkost potrajati.
Ako ne verujete, evo primera Somalije. Somalija je raspala zemlja, nešto najbliže anarhiji što danas postoji, ali je novac stabilan i inflacije nema. Zašto? Sigurno ne zbog jake ekonomije gde je piratska otimačina najunosnija delatnost.
Somalijski šiling je stabilan i neinflatoran zato što je pri raspadu zemlje nestala i centralna banka. Odštampano je šta je odštampano, sada centralne banke nema, novac više niko ne emituje i to samo po sebi garantuje njegovu stabilnost.
Economist je nedavno pisao o somalijskom šilingu.
moguće je imati stabilnu valutu i usred građanskog rata (libanska funta).
ReplyDeleteMislim da se sjećam da je slično bilo sa iračkim novcem (dinar?) koji je tiskan u Sadamovo doba i ostao tvrda valuta u kurdistanu nakon nestanka centralne banke.
ReplyDeleteAli ima i ali. Komentar na Economistu pita kako stvar funkcionira 20 godina nakon centralne banke ako prosječna papirna novčanica traje par godina i onda se raspadne. Sjećam se odnekud da je Somalija imala velikih problema sa krivotvorenjem, i to na način da se novac toliko proizvodio dok vrijednost jedne novčanice nije postala ista vrijednosti papira i tinte.
Fotografija na Economistu sugerira da bi to mogao biti odgovor. Da, Somalija nema centralnu banku, nego desetke krivotvoritelja koji su sveli vrijednost novca na vrlo nisku. Zato se količina novca u opticaju obnavlja, kad se raspadnu nivčanice zamjene ih nove. Zato nije bitno je li novac krivotvorina ili ne - jest, krivotvorina je, sve su novčanice u opticaju krivotvorine. I zato trebaju svežnjevi novčanica za svaku transakciju. Također, vjerojatno postoji samo jedna nominalna vrijednost, nema novčanice od 10, 100, 1000, nego samo jedna.
Jedno je zdrav novac, drugo su zdrave banke, a treće bankarski sektor koji je, eto, jedino što valja.
ReplyDeleteGde je to bankarski sektor jak nezavisno od privrede? Na Karibima? Inače, Santo Domingo ima metro :)
Čini mi se da je priča o jačini valute u slaboj privredi samo još jedan ćošak gde režimski ekonomisti hoće da proture priču o tome kako je deflacija gora od pakla samog na Zemlji.
ReplyDeleteAli već na pola narednog koraka postoji reprezentativni dokaz njiove greške-IT industrija,gde postoji par decenija kontinuiran trend eksponencijalne deflacije a takođe isti takav trend rasta kvaliteta roba i usluga koji nude.
Jednostavno od Kejnza na ovamo svi mejnstrim makroekonomisti smatraju valjda da treba ubiti puškom svakog ko spomene i d od deflacije ičega.
Najveci rat sa realnoscu je cinjenica da u neposrednom susedstvu imamo cetiri zemlje - Bosnu, Bugarsku, Hrvatsku i Mekedoniju koje su neke bolje, a neke gore od nas i koje sve imaju stabilne valute. Tu su i primeri iz bivse nam SRJ kako je evroizacija pogubna.
ReplyDelete