Kiša je prirodna pojava i ne može da se poredi sa gojaznošću. Kada ne bi postojao nijedan restoran brze hrane manje bi bilo gojaznih. Zbog toga i postoje zakoni koji zabranjuju kladionice u blizini škola dostupnost olakšava i povećava korišćenje svega.
Ne valja ovo sa restoranima brze hrane. Nije to efikasna mera. Trebalo bi probati sa radnim akcijama za gojazne, drustveno-korisnim radom i slicnim lepim uspomenama.
Verovatno najcesca izjava koju mozete cuti od nekog statisticara je "korelacija ne znaci uzrocnost".
Dakle, ako je veci broj restorana brze hrane korelisan sa vecom gojaznoscu to moze da znaci jednu od tri stvari:
1. Brza hrana izaziva gojaznost 2. Gojaznost "izaziva" pojavu restorana brze hrane 3. Korelacija je lazna. I broj restorana brze hrane i gojaznost su uzrokovane nekom trecom varijablom, recimo socioekonomskim karakteristikama populacije.
O cemu se tacno radi je najcesce nemoguce pouzdano utvrditi..
Ko ide na yogu/dizanje tegova ima vecu platu od lencuga. Hmm, ili je mozda obrnuto.
Zemlje sa liberalnom ekonomskom politikom imaju za 1/3 veci broj gojaznih od zemalja sa izrazenom socijalnom pomoci (citaj manja sloboda trzista).
Veca sloboda trzista => veca gojaznost.
Niza cena (nazalost i kvalitet) pobedjuje i ljudski organizam se uzima kao dat (nema genetskog inzinjeringa) npr. ne vari dobro kosti. Rezultat: povecan broj gojaznih.
Kod ovih drugih zemalja, mesanje vlade dize cenu spornoj robi, te potrosaci postaju ili indiferentni ili biraju (sada jeftiniju) kvalitetnu hranu.
Jeftin secer ministra Petrovica => porast gojaznih u RS..
@Saša gojaznost je bolest a ne prirodna pojava. To je najčešće poremećaj metabolizma pri preteranom unosu hrane u odnosu na potrošnju i zavisnost od istog.
Heroin je zabranjen a bilo bi mnogo više narkomana kada bi smeo da se kupi legalno na trafici kao cigare.
@Marko Slažem se da korelacija ne znači uzrok ali, mislim da ne postoji definitivan odgovor na to pitanje. Tačni su odgovori pod broj 1, 2 i 3. To što nije uzrok samo broj 1 to ne znači da mu ne treba posveti pažnje ili drugim rečima da je netačan.
Meni se ne sviđa poređenje sa kišobranima i kišom jer tu nema korelacije.
"Heroin je zabranjen a bilo bi mnogo više narkomana kada bi smeo da se kupi legalno na trafici kao cigare."
Ovo je klasična predrasuda, koja je osporena bezbroj puta na logičkom i teorijskom planu, pa čak i od strane empirijskih pokazatelja (koji inače za nas, klasične liberale, i nisu previše relevantni, ali za "neverne Tome" jesu :-)).
Samo jedan od primera: http://www.javno.hr/news/EU_i_svijet/27290/Dekriminalizacija-droga-Portugal-izabrao-cistu-iglu-Hrvatska-batinu.html
A koje su posledice državnog rata protiv droga, vidi se u ovom slučaju: http://www.pressonline.rs/sr/vesti/hronika/story/181887/%E2%80%9EKrokodil%22+preti+i+Srbiji.html
"Ovo je klasična predrasuda, koja je osporena bezbroj puta na logičkom i teorijskom planu, pa čak i od strane empirijskih pokazatelja (koji inače za nas, klasične liberale, i nisu previše relevantni, ali za "neverne Tome" jesu :-))."
Ajde pošto si ti "Verni Toma" :) odgovori na pitanje kako to da ako legalizacija droge smanjuje količinu njene upotrebe, kako to da se od cigareta, legalne lake droge umire više na godišnjem nivou od HIV-a, ilegalnih droga, alkohola, povreda motornim vozilima i ubistvima zajedno.
Da biste komentarisali potrebno je da imate Google ili OpenID nalog. Budući da otvaranje novog naloga ne zahteva više od 2 minuta, a kad ga jednom otvorite ostaje zauvek, smatramo da to nije velika prepreka.
Napominjemo da će uvredljivi komentari biti obrisani.
Ne znam kako ali cim sam videla naslov posta znala sam ko je autor :-)))))))))
ReplyDeleteKiša je prirodna pojava i ne može da se poredi sa gojaznošću. Kada ne bi postojao nijedan restoran brze hrane manje bi bilo gojaznih. Zbog toga i postoje zakoni koji zabranjuju kladionice u blizini škola dostupnost olakšava i povećava korišćenje svega.
ReplyDeleteA šta je majke ti gojaznost, ako nije prirodna pojava? De reci molim te, baš me zanim... Inače, heroin je strogo zabranjen, a narkomana je sve više.
ReplyDeleteNe valja ovo sa restoranima brze hrane. Nije to efikasna mera. Trebalo bi probati sa radnim akcijama za gojazne, drustveno-korisnim radom i slicnim lepim uspomenama.
ReplyDeleteIvane,
ReplyDeleteVerovatno najcesca izjava koju mozete cuti od nekog statisticara je "korelacija ne znaci uzrocnost".
Dakle, ako je veci broj restorana brze hrane korelisan sa vecom gojaznoscu to moze da znaci jednu od tri stvari:
1. Brza hrana izaziva gojaznost
2. Gojaznost "izaziva" pojavu restorana brze hrane
3. Korelacija je lazna. I broj restorana brze hrane i gojaznost su uzrokovane nekom trecom varijablom, recimo socioekonomskim karakteristikama populacije.
O cemu se tacno radi je najcesce nemoguce pouzdano utvrditi..
Ko ide na yogu/dizanje tegova ima vecu platu od lencuga. Hmm, ili je mozda obrnuto.
ReplyDeleteZemlje sa liberalnom ekonomskom politikom imaju za 1/3 veci broj gojaznih od zemalja sa izrazenom socijalnom pomoci (citaj manja sloboda trzista).
Veca sloboda trzista => veca gojaznost.
Niza cena (nazalost i kvalitet) pobedjuje i ljudski organizam se uzima kao dat (nema genetskog inzinjeringa) npr. ne vari dobro kosti. Rezultat: povecan broj gojaznih.
Kod ovih drugih zemalja, mesanje vlade dize cenu spornoj robi, te potrosaci postaju ili indiferentni ili biraju (sada jeftiniju) kvalitetnu hranu.
Jeftin secer ministra Petrovica => porast gojaznih u RS..
http://www.youtube.com/watch?v=t7iw3mpeFBs&feature=related
ReplyDeleteKada sam video naslov pomislio sam na Evropske regulacije u finansijskom sektoru. Mislim da naslov moze da vazi i u tom slucaju.
ReplyDelete@Saša gojaznost je bolest a ne prirodna pojava. To je najčešće poremećaj metabolizma pri preteranom unosu hrane u odnosu na potrošnju i zavisnost od istog.
ReplyDeleteHeroin je zabranjen a bilo bi mnogo više narkomana kada bi smeo da se kupi legalno na trafici kao cigare.
@Marko
Slažem se da korelacija ne znači uzrok ali, mislim da ne postoji definitivan odgovor na to pitanje. Tačni su odgovori pod broj 1, 2 i 3. To što nije uzrok samo broj 1 to ne znači da mu ne treba posveti pažnje ili drugim rečima da je netačan.
Meni se ne sviđa poređenje sa kišobranima i kišom jer tu nema korelacije.
"Heroin je zabranjen a bilo bi mnogo više narkomana kada bi smeo da se kupi legalno na trafici kao cigare."
ReplyDeleteOvo je klasična predrasuda, koja je osporena bezbroj puta na logičkom i teorijskom planu, pa čak i od strane empirijskih pokazatelja (koji inače za nas, klasične liberale, i nisu previše relevantni, ali za "neverne Tome" jesu :-)).
Samo jedan od primera:
http://www.javno.hr/news/EU_i_svijet/27290/Dekriminalizacija-droga-Portugal-izabrao-cistu-iglu-Hrvatska-batinu.html
http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=portugal-drug-decriminalization
A koje su posledice državnog rata protiv droga, vidi se u ovom slučaju:
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/hronika/story/181887/%E2%80%9EKrokodil%22+preti+i+Srbiji.html
This comment has been removed by the author.
ReplyDelete@Dorćolac
ReplyDelete"Ovo je klasična predrasuda, koja je osporena bezbroj puta na logičkom i teorijskom planu, pa čak i od strane empirijskih pokazatelja (koji inače za nas, klasične liberale, i nisu previše relevantni, ali za "neverne Tome" jesu :-))."
Ajde pošto si ti "Verni Toma" :) odgovori na pitanje kako to da ako legalizacija droge smanjuje količinu njene upotrebe, kako to da se od cigareta, legalne lake droge umire više na godišnjem nivou od HIV-a, ilegalnih droga, alkohola, povreda motornim vozilima i ubistvima zajedno.
Izvor:
www.cdc.gov/tobacco/data_statistics/fact_sheets/health_effects/tobacco_related_mortality/
Evo još jednom izvor pošto ne može da stane u jednom redu link, potrebno je samo spojiti:
ReplyDeletewww.cdc.gov/tobacco/data_statistics/fact_sheets/
health_effects/tobacco_related_mortality/