S jedne strane, ovo je još jedan omaž Friedmanu. Ali, važnije od toga, ilustruje moju omiljenu tezu o ekonomistima i laicima, odnosno o tome da za uspešnu ekonomsku politiku nije potreban visok tehnički nivo ekspertize, već dosledno pridržavanje određenih fiksnih načela.
Mart Laar, kome se i mnogi ekonomisti danas dive kao najuspešnijem reformatoru u istočnoj Evropi, otvoreno priznaje u ovom intervjuu da je potpuna ekonomska neznalica, zapravo istoričar, i da je jedina ekonomska knjiga koju je pročitao pre dolaska na vlast bila Friedmanova"Free to Choose". A ogromna većina ekonomista u Estoniji su ga optuživali da je ludak, i čovek koji hoće da "hoda po vodi" zbog reformi koje je sproveo učeći iz Free to Choose, poput ukidanja svih carina i uvođenja ravnih poreskih stopa. Praktična potvrda Mizesove teorije da su ekonomisti kao profesija više proizvod socijalizma, a ne njegovi glavni kritičari, kako se često pogrešno misli.
Vezano za Mizesovu teoriju, potpuno se slazem da su makroekonomisti proizvodi drzave. Medjutim, mikroekonomisti bi sasvim sigurno imali neku "upotrebu" i u anarhiji. Neki se bave i korisnim (produktivnim) stvarima, kao sto su finansijska trzista i slicno.
ReplyDelete