Pages

23 January 2019

Miroslav Prokopijević (1953-2019)


Za Miroslava Prokopijevića sam prvi put čuo kao student ekonomije u drugoj polovini 1990-ih. U to doba ste lako mogli prepoznati opozicione ekonomiste. Politika je bila crno-bela. Javni intelektualci bili su ili pristalice režima ili njegovi protivnici. Sredine i nijansi onda nije moglo biti. Biti nezavisan značilo je biti deo opozicije.

Prokopijević je, kao i celog života, bio nezavisan. Ali i od grupe nezavisnih, opozicionih ekonomista, analitičara i javnih intelektualaca on je odskakao stavovima i hrabrošću. Režimu se suprotstavljao direktnije i beskompromisnije od drugih. “Živimo u nacional-socijalisitčkoj diktaturi”, govorio je tada u intervjuima. Kritikovao je i ostatak opozicije kada bi bila nedosledna ili koketirala sa nacionalizmom i socijalizmom. Stvari je probao da menja i kroz politiku i jedno vreme bio deo rukovodstva Demokratske stranke, ali se, karakteristično ne pristajući na kompromise, sa političarima razišao.

Moje prvo sećanje na Prokopijevića kao ekonomistu je njegova kritika programa Grupe 17 u tadašnjem časopisu Duga. Negde 1997. godine grupa 17 nezavisnih – dakle antirežimskih – ekonomista objavila je predlog programa ekonomskih reformi. Motiv predloga je bio raskid sa socijalisitčkim sistemom i program je uredno predlagao makroekonomsku stabilnost, privatizaciju i liberalizaciju ekonomije. Mi studenti, a verujem i sva opoziciona javnost, bili smo oduševljeni pojavom jednog ovako modernog, liberalnog i prozapadnog predloga.

Prokopijević je, međutim, program i Grupu 17 kritikovao sa tržišne pozicije. Mi, studenti ekonomije, tada nismo znali da se i to može. Mislili smo da je jedina moguća kritika ona koja dolazi s leva, od strane socijalističkog režima. Za nešto najliberalnije što se od vremena uspostave komunizma pojavilo u javnosti Prokopijević je tvrdio da je mlako, malodušno i nedovoljno. Ali deo tih godina on je proveo u SAD i Nemačkoj, gde je boravio na univerzitetima kao dobitnik prestižne Humbolt stipendije. Pratio je reforme u svetu, posećivao veliki broj konferencija, upoznao češke, poljske i estonske reformiste, američke i evropske ekonomiste, i kad se vratio u Srbiju dobro znao o čemu govori. Program Grupe 17 koja će se kasnije proširiti u G17+ i postati stranka, kao i programi drugih političkih stranaka, jesu bili programi levog centra a ne odsečnih reformi – samo tada nije bilo nikoga u Srbiji da nam to kaže. Nikog osim Prokopijevića.

Od nailaska na taj tekst u Dugi nastavio sam da redovno pratim njegove članke i pojavljivanja. Upoznao sam ga par godina kasnije kao profesora Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM), postdiplomskog programa koji je te 2000. godine testiranjem i intervjuima dobro selektirao polaznike iz velikog broja prijavljenih kandidata. Cela ideja AAOM programa bila je da nam predstavi ideje kojih nema na zvaničnom državnom univerzitetu i profesor Prokopijević je u tome bio apsolutni hit. Nije nam držao pripremljene govore već pitanjima i odgovorima terao da razmišljamo, da se preispitujemo i menjamo. Razgovorom i argumentacijom od nas je polako stvarao liberale.

Uticaj je prevazilazio zidove učionice. Interesovao se za svakog od nas pojedinačno a kad smo se mi počeli sastajati van predavanja obavezno smo pozivali i profesora. Sve od tada, nikad nije prestao da nas uči ne samo o ekonomiji, politici i liberalizmu, već ličnim primerom i principima i ponašanju. Počev od tih sastanaka sa studentima, formalnih i neformalnih, sve do današnjih dana on doslovno nijednom, ni sekund, nije zakasnio na zakazani sastanak. Uvek je nekako uspevao da već bude tu. Ja sam godine fakulteta proveo čekajući po hodnicima na prijem kod nekog asistenta koji se ne pojavljuje u zakazano vreme. Prokopijević nam je dao drugačiji primer. Poštovao nas je sve jednako još dok smo bili samo studenti.

Iz dela naše grupe izrodio se Centar za slobodno tržište koji je u prvim godinama uradio nekoliko dobrih stvari ali nam je vremenom prestao biti prioritet. Do današnjeg dana, profesor je ostao u kontaktu sa velikim brojem studenata iz AAOM grupe. Prošle godine smo organizovali prvo zajedničko okupljanje od 2001. godine i jedini profesor sa nama bio je Prokopijević. Svih tih godina čuvao je spisak polaznika i ocena i doneo nam ga na okupljanje.

Prokopijević je sledio pravila igre i tražio da i drugi to rade. Kako je pokazivao poštovanje prema studentima, tako nije imao višak pijeteta prema imenima i funkcijama. Sećam se da je na jednoj konferenciji u Sava Centru bio moderator diskusije u kojoj je učestvovao jedan viđeniji ministar tadašnje Đinđićeve vlade. Ministar kao ministar, počeo je da razglaba o svemu i svačemu i prekoračio dozvoljeno vreme. Prokopijević ga je opomenuo, jednom, dvaput i onda oduzeo reč da bi se držao dogovorene satnice.

Prokopijević je diplomirao na dva fakulteta u Beogradu a doktorirao filozofiju u Zagrebu. Najpre je objavio dobar broj filozofskih radova, uključujući neke u zapaženim inostranim časopisima, ali pravo interesovanje mu je bila ekonomija. Najveći doprinos dao je raznim aspektima političke ekonomije, uključujući sve od teorijskih rasprava objavljenih u zemlji i inostranstvu, do praktičnih komentara o smernicama tekuće ekonomske politike. Kao srednjoškolac i student je aktivno igrao tenis, da bi posle duge pauze, u poslednjih petnaestak godina ponovo postao entuzijastični teniser. Imao je čudesno pamćenje i širok opseg interesovanja. Razgovor sa njim – tipično u Staroj Hercegovini – išao bi od preispitivanja neke teorijske rasprave, preko, recimo, tumačenja evropske politike ili kretanja svetskih berzi gde bi on, nekako, opet znao najskorije brojke i procente, do priče o nekom meču Bjorna Borga iz 70-ih, do oktrivanja istine iz kog je sela zapravo Miroslav Ilić (nije iz Mrčajevaca). I tako iznova svaki put, ista stara oštra logika, a novi opskurni detalji.

Od sredine 1980-ih kada je kao mlad čovek na debatama u SANU ubeđivao Mihaila Markovića i akademike u prelezak na tržišnu privredu, do danas kada su mediji još jednom počeli da ga se čuvaju i zaobilaze, Miroslav Prokopijević bio je jedinstveni lučonoša liberalnih ideja u Srbiji i regionu. U javnim nastupima promišljen, nezavisan i nepokolebljiv, u ličnom ophođenju principijelan i velikodušan, menjao je ljude nabolje.

8 comments:

Speaker said...

Ogromna šteta za zemlju u kojoj tako nespornih i nekompromitovanih uzora i autoriteta jedva da ima. Žao mi je što nikada nisam imao prilike da ga upoznam, jer sam od mnogih slušao samo lepe stvari o njemu.

Željka Buturović said...

Slavisa, hvala ti sto si podelio ovo sa nama.

Mkey said...

Nepokolebljivo nepotkupljiv genije. Čovek bez ijedne mrlje. Čovek iza kojeg su ostale samo reči hvale, i dela koje će koristiti i inspirisati buduće generacije iz naučno-istraživačkih krugova... pa čak i laike, jer je Miroslav imao taj dar da govori jezikom razumljivim za ljude različitih nivoa obrazovanja. Velika je šteta što za života nije dobio dovoljno medijskog prostora. Hvala Vam što ste napisali i objavili ovako divan tekst o njemu!

Milan Stefanovic said...

Ne znam kakav je bio privatno, ali javno je definitivno bio jedan od retkih, ne samo sada, nego u celoj istoriji srpskog drustva, koji je razumeo sta je sloboda, i koliko je ista bitna za samu sustinu ljudskog bica. U sustini, Srbi i srpsko drustvo ne zasluzuju ovakve osobe, Srbi zasluzuju citavu lepezu raznoraznih levicarskih besmislicara, i kvazi-intelektualnih gluperdi, ali ne nesto ovakvo.

vase said...

Imao sam sreću da mi Prokopijević prvo bude profesor na mr studijama, a kasnije veliku čast da budemo prijatelji. Godinama smo se posećivali, par puta godišnje. Bio je neprikosnoveni branilac liberalizma u ekonomiji, po doslednosti je podsećao na velikog Mizesa. Voleo je Bjukenena i Hajeka, nije voleo Štiglica. Poznavao je velika a svetska imena politike i ekonomije i bio je pun zanimljivih priča. Obožavao je pored tenisa kafanu i druženje. Pričao mi je kako je 97.napustio Đinđića, čiji je bio savetnik. Rekao im je - ovo što radite sad u ds je kriminal, a to ćete raditi sutra i u državi kada srušite Slobu. Bio je apsolutno nepotkupljiv i principijelan, nikada nije kasnio i svakome je odgovarao na mejl istog dana. Živeo je skromno i nije mario za materijalno. Voleo je dobra vina i rakije, davidov magnum i dobre kafane. Moda, automobili, stil, to je prezirao. Nikada nije vozio, vozila ga je njegova divna i skromna supuga Zorica. Živeli su sa 5-6 mačaka. Ćerka je uspešni menadžer u centrali fejsbuka, sin dr hemije. Hvala ti na vremenu i znanju koje si delio sa mnom tokom decenije druženja i slava ti veliki i dobri čoveče.

Unknown said...

Slavisa, hvala za ovaj tekst. Ja sam imao srecu da mi Miroslav bude profesor na AAOMu i da budem deo nekih od druzenja koje je Slavisa verno opisao...

Unknown said...

...Vladimir Pavlovic

Živomir Savić said...

Ja nisam voleo Prokopijevića...davno je bilo da bih se setio teme sporenja sa Zoranom Đinđićem, ali u to "časno" vreme "velike hrabrosti" za kritikovanje Đinđića, i kad se nepovratni istorijski put jasno (svakom dečijem mozgu) račvao na biti neko i nešto ili možda zauvek ništa, nula, đubre, što kao društvo jesmo, nema opravdanja za bilo kakvo svesno ili nesvesno podupiranje planova šešelja i koštunice, iz bilo kog razloga...u ovom slučaju realna pretpostavka je surevnjivost i zavist prema Đinđiću koju je Prokopijević delio sa većim delom intelektualne elite Srbije tog doba.