Mendela, libertarijanci, konzervativci

Konzervativizam je mudriji od libertarijanizma u tome što razume i ceni ulogu koju tradicija i evolucija igraju u formiranju institucija. Libertarijanizam sa druge strane ponekad ima hiper-racionalističku notu; libertarijanci su u iskušenju da dizajniraju institucije racionalnom primenom apstraktne ideje individualne slobode. Konzervativizam je bliži desnoj hemisferi mozga; libertarijanizam levoj. Libertarijanizam je inteligentniji, konzervativizam je mudriji.

Ako govorimo o tržišnom konzervativizmu, konzervativizmu male države, ova razlika sa libertarijanizmom se u praksi retko ispoljava. Ali se ispoljila ovih dana u nekim komentarima povodom Mendeline smrti.

Dok većina Mendeli odaje počast, dobar broj konzervativnih komentatora smatra da Mendela to ne zaslužuje. Dve su glavne primedbe. Prvo, Mendela je u ranim godinama bio komunista. Drugo, Mendela je u ranim godinama bio upleten u terorističke akcije.

Primedba o Mendelinom komunizmu odaje nedostatak istorijskog i geografskog obzira. Kad je Mendela bio komunista, pola sveta je bilo u komunizmu. Kami i Sartr su bili komunisti. Webbovi i Laski su bili komunisti. Evropski intelektualni establišment je bio pun komunista. Bertrand Russel i Einstein su hvalili komunizam. Holivud je bio pun komunista. Najcenjeniji američki ekonomisti, J. K. Galbraight i Paul Samuelson, su pisali da će komunistička ekonomija prestići kapitalističku.

Nisu svi bili komunisti. Mises i Hayek i mnogi drugi su znali dosta pre svih šta će se dogoditi. Ali Mendela nije bio društveni naučnik da bi njegovu zaostavštinu merili idejama koje je imao u doba kada su te ideje bile opšte mesto. I to u Evropi i Americi -- a Afrika je već najvećim delom bila u raznim varijantama komunizma. Umesto toga, Mendeli treba odati priznanje što je u poznim godinama uspeo da se predomisli. Što je iz južnoafričkog zatvora video bolje nego polovina akademika u Parizu i Bostonu.

Druga primedba se tiče upletenosti u terorizam. Ona je ozbiljnija, jer se terorizam ne može pravdati. Ali iz nje izbija konzervativni refleks da se etabliranoj državi da veći moralni kredit samo zbog toga što je etablirana država. Sa Mendelinog stanovišta "država" Južnoafrička republika nije bila ništa bolja od razbojničke bande. Kako je mogao da se bori protiv nje? Da osnuje stranku ili da glasa nije mogao.  Sa njegove tačke gledišta radilo se o okupaciji od strane razbojničke bande. Terorističke akcije su pogađale ne samo članove bande već i nevine ljude koji nisu nužno bili pripadnici bande i to je problem. Ali hajde da to uporedimo sa sličnim državnim akcijama. Uzmite uobičajeno konzervativno opravdanje Trumanovog bacanja atomske bombe na Japan. Atomska bomba je ubila neuporedivo više nevinih ljudi, da bi se navodno sprečilo još veće zlo i uklonio zločinački režim. Ipak, konzervativci koji danas osuđuju Mendelu u isto vreme opravdavaju Trumana. To je moguće samo ako imate vrlo različite aršine za akciju države i za akcije pojedinaca.  Državama se gleda kroz prste samo zato što imaju auru zvaničnosti.

Mendela je radio nešto slično što Snowden radi danas. Ako vas razbojnička banda okupira onda nemate mnogo izbora. Bilo bi lepo da možete mirnim putem da ih ubedite, ali ne možete.  I to što razbojnici imaju himne i grbove, ili čak što su uspeli da ubede dobar deo stanovništva da za njih glasaju, ne čini njihova kršenja ljudskih prava i sloboda manje kriminalnim.

Ako ste ubeđeni pacifista onda je osuda Mendelinih akcija na mestu. Ali nisu pacifisti oni koji dižu galamu, već konzervativci koji mahom u isto vreme podržavaju slične i gore državne akcije, od atomske bombe do današnjih dronova od kojih takođe stradaju nevini ljudi.  Ali kada to radi "država" onda im je nekako u redu. Ta automatska pristrasnost prema etabliranim institucijama je istovremeno i najveća vrlina i najveća mana konzervativizma.

Na kraju, ako ste i pacifista i u tom slučaju s punim pravom osuđujete Mendelu, opet mu treba odati priznanje za transformaciju koju je doživeo.  Po izlasku se nije nikome svetio, nije čak ni tražio zasluženo već napustio vlast posle jednog mandata -- što je retkost u demokratski razvijenom svetu a neviđeno u Africi. Mendela je, kao što je neko ovih dana napisao, u zatvor otišao kao ljuti Lenjin, a iz njega izašao kao miroljubivi Gandi.

12 comments:

Thomas said...

Neki novi za stolom.

http://www.moreright.net/

Ivan Jankovic said...

Mandela nije bio samo "komunista" nego clan komunisticke partije JAR koju je finansirao i obucavao SSSR, ukljucujuci i teroristicku organzizaciju Umkhonto we Sizwe koju je osnovao Mandela licno. Amnesty International je odbio da ga zastupa u sudskom procesu zbog njegovih veza sa terorizmom.

Ivan Jankovic said...

"Mendela je radio nešto slično što Snowden radi danas."

Pa koliko vidim Snouden nije bacio bombu ni na koga. Mislim da je poredjenje sa Bin Ladenom preciznije.

Ivan Jankovic said...

I mislim da ima dodatni razlog zasto su neki libertarijanci i konzervativci skepticni prema Mandeli, a to su rezulati. Kako god opisivali njega licno cinjenica je da je JAR danas u mnogo gorem stanju nego pod aparthejdom, da su Mandelini sledbenici i pristalice napraivli genocid belog stanovnistva, da je ekonomija u kolapsu a kriminal neuporedivo visi nego za vreme aparthejda. Ima neke cudne disproporicije izmedju najvece sahrane posle Cercila i katastreoflanih rezultata njegove politike.

Vladimir said...

"Konzervativizam je mudriji od libertarijanizma u tome što razume i ceni ulogu koju tradicija i evolucija igraju u formiranju institucija. Libertarijanizam sa druge strane ponekad ima hiper-racionalističku notu; libertarijanci su u iskušenju da dizajniraju institucije racionalnom primenom apstraktne ideje individualne slobode. Konzervativizam je bliži desnoj hemisferi mozga; libertarijanizam levoj. Libertarijanizam je inteligentniji, konzervativizam je mudriji."

Zbog toga se treba stalno vraćati Berku. Njegovoj analizi Francuske buržoaske revolucije. Pa zatim njegov stav o kolonijama u Americi. Pa stav o Indiji. Borba protiv kralja Džordža i njegovh "prijatelja". Mi sada živimo u sistemu koji je Berk predvideo pre više od dva veka.

Vladimir said...

"Dok većina Mendeli odaje počast, dobar broj konzervativnih komentatora smatra da Mendela to ne zaslužuje. Dve su glavne primedbe. Prvo, Mendela je u ranim godinama bio komunista. Drugo, Mendela je u ranim godinama bio upleten u terorističke akcije."

Vladika Atanasije je na sahrani Đorđa Božovića Giške rekao da postoje leve i desne bitange. Desne bitange su one koje se u jednom trenutku svog života pokaju.

Vladimir said...

@Ivan Jankovic

"Ima neke cudne disproporicije izmedju najvece sahrane posle Cercila i katastreoflanih rezultata njegove politike."

Zar nam nisu govorili da je Titova sahrana bila najveća svih vremena? Ili što bi reko Zoran Radmilović - bilo milion ljudi na sahrani.

andrijapfc said...

Ivane, nije mi jasna vasa kritika Mandele. Za komunizam je Slavisa objasnio, ne treba dodati vise ni rec (tu vasa opaska da je njegove komunisticke aktivnosti finansirao direktno SSSR ne menja nista, tj. nema veze sa sustinom onoga sto je Slavisa napisao).

A za terorizam...kakav "terorizam"? On nije bio terorista, vec borac za slobodu. Tj. bio je terorista taman koliko i Gavrilo Princip. Napadati kolonijalni rasisticki rezim je sasvim moralno opravdano - ne samo opravdano, vec i ispravno. Treba i dodati da je vecina bele populacije takodje imala vrlo rasisticke svetonazore i da je vecina podrzavala aparthejdski rezim. Naravno uvek ima i nevinih zrtava ali ima ih u svakom konfliktu.

Sto se tice JAR posle dolaska Mandele - da, ekonomski gledano, "black empowerment" je promasaj, samo je bele tajkune zamenio crnim tajkunima, a ovi crni su se pokazali kao sa daleko manje iskustva i daleko manje vicni svom poslu, i ekonomija pati. A to da je JAR u svekupno "gorem" stanju - za koga? Za vecinu stanovnistva stanje je bolje, jer imaju slobodu i jednaka prava...a ovo za "genocid" belaca je tek smesno. Kakav genocid? Da, belci su sada presli iz statusa povlascenih u status "malo manje jednakih" i to je lose (ali, opet, razumljivo - ne opravdavam uopste, da se razumemo), ali niti ih je iko ubijao (to bi bio genocid) ili proterivao nasilno (to bi bilo etnicko ciscenje). Mnogi jesu emigrirali, ali uglavnom zbog toga sto vise ne mogu da uzivaju u svom nekadasnjem povlascenom statusu, gde su crnci bili obespravljeno jeftino polu-roblje, sto je itekako (vestacki) dizalo standard beloj populaciji. Pa tamo je zaboga vladao u sustini kastinski sistem.

Nije mi jasno kako neko ko se izdaje za liberterijanca moze u konfliktu Mandela - aparthejdski JAR da izabere ovo drugo kao stranu Mandela, pa makar i kao komunista, blizi je idealima slobode nego juznoafricki burski rasisti. Pritom, ne govorimo o 17. ili 18. veku gde je robovlasnistvo i institucionalizovani rasizam bio normalna i opsteprihvatljiva stvar, govorimo o drzavi (JAR) koja je krenula kontra od svih tadasnjih svetskih tekovina u tom smislu - kada je ceo svet krenuo (a neki delovi dobrim delom i vec ostvarili to) da uklanja institucionalnu rasnu diskriminaciju, rezim u JAR krenuo je u njeno jacanje.

Borislav Ristić said...

Kad je Mandela zaglavio robiju, SSSR je bio živ i zdrav; kad se vratio sa robije, SSSR-a više nije bilo. Možda toj okolnosti treba prije pripisati njegov otklon od komunizma, nego nekakvom uspjehu na spoznajnom i moralnom planu?

Slaviša Tasić said...

http://dealbook.nytimes.com/2013/12/09/how-mandela-shifted-views-on-freedom-of-markets/?_r=0

Evo baš nešto na tu temu, predomislio se malo kasnije, par godina posle izlaska iz zatvora, navodno u Davosu. Neka korist i od tog Davosa.

Mad Max Manus said...

Jovo i Nelson su otišli u večna ložišta gotovo istog dana.

Borislav Ristić said...

Meni je to, svejedno, malo cudna logika, Slavisa, da ga cenimo zbog toga sto u JAR nije uveo crnacki aparthejd i komunizam, a mogao je, po svemu sto je bio. Da je SSSR bio ziv, ko zna...mozda ni Davos ne bi pomogao?