Pages

12 April 2013

Stanje akademije

Pogledajte sledeći slučaj. Marginal Revolution linkuje rad objavljen u najnovijem broju American Economic Review, verovatno najprestižnijeg ekonomskog naučnog časopisa. Rad upoređuje mentalne sposobnosti beba od 8 do 12 meseci i zaključuje nema značajnih razlika među rasama. Poznato je da mnogobrojne studije odraslih pokazuju sistematsku razliku u IQ među različitim rasama. To normalnoj osobi u praksi ne znači ništa, jer: a) varijansa je takođe velika, pa u svakoj rasnoj grupi možete imati i ekstremno visoki i dosta niski IQ; b) u životu vi srećete specifične pojedince, a ne nekakve tipične predstavnike imaginarnih kolektiva da biste o njima sudili na osnovu statističkih proseka. Ali valjda znači onima koji vole da kolektivizuju i kategorizuju ljude, pa je sada usled krivice koju osećaju što je takva kategorizacija u prošlosti imala posledice od ropstva do holokausta, postalo važno negirati bilo kakve razlike. Zato je od velikog akademskog interesa pokazati da razlike u sposobnostima nisu genetske, već nastaju kasnije, vaspitanjem ili pod uticajem okoline. Upravo to rad tvrdi -- pošto se kod beba ne može videti razlika u inteligenciji, to znači da IQ nije nasleđen već uslovljen okolinom.

Imamo nekoliko zaključaka iz ovog slučaja.

Prvo, nije jasno zašto je ovakav rad uopšte u nekom ekonomskom časopisu.  Čime se danas akademska ekonomija bavi? Izgleda da je to što su autori nešto izmerili i statistički testirali danas dovoljno da se to podvede pod ekonomsku nauku. Ali nisu ekonomisti izmislili statistiku.

Osim toga, autori su poznati ekonomisti, možda je zato rad u ekonomskom časopisu? Ali ovo je referisan časopis -- revizori koji su čitali i procenjivali rad ne bi trebalo da znaju ko su autori.  Ništa u radu ne sugeriše da su autori ekonomisti.

Što nas dovodi do druge stvari, referisanje radova je dobrim delom farsa. Naravno da su revizori znali ko su autori -- jer ovaj rad već godinama, čak od 2006, stoji na raznim sajtovima u vidu nacrta. I to je danas jako često slučaj. Kako onda poverovati da se u ocenjivanju naučnih radova radi o nepristrasnom i "slepoj" proceduri?

Treće, kao što sam u uvodu naznačio, jedini kvalitet ovog rada je politička korektnost. Ako je IQ utvrđen okolinom a ne rasno, ne samo da se zbog toga osećamo bolje, liberalnije, jednakije, politički korektnije, već je posebno povoljna okolnost to što uspeh ne zavisi toliko od pojedinca, koliko od okoline, društva, obrazovnog sistema i drugog što država može svojim politikama da uredi. Zato je uvek bilo od vitalnog interesa za levičarske ideologe da pokažu da ništa nije urođeno. Od Rusoa i Marksa do Lisenka koji je u SSSR dokazivao da čak ni uspeh biljnih kultura ne zavisi od semena, već od okoline -- i zato bio unapređen u vrhovnog biologa i zamalo uništio sovjetsku poljoprivredu (dok su se vlasti usput rešile pravih genetičara jer se njihovi nalazi nisu uklapali u ideologiju). Današnje akademsko favorizovanje povoljnih zaključaka je civilizovanije, ali suštinski nije mnogo različito.

Četvrti zaključk je, međutim, optimistički. Ako pogledate komentare na post MR videćete gde se nalazi prava revizija naučnih radova, pravi peer review. Komentari na MR, kao i na TR, su izuzeto kvalitetni i u ovom postu oni bez milosti seckaju rečeni rad na komade. Jedni dovode u pitanje IQ testove za osmomesečne bebe, drugi primećuju da ako tu i nema razlika, to samo znači da se urođene razlike pokazuju kasnije, ne u ranom detinjstvu: Usain Bolt i ja smo sa godinu dana trčali istom brzinom. I tako dalje, pogledajte i sami. Ali meni je od ovog rada konkretno važnija šira poenta: budite veoma skeptični kad vam neko citira nalaze društvenih nauka, makar oni bili empirijski zaključci iz prvorazrednih časopisa kao što je ovde slučaj.

Zahvaljujući ovakvom crowdsourcingu akademija je sve manje u stanju da zaštiti svoju kulu od slonovače.  Pre dvadeset godina mogli ste u nekoj biblioteci videti ovaj rad u prestižnom časopisu i to bi bila prezentovana zvanična mudrost. Danas sa internetom to već teže prolazi. Možda je prošlo reviziju AER, ali komentari na MR su malo kredibilniji test.

22 comments:

Aleksandar Maksimović said...

'Prvo, nije jasno zašto je ovakav rad uopšte u nekom ekonomskom časopisu. Čime se danas akademska ekonomija bavi? Izgleda da je to što su autori nešto izmerili i statistički testirali danas dovoljno da se to podvede pod ekonomsku nauku. Ali nisu ekonomisti izmislili statistiku.'
Tako otprilike izgleda cela autorova knjiga Frikonomija.

Jovan said...

Odlican tekst, zao mi je sto autori nisu uzeli 12 mesecno majmunce, verovatno bi imalo slican ili bolji IQ od ljudi. :)

Jovan said...

Izvinjavam se sto smaram, al ipak je petak.

Kad smo vec kod statistike.

grh said...

"Jedni dovode u pitanje IQ testove za osmomesečne bebe, drugi primećuju da ako tu i nema razlika, to samo znači da se urođene razlike pokazuju kasnije, ne u ranom detinjstvu"

pa to kazu i sami autori, kada kliknem na tvoj link, vidim abstract, gde pise:

"To the extent that there are any genetically-driven racial differences in intelligence, these gaps must either emerge after the age of one, or operate along dimensions not captured by this early test of mental cognition."

sta su novo rekli ovi komentatori?

Ivan Jankovic said...

Kad sam video 'akademija" u naslovu pomislio sam da pises o SANU. :)

Nemanja said...

".. posebno povoljna okolnost to što uspeh zavisi koliko od pojedinca, a ne toliko od okoline, društva, obrazovnog sistema i drugog što država može svojim politikama da uredi" (namerna inverzija)

Znaci kukuruz je kriv sto nece da nikne u Sahari. Sram da ga bude :D

U tom duhu, Srbiji nisu potrebni ni nezavisni sudovi, jer gradjane cak ne kradu ni na pijaci..

Slaviša Tasić said...

@grh,
pogledaj malo i rad, govori se o tome da okolina utice a ne genetska predodredjenost. Inace ne bi bilo od nikakvog interesa sem medicinskog da li se iq razlike javljaju pre jedne godine ili posle. Kad se kaze da nisu genetske nego drustvene, to vec ima veze.

jouissance said...

Meni nije bas najjasniji skok u zakljucima koje Mr Tasic izvodi: "[...]što uspeh ne zavisi toliko od pojedinca, koliko od okoline, društva, obrazovnog sistema i drugog što država može svojim politikama da uredi."

Nisam procitala sam rad, i ne znam sta oni tacno tvrde u njemu; ali odakle ideja da IQ sam po sebi garantuje uspeh? Mislim, neki drugi uspeh osim onog da se sto ispravnije popuni IQ test?

Da li autori to eksplicitno ili makar implicitno tvrde u tekstu (da je okolina presudna za uspeh, ne samo za razlicitost?)

Uostalom, zar ne bismo mogli da kazemo da je verovanje u biologiju (odnosno urodjenu inteligenciju) kao nuznog uslova za uspeh jednako ogranicavajuce koliko i verovanje u silu okoline? Zar nisu i jedno i drugo "nesto" sto je fakticki mehanizam pre-determinacije koji se medjusobno razlikuju samo po vremenu svog ucinka (biologija u trenutku spajanja genetskog materijala vs sociologija koja traje verovatno makar prvih 20ak godina zivota?)

Iskreno ne vidim nuznu korelaciju izmedju uspeha i DNK. Na stranu to da je sasvim validno postaviti pitanje i sta je tacno uspeh, cak i ako se ogranicimo na njegove sasvim izbrojive odlike (u kontekstu najopstijeg karaktera ovog bloga).

Najvaznija (IMHO) je poenta crowdsourcinga: razbijanje uvrezenih hijerarhijski izgradjenih centara znanja kao jedinog autoriteta Istine je verovatno najfascinantnije desavanje na internetu. Jos kada to rade un-PC i verovatno sasvim prosecnog IQa stvorovi na 4chanu ili 9gagu i slicnim sajtovima, jos je sladje :)

@ Jovan
pa ima i to negde:
http://youtu.be/pIAoJsS9Ix8
(part 1)
http://youtu.be/nHuagL7x5Wc
(part 2)

Slaviša Tasić said...

@j:

1. ne moras ni da ukljucujes uspeh u jednacinu da bi sve ovo vazilo. to sam ja nehotice uradio, ali recimo da se prosto radi o determinantama IQ, da je IQ sam po sebi pozeljna stvar -- opet sve isto vazi.

2. ako ga ipak ukljucis, uglavnom je nesporno da su razne vrste konvencionalno shvacenog "uspeha", kao akademski uspeh ili dohodak, visoko korelisane sa IQ.

Nemanja said...

Zahvaljujuci genijalnim zakljucima gosn. Slavise, sada ce nase sponzoruse znati koga da love, clanove Mense :D

Steinbrecher said...

Možda će nekima zvučati kao zakeranje, ali, ohrabren Slavišinim hvaljenjem nemilosrdnih komentatora na blogovima, moram da primetim da se ovo što on, verovatno u brzini i pod uticajem engleskog, naziva REVIZORIMA i REFERISANJEM u stvari obično zove RECENZENTI i RECENZIJE/RECENZIRANJE.

Speaker said...

@Nemanja
Istinski stručne i uspešne sponzoruše bi to i radile (ili to možda već i rade, samo ja kao odrođeni izdanak naše velike domovine taj trend još nisam zamjetio :) ) ). Razmislite, ako je njihov cilj da se udome i obezbede potomstvo, šta je bolja opcija, neki klasični srpski baja, koji, kada se apstrahuju fiktivni kamioni i avioni, uglavnom u kakvom-takvom vlasništvu ima neki "Audi" ili "BMW" sumnjivog porekla i kevinu garsonjeru u Velikom mokrom lugu, sa šansom od jedan prema hiljadu (jer je takvih kao kusih pasa) da dovoljno napreduje u nekoj od lokalnih političkih ili klasičnih mafija da se etabilra i za par decenija ne završi kao taksista, a čak i u tom slučaju će celog života strepeti da ga neki "poslovni partner" ne rokne za neki pišljivi tal or nekoliko soma ili ga neki populista iz konkurentnog zločinačkog udruženja poput Pičkoustog ne prihapsi kao još jedan trofej (dok, naravno, za to vreme cela zemlja nezadrživo pada i u apsolutnom i u relativnom smislu, jer su takvi likovi uzori i modeli) :)) Ili je to ipak, recimo, jedan jako fini i široko obrazovani dečko iz moje familije, klasičan "cvikeraš" koji je imao sve desetke na elektrotehnici, vozio polovnu "Astru" (živeo je, doduše, u prelepom stanu od sto osamdeset kvadrata na zapadnom Vračaru, ali to je ipak neka druga, porodično-roditeljska priča :) ) i video ukupno pet riba dok se nije oženio i emigrirao, :) i sada, posle petnaestak godina, na poziciji vice-predsednika za razvoj jedne oveće firme u silikonskoj dolini svake godine uknjiži minimalno milion-dva dolara, a kad jednog dana kešira razne akcije i opcije, moći će da kupi sebi neko skromno ostrvce za penzijicu u stilu? :)) Ukratko, to su trećerazredne sponzoruše, verovatno, da se vratim na temu, makar delimično i iz genetskih razloga (cf. stara narodna mudrost "para na paru, a fukara na fukaru" :)) ), i sva je prilika da će, sve dok ne apdejtuju softver za navođenje, :) i njihove ćerke, unuke i praunuke biti sponzoruše, i završavati u ogromnoj većini kao prigradske ženturače koje čekaju da nekadašnji baja koji sada vrti đevrek ceo dan za par stotina evra donese neku siću sa taksija da imaju čime da nahrane larve budućih majmuna i sponzoruša koje već treniraju na ulici :))))

Vladimir_CA said...

Zahvaljujući ovakvom crowdsourcingu akademija je sve manje u stanju da zaštiti svoju kulu od slonovače.

"Što je babi milo, to joj se i snilo." Ja ne vidim nikakve indikacije da je intelektualni monopol elitnih akademskih ustanova imalo narušen svim tim slobodnim (i vrlo često odličnim) kritikama koje se zadnjih godina mogu naći na internetu. Slično kao što ne vidim da je internet imalo ugrozio propagandi monopol masovnih "mainstream" medija.

Sjećam se da su još prije šest ili sedam godina, kad su blogovi tek postigli široku popularnost, mnogi blogeri bili puni entuzijazma vjerujući da je konačno došao čas kad će taj novi medij razbiti masmedijsku i akademsku kontrolu javnog diskursa. Međutim, razvoj događaja otad je bio potpuno razočaranje za sve koji su to očekivali. Ono što se dogodilo je da su blogovi postali donekle utjecajan medij -- ali samo oni iza kojih stoje isti ti masovni mediji i akademske ustanove i koji služe kao samo još jedan megafon za dotične. (Nije ni čudo da danas više nema ni približno toliko zanimljivih i originalnih nezavisnih blogera kao prije 5-6 godina.)

Naravno, nezavisni kritički glasovi i dalje mogu pisati po komentarima blogova ili otvarati svoje nezavisne blogove. Ali ta sloboda je otprilike ekvivalentna slobodi da fotokopiraju i raspačavaju pamflete, koju su imali i davno prije interneta. Nitko bitan neće pridavati pažnju tome što po internetu pišu kojekakvi anonimusi, ništa veću nego što bi pridavao nekakvom čudaku koji dijeli fotokopirane pamflete na javnom mjestu.

Vladimir_CA said...

u životu vi srećete specifične pojedince, a ne nekakve tipične predstavnike imaginarnih kolektiva da biste o njima sudili na osnovu statističkih proseka

Jedan problem s ovim argumentom je to što za većinu ljudi s kojima u životu imate posla, vi nemate mogućnost upoznati ih blisko i detaljno prije donošenja odluka. Većinu odluka o ljudima vi dakle nužno donosite na osnovi statističkih prosjeka i korelacija. To je poznati koncept "statističke diskriminacije":
http://econlog.econlib.org/archives/2010/07/the_ethics_and.html

Drugi problem je to što ti kolektivi, bili oni imaginarni ili ne s neke filozofske perspektive, imaju veliku težinu u realnoj politici i nema nikakve naznake da će izgubiti tu težinu u doglednoj budućnosti. Tako da je vrlo naivno očekivati da će pitanje razlika u prosječnom uspjehu i društvenom statusu između tih kolektiva ikad biti moguće diskutirati na miran i ideološki neopterećen način.

Slaviša Tasić said...

Vladimir_CA,

Ne znam o čemu govoriš, u najvećem broju slučajeva veliki mediji su ti koji su se nakačili na blogere, ne obrnuto. Matt Yglesias, Megan McArdle i drugi su počeli sami i nezavisno da bloguju, a onda su ih mediji pokupili i stavili pod svoj logo. Ako se to i ne dogodi samostalni blogeri opet imaju ogroman uticaj. Uporedi akademske žurnale 2008-2013 i kvalitetne blogove i vidi gde ima više upotrebljivog materijala o krizi i ekonomskoj politici uopšte.
I niko ne govori o anonimusima, blogove pišu izuzetno kvalifikovani ljudi, jedino što im medij nisu više spore i zatvorene akademske procedure već blogovi direktno. Skoro sam pisao kako je Scott Sumner počevši sam svojim blogom promenio stavove centralnih banaka od Feda to sada Banke Japana (kasniji su mi se drugi pridružili, pa i mediji). Bernanke i Gajtner prave redovne sastanke sa ekonomskim blogerima, Kongres ih redovno poziva na ekspertska svedočenja.

Vladimir_CA said...

Slaviša,

Svi ti primjeri su samo potvrda onoga o čemu ja govorim. Kad krupni mediji daju poslove ljudima koji su se proslavili kao blogeri, oni ne biraju blogere s originalnim i nekonvencionalnim idejama koji napadaju fundamentalne zablude i ideološke pristranosti "mainstream" medija i akademije. Ono što se promijenilo s pojavom blogova je samo to da talentirani pisci čiji su stavovi unutar granica ideološke ortodoksije sad imaju još jedan način da se istaknu u nadi da će ih iste sile koje i dalje vladaju javnim diskursom uzeti u svoje okrilje i dati im ugledne pozicije. (Kakve nam to hrabre i neortodoksne ideje donosi npr. Yglesias?) S druge strane, blogeri koji zaista izlaze iz okvira ideološke ortodoksije nemaju nikakve šanse da će se izdići iznad "crackpot" (ili još goreg) statusa.

Prije nekoliko godina, dok su blogovi još uvijek bili relativno nov i egzotičan medij, još se i moglo povremeno vidjeti da se neki ugledan bloger s ortodoksnim pogledima upušta u ozbiljne i iskrene rasprave s ljudima i idejama izvan granica ortodoksije. Danas međutim to više ne vidimo, jer je svakom ambicioznom blogeru jasno da bi mu takvo flertanje s herezom narušilo respektabilnost i ugrozilo šanse da jednog dana postane kolumnist neke krupne i ugledne publikacije.

Slično je i s ekonomskim blogerima. Dotični su ili potpuni autsajderi na koje se nijedan režimski ekonomist neće osvrnuti osim da ih proglasi budalama ili ljudi koji samo koriste blogove da bi iznosili nekakve poglede untar granica ortodoksije, nadajući se da će na taj način impresionirari ugledne profesore i centralne bankare, koji i dalje imaju monopol nad odlučivanjem tko je legitiman ekonomist, a tko ne. Ideja da bi neki bloger mogao ostvariti utjecaj tako što iznese logički i faktički ispravnu fundamentalnu kritiku vladajuće akademske i režimske ekonomije je apsurdno naivna.

Sve u svemu, blogovi su se zadnjih godina sasvim lijepo uklopili i asimilirali u postojeći akademsko-medijski režim i naivno je očekivati da će mu u doglednoj budućnosti postati prijetnja.

Slaviša Tasić said...

Ali niko nije ni rekao da su blogovi promenili ideološko klatno, zašto bi? Ima i levih i desnih blogova, a najviše centrističkih, otprilike u proporciji sa javnim mnjenjem. Umesto toga, promenili su formu izražavanja. Ako hoćeš da vidiš šta ekonomisti stvarno misle, ne čitaš žurnale nego pročešljaš blogove. Time je akademija zasluženo postala još irelevantnija.

tiki said...

@ speaker :)

http://www.jutarnji.hr/-za-svjetsku-financijsku-krizu-krivi-su-bankari-na-kokainu---kontroverzni-britanski-profesor-iznio-novu-teoriju/1097203/

Speaker said...

@tiki
Samo vi zajebavajte, ali ako mi za sledeći rođendan (koji pada krajem jula, da biste mogli da na vreme prištedite koju krajcaru :) ) kupite jednu elgantnu slamčicu od platine za posebne trenutke, oprostiće vam i Speaker i (manje važno :) ) Bog :))))

Vladimir said...

@Speaker

Glede inteligencije: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1109293

Nisam čitao, pretpostavljam da je autor glup. :)

Speaker said...

@Vladimir
Ja ga pročitah (brz sam čitač, pa, iako je život kratak, mogu povremeno sebi da dozvolim da informativno prelistam svakojaki treš :) ), i ništa niste propustili, svako ko prati makar par boljih (pa makar i totalno mainstream) popularno-naučnih medija poput New Scientist-a ili Science Daily, odavno zna sve što je ovaj momak polupismeno nabacao zbrda-zdola, meni je u ovakvim člancima najfascinantije kako ljudskopravaško-etatističke komunjare uvek nađu načina da nekako spomenu fašizam i Hitlera, i da ih, kakve god da to logičke akrobacije zahtevalo, povežu sa odbijanjem normalnih, vrednih i odgovornih ljudi da na štetu sebe i svoje dece finansiraju reprodukciju lenjog i tupavog šljama ili da na bilo koji način budu odgovrni za njene produkte. To je kod sociajlističko-birokratskih gebelsovskih lakeja koji sebe danas zovu novinarima u ovom kontekstu nešto kao onaj "obavezan program" u umetničkom klizanju, :)) ako svakog ko je protivnik socijalne države ne označiš makar indirektno i stidljivo kao "fašistu", džaba si krečio, to jest, zaboravi na državne i "državno-prijateljske" mrvice i koske za verne kerove i potrčkala :)))

Vladimir said...

@Speaker
Ja nisam čitao, niti ću. Ponoviću onu parafrazu koju sam napisao povodom smrti Margaret Tačer.
"Čitaću to kada budem mrtav (i beo :)). Tada ću imati vremena za gluposti." :)