Uskoro...

Prodjoše i ti izbori. U meri u kojoj nešto iz njih može da se sa sigurnošću zaključi, to je da su priče o značaju Obamine pobede bile krajnje preterane. Obama je pobedio ne zato što je mnogo ljudi u nešto ubedio, nego pre svega kao rezultat protesta protiv politike G.W. Bush-a. Sad kad Demokrate imaju svu vlast, velike su šanse da će i sami biti žrtve istog protesta. To je jako dobro, ako ni zbog čega drugog, da bi se poluge vlasti podelile i usporili Obamini planovi.

Novi izbori (ceo House, trećina senata, i preko 30 guvernerskih mesta) su na redu sledećeg novembra. U medjuvremenu će biti dosta zanimljivih unutarpartijskih trka, naročito u Republikanskoj stranci gde razne vrste ekonomskog liberalizma, ustavobraniteljstva i konzervativnog populizma dozivljavaju novu renesansu. U tom smislu, vodi se za nas nekoliko zanimljivih trka:

Izbori za republikanskog kandidata za senatora u Konektikatu. Ime poznato sa TR-a, Peter Schiff, je jedan od kandidata. U opštim izborima protiv Chrisa Dodda verovatno ima neke šanse (Dodd je ekstremno kompromitovan tokom finansijske krize), ali osvajanje republikanske nominacije će biti veoma teško.

Izbori za republikanskog kandidata za senatora u Kentakiju, gde se republikanski senator Jim Bunning povlači sa scene. Jedan od dva glavna republikanska kandidata je Rand Paul, sin Rona Paula. Republikanski establišment je stao iza Traya Graysona, ali, posle onog što se desilo u NY-23, nijedan partijski apartčik više nije siguran: potuno neočekivano, prema najnovijoj anketi, Paul ima malu prednost u odnosu na Graysona i drži se sasvim solidno protiv potencijalnih kandidata Demokrata.

Izbori za republikanskog kandidata za senatora u Kaliforniji: Chuck deVore vs. Carly Fiorina. De Vore je ustavobranitelj čija je glavna tema uloga države a Fiorina je tipičan RINO, izbor partijskog mejnstrima zbog svojih zasluga u McCainovoj kampanji (?). DeVore ima realne šanse da pobedi Fiorinu, ali teško da bilo ko od njih ima šanse protiv Barbare Boxer (ipak je to Kalifornija).

Ovde je kalendar za sve partijske izbore. Jedno od mesta sa najpouzdanijim procenama šansi je ovde.

Iskreni lekar

Zanimljiv intervju sa Philom Hammondom, engleskim lekarom. Najzanimljivije pitanje i odgovor:

Do doctors take the same advice and drugs they dish out to patients?

Not always. I know plenty of doctors who are overweight, drink too much alcohol, cycle without a helmet, eat bacon sandwiches, have no idea what their cholesterol level or blood pressure is and refuse to have a flu jab. We do this because we know that if you've got a good job in a country that disposes of its shit properly, you're likely to live to 80 unless you're unlucky. And we're prepared to accept a few risks in return for pleasure and freedom.

The drugs and advice we dish out sound impressive applied to the whole population, but the benefits to an individual seem far more marginal. And some of the things that are bad for you in excess (sun, alcohol, wrestling with labradors) are good in moderation. The trick with risk is to suss out the pros and cons of whatever you fancy, and enjoy it without guilt. But if shit happens, accept it, turn it into a good story and move on.

Pretplata

Godišnja pretplata za časopis Vreme košta 150 evra, a za domaći Ekonomist magazin nekih 120 evra, za pretplatu unutar zemlje. Za inostranstvo su cene skoro duplo više, što nije samo odraz različitih troškova, nego i diskriminacije cena (jer za Ekonomist je i samo internet pretplata za inostranstvo duplo viša.) Diskriminacija cena je legitimna poslovna politika, moje pitanje je samo da li je u ovom slučaju ekonomski opravdana.

Sa druge strane, godišnja pretplata na engleski Economist je oko 80 dolara, a za časopise kao Time i Newsweek, koji po debljini i sadržaju više odgovaraju Vremenu, ne više od 30 ili 40 dolara. Čak i ako ih naručite za inostranstvo cene nisu bitno različite. Na kiosku su ovi časopisi dosta skuplji od srpskih pandana, ali da bi vezali kupce, oni daju popuste i do 80% originalne cene za godišnju pretplatu na štampano izdanje. To je logično jer novine imaju visoki fiksni a mali granični trošak -- najteže je proizvesti prvi primerak, odnosno napisati, urediti i prelomiti tekstove, ali kada jednom sve to imate štampa je jeftina.

Ne mogu da otkrijem zašto domaći časopisi ne koriste istu praksu. Prvo, nisam siguran da diskriminacijom cena zarađuju nešto. Tražnja u inostranstvu je možda malo platežno sposobnija, ali tamo je i konkurencija sa stranim časopisima veća.

Drugo, kako to da popust na pretplatu praktično ne postoji? Ako je struktura troškova slična, zašto Newsweek daje 80% popusta, a Vreme blizu nule? Da li se novinari koji vode biznis nisu dosetili, ili ima nekih smislenih razloga zbog kojih je srpsko tržište drugačije?